Порекло становништва села Метовница, општина Бор – Борски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Метовница лежи у уској долини Брестовачке Реке, на подножју коса које се протежу дуж реке, са обеју страна, те чине утисак клисуре. Налази се на друму Зајечар – Брестовачка Бања. Косе, на чијем подножју се налази село, зову се: Сеоско Брдо, Попово Брдо, Спинет и др.
По правилу река не плави село, али се дешава, као што је било 1915. године, да га и поплави, само то бива врло ретко – у сто година.
Воде и клима.
У селу има неколико извора – кладенаца, али нису довољно јаки. Са њих се пије вода. Осим тога, у селу има довољно бунара, који су ископани последњих година, те се и из њих користи вода за пиће.
Село је заклоњено од јаких ветрова. Најјачи су ветрови горњак – са северозапада, кошава – са истока и северац. Кишу редовно доноси кошава. Горњак ведри.
Земље и шуме.
Село има довољно земље за обрађивање. Налази се по потесима, званим: Тимок, Кот, Божуров Поток, Џаново Поље, Лунка, Сува Река и др.
Село има пашњака – утрина. Налазе се у Џановом Пољу, Спинету и Рошковом Пољу. Спинет је уза само село, док су преостала два удаљена 5-7 километара од села.
Земља је доста плодна, особито у Тимоку.
Сеоске шуме има у Рашковом Пољу, удаљеном 7 километара.
Тип села.
Село је збијеног типа, али су куће без реда растурене. Већина кућа је одсељена на појате. Од око 370 само 40-50 породица живи стално у селу.
Име села.
Нико у селу не уме да каже одакле ово име селу. Име је несумњиво словенског порекла. Постоји верзија да су ранији становници села (Срби) дали име селу Метовница, по речи „мед“ – бакар, кога је у околини села било много, што се види по рударским остацима. Дакле, од речи мед – Медовница – Метовница. Према томе име селу је врло старо.
Старине у селу.
У потесу Албина (Пчелино Поље) има остатака од неке грађевине, за коју се прича да је била црква.
Трагова старих гробља има свуда по атару овог села. Мештани тврде да су то гробља појединих породица, који су живели на својим салашима, па су се ту и сахрањивали.
Постанак села и порекло становништва.
Село је пре 120 година било јужније, километар и по –два, на утоку Брестовачке у Црну Реку. Село се населило овде у шуму, да би било безбедније од Турака.
Од старих људи не може се ништа поуздано сазнати о пореклу првих досељеника и постанку села. Памти се само да је пре 100 година у селу било свега седам кућа, од којих воде порекло:
-Крпетићи;
-Крачуновићи и становници у потесу Џулумово Поље.
Досељеници су од пре 100 и више година су дошли из горњих, планинских крајева, као што су:
-Горњаковићи, угледна, вредна, богата и много бројна породица;
-Загуље-Јовановићи су досељени пре 120 година из Горњана, у Крајини.
-Србуловићи су стрином из Доње Беле Реке. Предак је овде дошао као домазет, оженивши се Влахињом, изродио децу, од којих је постала ова породица.
Досељеници се тешко разликују од старинаца. Укрштањем се све изједначило, утолико пре што им је језик, ношња и обичаји једнаки. Ипак се старинци унеколико разликују: средњег су раста, више су плави, живахних очију, спорог говора и развијених вилица. Жене су ниског раста, црномањасте, пуначке са широким куковима.
Мештани славе следеће славе:
-Горњаковићи – Митровдан;
-Сурдуловићи – Алимпијевдан;
-Жигеровићи, Околовићи и Брзановићи – Аранђеловдан.
Поред тога, свака кућа слави онолико слава колико у кући има женске чељади, жена и снаха, које су принеле кући имање као мираз.
Сеоске заветине су Петровдан и Илиндан.
ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)