Порекло становништва села Мртвица, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово је веће село на левој страни Јужне Мораве. Куће су распоређене на темену једне језерске заравни високе око 400 метара и по вишем земљишту око ње.
Воде.
Становници Мртвице обилују добром пијаћом водом. Има извора и бунара. Најбољи су извори: Студена Вода, Зидани Кладенац, Колиште, Шупљи Кладенац, Баба Станина Чесма итд. Први извор избија у планини.
Земље и шуме.
Поједини крајеви атара носе ове називе: Пирга, Мађерница, Рупче, Трстена Бара, Бранковац, Остра Чука, Старо Селиште, Младо Селиште, Чивутско Кућиште, Свињарски Рид, Лешњачки Рид, Нерезина, Ђуршева Деја, Милатица, Градиниште, Сипутак, Лезиње, Куње, Богданов Рид, Попова Ливада, Баба Станкино Грот, Вучјо Аниче, Богданов Трап, Шаруљак, Бодаље, Лешје, Ширина, Змејковица, Бучје, Преслап, Змијина Бара, Старе Њиве, Говедарски Пут, Стојанова Бача, Петков Чукар, Петкова Падина, Камени Рид и Турско Гумно.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Разликују се махале: Долача, Трстена Бара, Рид, Ћосинци, Деда Аранђеловци, Остриковци, Падина, Преслап, Куси Рид, Милатовица, Село, Рамниште и Градиниште. Мртвица је 1959. године имала укупно 110 домова.
Старине у селу.
У Мртвици и око ње постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они јасно указују да је овде било становника у раније доба.
У североисточном делу Мртвице налази се стеновито узвишење Мађерница на коме је црква Св. Богородице, грађена од од 1831. до 1843. године. У натпису се помињу становници Мртвице – Марко Станков, Нино Крстин, Миленко и Радован. Помињу се и нека околна села – Палојце, Кржнице и Џеп. Око поменуте цркве постоје два кружна зида сада у рушевинама. Зидови су од камена лепљени малтером. Око њих се могу видети парчад од цигала и црепова. Ово узвишење је са севера ограничено дубоком долином. Са осталих страна оно име стрме одсеке. По свему судећи овде је некада постојала стара тврђава из које се могао да штити пролаз кроз Грделичку Клисуру.
Пирга је потес близу Јужне Мораве испод поменуте тврђаве. Сада су тамо њиве и ливаде једном приликом мештани су на том потесу откопали гробницу зидану од танких цигала лепљених кречом, дужине 3 а ширине 2 метра. По свој прилици то је гробница из доба Римљана.
Градиниште је долина поред садашње цркве, односно поред раније тврђаве.
Потеси Старо и Младо Селиште леже „у планини“ изнад данашњег села. На тим селиштима има букове шуме, ливада и њива. Ту се налазе поједини гробови са плочама и крстовима и остаци од грнчарије. Садашњи старији становници Мртвице кажу да је на поменутим селиштима живела „православна вера“.
Постанак села.
У народу се прича да данашња Мртвица није старо село. Њу су, вероватно у 18. веку, основали преци данашњег најстаријег српског рода – Огњанци. После њих су се населили преци ових родова: Прићевци; Деда Марковци, Ћосинци и остали.
У народу се запамтило, да је у првој половини 19. века изнад Мртвице водила граница између Врањског и Лесковачког пашалука. Мртвица је припадала Врањском пашалуку.
Сеоска слава је Други дан Духова. Црквена слава је Велика Госпојина, када долази гости само код цркве.
На тераси, састављеној од језерских седимената, постоје мање баре: Рупче, Трстена Бара, Бранковац и Лићевска Ливада. Прве три исушене су око 1945.г а последња и данас има воде. Овде се скупља атмосферска вода на подлози која је глиновита.
Порекло становништва.
Садашње становништво Мртвице потиче од предака, који су досељени. Родови су:
-Огњанци, Јовањдан, су најстарији род у селу и његови оснивачи. Њихова кућа се најпре налазила на осојној падини званој Мртвица. По томе је постало име села. За Огњанце се говори „да вуку неку проклетију“ и због тога имају мали број домаћинстава. Тачније, од првих Огњановаца потичу само две куће. Остале су од „призетковаца“. Имају најбољу земљу у селу. По свему судећи Огњановци су дошли у Мртвицу негде са планине и могу се сматрати старинцима у Грделичкој Клисури.
-Прићевци, Св. Врачи, су некада имали задругу од 72 укућана. Једном је задруга настрадала од болести, у животу су остале само мајка са ћерком. Онда је мајка пронашла домазета за ћерку. Неки кажу да је био путник, по народности Влах. Од тог брака потицала су четири сина. Од њих су се намножили сви данашњи Прићевци. Углавном живе у махали Градиниште.
-Ћосинци, Никољдан. Не зна се одакле су досељени. Углавном су у махали Остриковци.
-Деда Марковци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Енџинци, Никољдан, не знају за своје порекло. У ово роду је био неки Енџа. Он се зими купао у Јужној Морави.
-Шукарци, Никољдан, не знају за своје порекло. У овај род је ушао и по неки домазет. После њих се нико више није доселио у Мртвицу. Од тада је село расло прираштајем.
Исељеници.
Из Мртвице има знатан број исељеника. Њихов већи број потиче од данашњег рода Прићевци.
-Стојановићи су се иселили у суседно Трговиште.
-Милошевци су се иселили у суседно Репиште.
-Николићи су се иселили у Кораћевац.
-Млађинци су се иселили у Џеп.
-Стојан се иселио у бачко место Каравуково.
Из Мртвице има исељеника у Метохију, село Ашанци, Житорађи код Сурдулице, Грабовици, Косанчићу и Миланову код Лесковца, у Коњарнику код Прокупља, у Глогоњу и Нинчићеву у Банату. Један исељеник повлачи за собом друге, углавном своје рођаке.
ИЗВОР: Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)