Порекло презимена, село Средњи Дел (Врање)

22. октобра 2016.

коментара: 1

Порекло становништва села Средњи Дел, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Средњи Дел је изразито планинско село; лажи на масиву Мотина, на висини од 900 до 1100 метара. Околна села су: Лева Река, Лука, Дуга, Дуга Лука, Брезовица и друга.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и из потока. Извори избијају из плитке издани и због тога су слаби.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Гавраново Брдо, Циганска Долина, Севдина Долина, Лешје, Гнојиште, Селиште, Криво Пантелеј, Русалиски Гробља, Широка Орница, Митина Падина, Златица, Вардиште, Трап, Марков Чукар, Стојкова Падина, Голема Ливада, Кључ и Зарожак.

Тип села.

Средњи Дел је село разбијеног типа још од свог оснивања. Састоји се од махала које се зову: Доња, Ћосачка, Гарванска, Чифчиска, Ковачевска, Белиловска и Ливађанска.

Срењи Дел је 1955. године имао укупно 58 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Пре настанка данашњег села овде је живео „неки стари народ“. Куће тих становника налазиле су се на потесу Селиште, који се налази на десној страни Манастирске Реке. Тамо су данас њиве, данашње сеоско гробље и крст. Остатака од старина на површини земље нема. У североисточном делу села је Гарваново Брдо. Тамо у виноградима налазе се остаци камених зидова и „огњишта“. У винограду Стојадина Илића, покрај чесме, откопан је „земјани грнац, тежак преко сто кила“. Потес Гнојиште лежи десно од сеоске реке. Ту је садапња основна школа. Поред Гнојишта лежи место Црквиште са остацима од зидова и старим храстовима. Прича се да је ту била црква. Садашњи мештани кажу да „прогласили смо је Св. Никола летњи“. Потес Русалиски Гробља лежи у источном делу села. Тамо су ливаде у којима се налазе „плоче од гробља“. Ту су „некада неки ратовали, да су с Римљанима или с Турци које знае, а назив носи“.

Данашњи Средњи Дел није старо насеље. Основале су га пре око130 година шест досељених породица. Од прве породице потичу родови Парлинци и Гарванци. Потомци осталих старих досељеника касније су се иселили. Приликом оснивања села „овде је била сва шума“. После оснивања у Средњи Дел су се доселили родови Јеличинчани, Стублинчани, Ковачевци и други. Последњи досељени су Фогурци,Чифчије, Пунишевчани и Белиловци.

Сеоска слава је први четвртак после Духова. Тога дана је сабор код крста на сеоском гробљу.

Циганска Долина лежи југоисточно од села. Тамо је бујна букова шума. У Циганској Долини раније су живели православни Цигани. Од тих Цигана неки су изумрли а други се прешли у села Вишевце и Првонек. Памти се Циганин Доца Ђорђевић, ковач и његов син Радисав; крајем XIX века они су се одселили у Првонек – место Циганске Њиве, где су изумрли. Цигани у Средњем Делу имали су гробове покрај данашњег српског гробља.

Порекло становништва.

Становништво се дели на ове родове:

-Парлинци и Гарванци, Никољдан. Раније су чинили један род. Пореклом су из Лисине код Босиљграда. Доселили су се пре око 130 година преци Парла и Петко, „били су од чича браћа“: Стојадин, 65 година – Јован – Илија – Петко, досељени и оснивач рода Гарванци.

-Јеличинчани, Аранђеловдан, су дошли након оснивања Средњег Дела из неког села у околини Бисиљграда.

-Стубличани, Аранђеловдан, су пореклом из Горње Пчиње.

-Ковачевци, Јовањдан, „они су од куд Гилане“. Дошли су када и предњи родови. Имали су неког деда Јована, ковача – кога су убили Турци.

-Вардиштани, Јовањдан, су некада чинили једна род са Ковачевцима.

-Ливађани, Аранђеловдан, су „дошли туј“, али се не зна одакле.

-Ливадица, Никољдан, су досељени из села Црне Реке у Горњој Пчињи.

-Ћисинци, Никољдан,  „не могу да знам одакле су и како су“. Род је основао неки Огњен.

-Речани, Аранђеловдан, потичу од неког претка досељеног из Старог Глога. Даље порекло им је из Горње Пчиње.

-Догурци, Никољдан, су „дошли од куд Пчињу“ 1878. године.

-Чифчије, Аранђеловдан, су досељени 1878. године из Црне Реке у Горњој Пчињи. Населили су се на месту где је „неки Турчин имао чифлик“.

-Пуношевчани, Аранђеловдан, су досељени пре 60 година из Пунушевца у Врањској Котлини.

-Белиловци, Аранђеловдан, су досељени 1878. године из Горње Пчиње. Оснивач рода имао је шест синова и мног стоке. Једном око Божића синови су остали у лову седам дана. Када су дошли затекли су стоку „липсану од глади“.

Исељеници.

Од 1912. године иселило се око 30 породица; 10 у Горњу Мораву:

-Ковачевци и други;

и 10 породица у Каравуково (Бачка), остали у околину Лесковца и Сењски Рудник;

-Пуношевчани и други.

Појединачно се знају ови исељеници из Средњег Дела:

-Димитријевићи од 1925. године живе у Дробешу код Гњилана.

-Додићи и Станковићи иселили су се у Черкез-Садовину код Гњилана.

-Војиновићи живе у Несалцу код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Rade mitic

    Ko je ovo pisao nezna dobro istoriju srednjeg dela ja Sam iz srednji del prvo nadmorska visina nije ni 900 ni 1100 metara Pogledaj vikipediju na kojoj visini se nalazi motina svetogilija I kocurc a srednji del je na pola puta prema mora u sa jedne strane I vranjska banje sa druge