Порекло презимена, село Кораћевац (Лесковац)

29. јануар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Кораћевац, Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Koraćevac

Положај села.

Село се налази на левој страни Јужне Мораве, углавном на пространој тераси, чија је средња висина око 600 метара. Околна насеља су насеља: варошица Предејане, Граово, Репиште и друга насеља.

Воде.

Мештани се служе водом са извора и из два бунара. Имена извора су: Врчарска Бука, Чучул, Стевановски Извор, Рајковска Вода, Орашје, Братешка Вода и Јаблан.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Пашева Лука, Братеж, Витлови, Здравкове Њиве, Коштиљевац, Јасенова Чука, Стеванова Долина, Рид, Логорово, Арница, Црна Бара, Доња Лука, Петкова Гарина, Шупља Гаринка, Стара Њива, Стриковац, Пузаљка – шума, Сипут-шума, Базјак-шума, Старе Куће и Зли Камен.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Разликује се већи број махала са различитим бројем кућа. Махале се зову по топографским називима (Пешева Лука, Бачкало, Ваклиште) или по родовима који су у њима (Стевановска, Богоњска, Терзинска, Петковска, Цакинска, Рајковска). Кораћевац је имао 1958. године 38 кућа.

Старине у селу.

На потесу Рид у средишном делу Кораћевца, где су гробље и сеоски кст, мештани су ископали „камење од старих зидова, један камен у облику крста и старе ћерамиде“. Мисли се да ове старине потичу од Латина.

Постанак села.

По садашњем становништву Кораћевац је релативно млађе село. Основали су га досељени српски родови крајем XVIII или почетком XIX века. Најпре су дошли преци двају родова. Један од предака звао се Јован. Од њега потичу данашњи Милошевићи и Терзинци. Од другог претка потицао је род Велковци, који је касније изумро.
Потес Старе Куће лежи у јужном делу села. Говори се, да су пре 100 година тамо постојале неке српске куће. Потес Логорово је долина која води ка Јужној Морави. На потесу Гарина налазе се плодне крчевине.
Сеоска слава је Марковдан. О већим празницима становници посећују цркву у селу Мртвици или варошици Предејане.
Бугарски окупатори су 1943. године запалили Кораћевац, Репиште, Граово и још нека села у Грделичкој Клисури. Они су на гробљу у Кораћевци стрељали 20 мушкараца, у Граову 64 итд. После Другог светског рата у Кораћевцу су подигнуте нове куће и привредне зграде.

Порекло становништва.

У Кораћевцу данас живе ови родови:
-Милошевићи и Терзински, Никољдан. Како је речено, они су раније чинили један род. Њихово порекло је из Божице у Босиљградском Крајишту. У Божици су живела три брата. Једном су „утепали Турчина“. Због тога су се иселили из свог села и населили у Грделичкој Клисури; један од браће по имену Јован доселио у Кораћевац, други брат Филип дошао је у Ново Село а трећи брат – Пеша населио се у Бојишту где је засновао махалу Божичини. Поменути Јован се сматра да је оснивач Кораћевца. Он се доселио пре 165 година; Радивој 65 година – Владимир – Петар – Милош – Ђока и Јован.
-Богоњци, Св, Петка, сада се чешће зову Станковићи. Не зна се одакле су досељени.
-Рајковићи и Пешинци, Никољдан. Раније су чинили један род. Досељени су из Брода у сливу Власине где су раније имали кумове. Њихове куће у Кораћевцу налазе се у две махале.
-Стевановци и Петковци, Никољдан. Раније су били један род. Не зна се одакле су досељени.
-Игњатовићи, Св. Петка, потичи од претка који је посињен. Доселио се из села Личина Дола.
-Цакинци, Св. Петка, су досељени из неког села у Грделичкој Клисури.
-Николићи, Св, Петка, поричу од претка који се „призетио“. Он се доселио из Мртвице. Даље порекло не знају.
-Стојковићи, Св. Петка, су досељени из села Млачиште. Потичу од призетка у роду Богоњци.
-Величковићи, Савиндан, су досељени из Новог Села. Потичу од призетка у роду Богоњци.
-Радовановићи, Св. Петка, су досељени ит Репишта. Потичу од призетка у роду Богоњци.
-Младеновићи, Св. Петка, су досељени из неког села у Грделичкој Клисури.

Изумрли и исељени становници.

-Велковци су изумрли. Спадали су у старије родове и осниваче села. Куће су им биле у Ваклинској махали.
-Рајковића има исељених у Медевеђи – Лесковац.
-Богоњци и Цакинци – има исељених у селу Црквица – Топлица.
-Младеновићи, једна породица живи у варошици Предејане.
После другог светског рата породица Младеновићи – пет кућа је из овог села колонизована у бачком селу Каравуково.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.