Гружа у праисторији

16. јануар 2016.

коментара: 0

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић                            

У  палеолитско доба, пре 40.000 година област Груже је имала изглед  непроходне дивљине обрасле разноврсним растињем као што су леска, бор, јела, смрека, бели граб, јасика и друго. У непрегледним бујним шумама живеле су опасне дивље животиње, мамут, пећински медвед, пећинска хијена, пећински лав, разне врсте говечета, коња и јелена.

Неолит или млађе камено доба је период праисторије у коме је човек потпуно овладао производњом и употребом оружја и оруђа од глачаног камена. У неолитском добу се по први пут јављају стална насеља и седалачки  начин живота. После леденога доба на овим просторима je насталa топла, влажна клима са богатом вегетацијом и великим прашумама.

Зооморфна фигура са слике,корњача,је пронађена у неолитском насељу у Гривцу.Потиче из средњег неолита.Израђена је од пречишћене добро печене глине.Дужина фигуре је 9 центиметара,висина 6 центиметара.
Зооморфна фигура са слике, корњача, пронађена je у неолитском насељу у Гривцу. Потиче из средњег неолита. Израђена је од пречишћене добро печене глине. Дужина фигуре је 9 центиметара, висина 6 центиметара.

Блага и влажна атлантска клима која је наступила око 5.500 година пре нове ере пружила је изузетно повоњне услове за живот човека. Територија Груже је због  повољних климатских услова, разноврсног биљног и животињског света, плодног земљишта и мноштва речица, потока и извора одувек била привлачна за насељавање. Око 5.400 година пре нове ере у Гривцу је настало неолитско насеље које спада у најранију фазу млађег каменог доба, протостарчевачку културу Насеље у Гривцу је једно од најстаријих и најбоље проучених неолитских локалитета на Балкану. Најстарија станишта у неолитском насељу у Гривцу су биле полуукопане овалне колибе са горњом шаторском конструкцијом грађеном од  дрвета, облепљеном земљом и покривеном травом. У  Гривцу је пронађен веома бројан и разноврстан археолошки материјал, мноштво каменог оруђа и оружја, посуђе, украшена керамика, антропоморфне и зооморфне фигуре,предмети митског, магијског и обредног карактера.

У атару данашњег села Кусовац постојала су два праисторијска насеља на локалитетима Нешовића брдо и Бубан. Насеља су била формирана на падинама окренутим долини реке Груже. У оба насеља су заступљене две праисторијске културе, старија Старчевачка и млађа Винчанска. Насеље на локалитету Нешовића брдо се простирало на приближно  50 хектара и оно се сврстава у најраспрострањенија неолитска насеља на Балкану. На овим локалитетима су обављени сондажни радова током 1981. и 1982.године. Ови радови су спроведени из потребе за археолошким испитивањем на подручју слива реке Груже на простору који ће поплавити вода акумулационог језера хидросистема „Гружа“. Испитана је површина од укупно 110 м2. Утврђено је постојање културних слојева праисторијских насеља дебљине преко 2 метра. Од старијих  насеља Старчевачке културе пронађени су остаци примитивних станишта земуница, док су од млађих насеља Винчанске културе пронађене површине блатом облепљених колиба. Пронађени су веома бројни фрагменти  судова из старије Старчевачке културе, који на себи носе посебне стилске карактеристике. Пронађен је и већи број целих и фрагментисаних статуета од  печене земље теракоте, као и бројне коштане, кремене и камене алатке. Укупан број пронађених предмета прелази бројку од 5.000.

У периоду млађег каменог доба у области Груже су постојала неолитска насеља у атарима данашњих села Баре, Брестовац, Гривац, Кусовац, Љуљаци, Пајсјевић, Рашковић и Жуње. Феликс Каниц је у свом делу “Србија земња и становништво” написао да је приликом обиласка гружанског краја пронашао археолошки материјал у атару села Радмиловић који потиче из праисторијског доба.

У бакарно и бронзано доба у Гружи срећемо Бубањско-Хумску култру. У једној некрополи под  хумкама  у селу Барама, пронађен је златни накит који је сличан накиту из „Пријамовог блага“ у Троји. У селу Љуљаци пронађено је насеље градинског типа на локалитету Милића градина. На Милића брду је током истраживања у периоду од 1965. до 1979. године пронађена богата археолошка грађа на основу које је  било могуће реконструисати  типове и облике станишта. Насеље на Милића брду у Љуљацима је  протоватинске и ватинске културе. Насеље је било утврђено посебно изграђеним бедемом на југозападној страни чија дебљина варира од 70 до 140 цм. Висина бедема је износила до 2 метра. У насељу на Милића брду је откривено 29 кућа а највећи број њих је делимично очуван. Куће су грађене једна уз другу. На Милића брду је пронађено преко 12.000 предмета од печене глине, углачаног и окресаног камена, рога и кости као и предмети од бакра и бронзе.

Гвоздено доба је најмлађи период праисторије, који смењује бронзано доба и траје до почетка нове ере. Ово је доба када је човек овладао производњом и употребом гвожђа. Из епоха бакарног, бронзаног и гвозденог доба у Гружи су постојала насеља у Бечевици, Борчу, Опланићу, Љуљацима, Гривцу, Кнежевцу, Барама, Гунцатима, Добрачи, Каменици..

Гружа, питома и плодна, одувек привлачна за насељавање, још увек није добро археолошки испитана и сугурно да крије многе тајне из прадавних времена.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.