Порекло презимена, село Влашки До (Жабари)

2. март 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Влашки До, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Vlaški-Do

Положај села.

Влашки До се налази на Свилајначком Друму, 13 километара јужно од Пожаревца а на западној страни Браничевског Повијарца, благо нагнутој према Ресавчини.

Воде.

Кроз село пролази десетак потока и сви извиру с поменутог повијарца и теку на запад, па се неки губе у селу, а јачи прелазе Свилајначки Друм и село и уливају се у Ресавчину. Потоци и извори („кладенци“) са севера на југ иду овим редом: Стрмовачки Поток, Влашкодолски; Јечмишки (по брду Јечмишту), Кочички (по Кочичкој Бари, отоки Ресавчиној, у коју утиче), Суви Поток, Бели Поток (са циганског насеља Точка а утиче у Чокордин), Кладенац, У Малом Селишту, у Старом Влашком Долу, у Љуљајки (са истоименим потоком), у Орашју (са истоименим потоком), у Дрењару, у Прлошцу (са истоименим потоком) и Тодорикин Кладенац.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара носе ове називе: Стрмова, Кленовац, Мало Селиште, Стари Влашки До, Јечмиште, Делнице, Дубрава, Локва, Прложац, Точак, Збеговиште, Орашје, Ђула, Суви Поток, Бели Поток, Џамине Баре, Суварна, Врања, Ташница, Средње Блато, Пијавиче, Кошарна, Радановица, Сенокос, Масларка, Кочичка Бара, Куса Млака и Каонић.

Тип села.

Село је збијеног типа али цело село није једнолико. Горња (јужна) половина села (као новије друмско насеље) има више мачвански тип а северна половина (старији део) задржао је ранији, тимочки тип. У селу су две мале: Српска и Влашка, које су омеђене само етнографски. Од Српске Мале северозападни део зове се Водичарска Мала а и Влашка има одвојен део Кавнић (или Каонић). У селу је 471 кућа и 2813 становника.

Постанак села и историјат.

Првобитно је Влашки До био западно од данашњег места, између Ресавчине и Мораве, на месту које се зове Прњавор. Ту је, по причању старих људи, пре 165 година било 12 кућа, Одатле се због поплаве су се преселили источно од Ресавчине, нешто западније од места где је данас село. Ни овде нису дуго остали. По заповести кнеза Милоша, за казну, село је расељено а мештани се растурили и настанили већином на брдовитим местима североисточно и источно од данашњег села – на Јачмишту, Малом Селишту, Точку итд. Ево шта мештани причају о расељавању села. Кад је, једном приликом, кнез Милош путовао из Крагујевца за Пожаревац, пролазећи кроз Влашки До, сви су га, као обично, поздравили, само једна жена, Влахиња, перући у корииту кошуље покрај бунара, поред пута, била је окренута леђима кнезу. Кнез се на њу наљутио што се није окренула и одала му почаст, и имајући при себи дуњу, баци је на ову жену да је удари у заповеди да се село одмах расели. Због овог случаја толико је било омрзнуо цело село, да није хтео ни да га види када пролази друмом. Ускоро, када је саграђен Свилајначки Друм, и кад су друга околна села, по наредби, поред њега преместила, допуштено је Влашкодолцима да сиђу са брда и населе се поред друма на данашњем месту, које је нешто источније од ранијег сеоског места. У насељу, које се зове Точак, остали су само Цигани, чијих данас има 35 кућа. Влаха име свега четвртина од целокупног сеоског становништва, а било их је половина али су у међувремену посрбљени.
Раније се и у ношњи Власи разликовали од Срба, а сада се готово не разликују; само старије жене носе влашку ношњу, док је млађе генерације одбацују као што се све више служе српским језиком, мада и многи Срби знају влашки језик и понекад њиме говоре. Иначе, међу Србима и Власима нема националне нетрпељивости. Они су од старине ступали у међусобне бракове без обзира на народност. Томе је допринела иста вера, на коју се код народа више полаже него народност.
У Збеговишту, веле, да су живели некада због куге и турског насиља. У Точку је некада било Срба и Влаха, те и тамо постоји влашкодолско селиште. Кад су се Срби и Власи из њега иселили, доселили су се Цигани, пре 75 година. Ово су влашки Цигани, по занимању су коритари и земљорадници.

Порекло становништва.

Родови су:

-Лазићи, Трифундан, се сматрају за старинце. Куће су им у Српској Мали, у средини села. Најстарији људи из ове породице слушали су од својих старих да су се некада, у старо време, доселили из Вучитрна. Овај род се не умножава, већ постепено „затире“. По нарави су пргави људи.
-Митрашинци, Аранђеловдан, су непознатог порекла. Сматрају се за старинце. Куће су им у Српској Мали, у средини села.
-Јованикићи, а са њима су у сродству и истог порекла и ове породице:
-Рајковци, Црнопавловци, Симеунци, Флорешће и Даракари. Сви славе Никољдан. Има их 160 кућа. Досељени су пре 120 година из Ресаве, из Исакова и насељени у Влашкој Мали, на јужном делу села. Преци су им причали да су у селу биле само ове прве три фамилије, па су и они позвали и друге влашке породице, које су се почеле досељавати.
-Крајинци, Јовањдан, су Срби досељени пре 100 година из великог Извора.
-Жабарци, Никољдан, су из оближње варошице Жабари.
-Ивановци, Ђурђиц, Срби досељени из Кривог Вира код Бољеваца.
-Белуганци, Стевањдан су Власи, досељени из Ердеља.
-Миколовиц, Михољдан, су непозантог порекла.
-Лејићи, Михољдан, су Срби из Крајине.
-Игњатовићи, Никољдан, су досељени пре 70 година из Трна у Буграској; називају их „Бугарима“.
-Кујићи, Ђурђиц, су Срби непознатог порекла. Мисле да су досељени са Косова.
-Пауновићи, Велика Госпојина, су досељени пре 60 година из Рановца – Млава.
-Катаринићи, Никољдан, су из Рановца.
-Ердељани, Аранђеловдан, су из Ердеља, досељени пре 100 година.
-Стефановићи, Јовањдан, су Власи из Ердеља, сада посрбљени.
-Курићи, Никољдан, су из Црне Реке.
-Костићи, Цар Константин и Царица Јелена, су досељени из Јање у Грчкој. Имају кафану у селу.

Циганске породице у Точку су из околних села. Сви славе Аранђеловдан. Поред њих у селу има још четири циганске куће. Сви су влашки цигани.

Сеоска слава су Духови а преславе имају две: Видовдан и Св. Вартоломеј.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.