Порекло презимена, село Дупљане (Владичин Хан)

8. фебруар 2016.

коментара: 18

Порекло становништва села Дупљане, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи у јужном делу Грделичке Клисуре поред познатог каменолома Девојкин Камен. Околна насеља су: Манајле, Ружић, Џеп и друга.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора.

Земље и шуме.

Називи потеса у атару су: Девојкин Камен, Големи Лаз, Камен, Соколица, Кућиште, Село, Попово Орашје и Лисичје Дупке.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Село је подељено на неколико махала које се зову по главнијим родовима, на пример, Седларци, Ковачевци, Дејановци итд. Те махале су међусобно оштро издвојене. Дупљане су 1960. године имале 67 домова.

Старине у селу.

Потес Попово Орашје лежи у долини Козничке Реке. Тамо су налажени стари гробови. Мештани говоре, да су слушали од очева и дедова, како је „то гробље било од Џидова“. То си били „високи људи“. Они су се молили да не дође до њиховог саплитања, јер када би пали они би се изломили. Џидови сусе изгубили „кад је овде дошло данашње племе“.
На потесу Лисичје Дупке, приликом поплаве 1948. године вода је открила стари камени зид.
Назив Село односи се на једну мању депресију (рупу). Ту избија кладенац.

Постанак села, историјат и привреда.

По народној традицији, Дупљане и суседно село Ружић основани су у исто доба. Дупљане су основале три а Ружић седам досељених породица.
У Дупљану се налази заједничко гробље за три села, осим Ружића и део села Козница. Раније је у Дупљану било и гробље Манајла.
Сеоска слава Дупљана је Петковдан. Тада се слави на два места, код Вујине Чуке и код Реке. Раније се славило само на првом месту.
Постоји предање да је некада у Дупљану „била болест по говеда“. Тада су мештани нашли два вола и два брата близанца. Они су „заорали село“. После тога болест је нестала и „стока није липсавала“. Од тада су у Дупљану слави Петковдан.
Место Кућиште налази се на стеновитој падини близу Девојкиног Камена. У народу се говори, да су се ту некада крили Срби када су Турци пролазили кроз Грделичку Клисуру.
У народу се говори и о неком пролазу „Шкодрана“.
Како је већ речено, на атару Дупљана налази се каменолом Девојкин Камен (службени назив Момин Камен). Каменолом је прорадио у доба када је грађена железничка пруга кроз Грделичку Клисуру. После Првог светског рата рад у каменолому се знатно проширио док је највећи рад развио после Другог светског рата. Данас у њему ради велики број мушкараца из села Грделичке Клисуре, Дупљана, Џепа, Гариња, Копитарца, Љутежа, Мањака, Ружића, Кознице, Манајла, Кржинца, Теговишта, Мртвице, Јастребца, Дикаве, Урвича итд.

Порекло становништва.

Становништво Дупљана потиче од предака који су досељени. Родови су:

-Седларци, Аранђеловддан. Четири од 21 њихове куће налазе се поред Јужне Мораве. Неки њихови преци су правили седла и по томе добили родовско презиме. Не зна се одакле су досељени.
-Мутавџије, Дулејци, Кољандре, Екинци, Клинчари, Вујинци и Ћосини, славе Никољдан. Не зна се да су од истога рода нити одакле су досељени.
-Ковачевци, Никољдан. О овом роду постоји следеће казивање. Дупљане у почетку није имало ковача. Због тога су мештани позвали једног Циганина ковача. Он се овде оженио и од њега потиче овај род. Ковачевци имају једну грану у Теговишту. Тамо се зову Биволарци што није потврђено, пре ће бити да су то Стањинци.
-Крајчини, Никољдан, кажу да су дошли из неке области која се звала Крајина. Могуће је да су из Босиљградског Крајишта.
-Дејковци и Шојкини, Јовањдан. Изгледа да су они грана од рода Крајчини.
-Ђокићи, Никољдан, су досељени са Власине.
-Кокони, Никољдан. Оснивач овог рода дошао је „на мајковину“ из Теговишта. Тамо је припадао роду Фртунци. Даље се порекло не зна.

Исељеници.

Од рода Кољандре има доста исељених породица.
Седларци су се иселили у Козницу.
Крстићи и Стефановићи су се иселили у Дикаву.
Других исељеника има у Житорађи код Сурдулице (Станковићи), Врањској Бањи и околини Гњилана.
Једна породица од Крајчана живи у неком селу код Урошевца.
Има скорашњих исељеника од рода Мутавџије у Крагујевцу, од рода Дулејци у Ливочу код Гњилана и Коњарнику код Лесковца
Од рода Седларци шест породица живи у лесковачком селу Коњарнику.

ИЗВОР: Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (18)

Одговорите

18 коментара

  1. Goran

    Molim vas ako mozete mi pomoci,da li znate,da su u selu Dupljane opstina Vladicin Han ziveli Marinkovic koji su se doselili u selu Grncaru opstina Kosovska Vitina.

  2. Edge

    Poštovani vršim neka ispitivanja dnk klastera i podudarnosti gena.Imate li kakve podatke za prezime Cvetković-Dupljane?Poreklo,slava…

  3. Edge

    Da vama,mada vidim da navodite Trifunoskog.Ako neko ima konkretnije podatke o stanovništvu tih par sela u okolini molio bih da napiše na ovom sajtu!

    • Милодан

      Edge!

      Трифуноски није обрађивао село Дупљане у књизи “Врањска Котлина” а обрадио је 30 села околине Владичиног Хана, што ће рећи да се дотично село Дубпљане не налази и овој котлини.
      Поздрав!