Порекло презимена, село Крпејце (Лесковац)

25. фебруар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Крпејце (по књизи Крпејци), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Krpejce

Положај села.

Ово је мало село у изворишном делу Крпејског Потока, десне притоке Јужне Мораве. Једино махала „Бабићи“ лежи на нижем земљишту близу поменуте реке. Крпејце је између Предејана на југу и Личин Дола на северу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора – Студени Кладенац, Јанкин Извор, Старо Село, Панџина Орница и других.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Трлина, Коларска Орница, Карауле, Страшки Рид, Било, Тршевина, Мртвица, Ржиште, Топило, Крива Њива, Вратница, Големо Равниште, Рид, Белутак, Мурина Чука, Бучје, Зла Бара, Орловац, Баба Надинско, Голема Ливада, Просиште, Широкља Орница, Старо Село, Дубока Долина (долине Крпејског Потока), Букар (под буковом шумом), Ракитница, Јанинкино и Витишле.

Тип села.

Крпејце је село разбијеног типа. Подељено је на махале: Бабићи, Шумановац, Стојчинци, Радиљовци и Суварје. Те махале су међусобно оштро издвојене. У селу је 1960. године било 19 домова.

Постанак села.

Народно предање наводи да су Крпејце основали досељеници у првој половини XIX века. Први досељеници били су преци данашњих родова Антићи и Стојичинци. Прве куће данашњег насеља налазиле су се на месту сада званом Старо Село.
Крпејце имају гробље на месту Витлиште. Ту је и сеоски крст. Тамо се приређује сабор на дан сеоске славе, Други дан Духова – Св. Тројица.
Мештани Крпејца имају мали атар. Па и он је прилично захваћен због потребе пошумљавања (око 200 хектара) и трасом новог аутопута. Пошумљавање је прилично успело.
Назив Вратница односи се на место изнад села. Мештани кажу: „Ту протиче пут за Ново Село, Рупље и друга насеља“. На месту Топило до пре 50 година мештани су топили конопљу.

Порекло становништва.

Становници Крпејца потичу од предака који су досељени. Родови су:
-Антићи или Шумановци и Стајчинци, славе Савиндан. Раније су чинили један род. Они су први досељеници у селу. Знају ову генеалогију: Петар, 75 година-Илија-Анта, доселио се Антин отац. Оснивач рода у Крпејце дошао је из Новог Села, где је припадао роду Бањци. Даље порекло им је из Ћустендила у Бугарској.
-Бабићи, Аранђеловдан, су се доселили из Црне Траве у сливу Власине. Тамо су живели у махали Бабићи.
-Мицићи или Суварије, Аранђеловдан, су грана рода Бабићи.
-Радиљовци, Алимпијевдан Солпник, деле се на;
-Стојановиће;
-Митровиће и;
-Милосављевиће. Свака од ових грана има по два дома.
По другима Стојановићи су из околине Власотинаца а Митровићи су из махале Жутине у Црној Трави.

Исељеници.

Из Крпејца је 1953. године 17 домаћинстава пресељено у Книћанин у Војводини. Они су једним делом од данашњих сеоских родова. Има и сасвим исељених родова, од којих су неки били досељени из Рупља. Земља исељеника је махом пошумљена.
Ранијих исељеника из Крпејаца има у селу Врановцу код Лесковца и Љубодрагу код Куманова и у Метохији.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.