Poreklo prezimena, selo Grljan (Zaječar)

8. januara 2016.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Grljan, Grad Zaječar – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Crkva Sv. Trojice u Grljanu, foto: Peđomir
Crkva Sv. Trojice u Grljanu, foto: Peđomir

Položaj sela.

Grljan je na levoj obali „belog“ Timoka, u ravnici, udaljen od Zaječara 4-5 kilometara, na putu Zaječar – Knjaževac. Kroz selo protiču dva potoka – Rašov Dol i Kukov Vrh. Oba teku u smeru zapad-istok, prvi kroz severni, drugi kroz južni deo sela. Ne nanose nikakve štete selu, a ni Timok.

Vode i klima.

Voda se pije sa bunara i česama. U selu ima 50 bunara pijaće vode. Česama ima u samom selu bez naročith imena, po jedna ispod Rudine, Pčelni i Manastirište. Izvan sela su izvori: Bačevski Kladenac, Čikov Kladenac, jedan u mestu Dilinska Padina i jedan u mestu Minčin.
U selu duvaju vetrovi: košava – sa severa, gornjak – sa zapada i jugo.

Zemlje i šume.

Obradive zemlje ima dosta i dobrog je kvaliteta (crnica) osobito u potesima: Novine, Bačište, Krivulj, Orešak, Čučove Pojate, Parajankul, Kravarnik, Lozište, Ostrovo, Lunka, Lupulov Dol, Prlitsko Blato, Jonov Čukar, Bađev Potok, Đula, Trnjak, Peštara, Barbaroš, Funija, Almažan, Avramica, Avramički Potok, Konopljište, Selo i Vanjov Jaz.
Pašnjaka ima na mestima. Gornje Polje, Kravarnik, Bačište, Parajankul, Jonov Čukar, Bađev Potok, Novine, Lupulov Dol, Loznište, Orešak, Čirišak, Avramica, Avramički Potok, Almažan, Lunka, Peštara, Selo, Belov Vrh, Sredok, Đula, Trnjak, Draganove Pojate, Parlog i Krivulj.
Šume su udaljene od sela 15 minuta hoda i nalaze se najviše na mestima: Parajankul – zapadno, Stamenova Padina – južna i Rudina – istočno od sela.

Tip sela.

Grljan je selo zbijenog tipa. Kroz sredinu sela prolazi drum, te su kuće poređane pored druma. Osim toga, selo je ispresecano ulicama, sokacima i izdeljeno je u mahale i krajeve. Pojedini krajevi se zovu porodičnim imenima, kao: Gornji i Donji Kraj, Panjevci, Rašovski, Dilovski, Prekopotočki, Stančulovski, Gugujanovski, Simeonovski, itd.
U selu ima 420 domova. Većih zadruga nikada nije bilo.
Dvor je ograđen tarabom, prućem ili trnjem. U dvoru, većinom u sredini, ima samo jedna kuća, zidane ciglom, kamenom, polubrvnare, pletare – pokrivene uglavnom ćramidom. Zgrade su oko kuće unaokolo poređane. To su: koš, ambar, čardak, košara, kočina, trlo, tor, hlebna furuna i drvljanik. Okućnicu čini bašta i voćnjak.
Pojate nema svaka kuća, ali neke imaju i po dve. Ima ih oko 300 i nalaze se svuda oko sela. One se pomeštaju zbog podele ili grupisanja imanja.
Pivnica ima u blizini Grljana. U njima se bave Grljanci za vreme berbe vinograda i kada otaču vino.

Ime sela.

Priča se da su selu dali ovo ime doseljeni Rumuni, doseljeni iz karavlaškog sela zvanog Gurla.

Starine u selu.

Na podnožju brda Rudine, blizu izvora Borboroša postoji razvalina kao od neke kule. Ništa se ne zna od njoj.
U blizini sela, na mestu Manastirište ili Mrvina, postoji staro selište.
Iz Grljana je bio čuveni branilac sprskog življa od Turaka Todor Kostadinović zvani Toša, koji je hajdukovao pod Hajduk-Veljkom.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Stanovništvo je vlaško ili srpsko-bugarsko. Prvi su se doselili iz Rumunije, drugi iz Bugarske. Najpre je selo bilo u planini, gde su kuće bile raštrkane, docnije su se preselilo ovde, pored Timoka, za vreme srpske seobe 1690-1737. godine.
O poreklu stanovništva zna se ovo.
-Rašovci su starinom iz Velikog Trnova u Bugarskoj. To je jedna od najstarijih porodica u selu od „Bugara“, po kojoj je dobio ime i potok Rašov Dol, gde je najpre ova porodica živela. Dobegli su ispred Turaka a priča se da ih još ima i u Velikom Trnovu.
-Ignatovci ili Kostadinovci su iz Znepolja.
-Stančulovski su Vlasi iz Grla (Gurla) u Kara-Vlaškoj. Kada su se ovde doselili Crna Reka je bila potpuno pusta i oni su se najpre doselili, za njima Bugari.
Ima nešto doseljenika sa Kosova, koji su takođe dobegli zbog turskog zuluma. Među najstarije porodice spadaju:
-Bogdanovska;
-Gutjanovska;
-Slivulovska;
-Taškovska;
-Panjevska i;
-Milojkovska.

Ostali podaci o selu.

Grljanci su poznati kao kirajdžije. Dok nije bilo timočke železnice bile su još poznatije. Putuju celom Srbijom.
Stanovništvo se bavi zemljoradnjom, stočarstvom i trgovinom. Od zanata postoje: kačerski, strugarski, potkivački, kovački i mesarski.
U seli postoji jedna kafana, od 1898. godine.
Krajem prošlog i početkom ovog veka siromašni Grljanci su išli u pečalbu u Rumuniju. Polazili su rano s’proleća a vraćali se kasno u jesen.
U selu postoji ciganska mala ili ciganski kraj. Cigani su poreklom turski ali su 1892. godine pokršteni. Govore samo srpski i bave se kovačkim zanatom.
Grljanci slave Gospojinu – dve kuće, Vavedenje – 48, Mitrovdan – 30, Mratindan – 12, Aranđelovdan – 35, Sv.Petku – 158, Nikoljdan – 172 i Sv. Vasilija – 111.
Seoska slava je Sv. Nikola, 22. maja po novom kalendaru.
Selo ima zavetine: Spasovdan na mestu Parajankul, Duhovi – prvi dan u selu kod crkve, drugi dan u mestu Čokov Kladenac, Petrovdan u mestu Avramica i Apostol Jeremija u mestu Bačevski Kladenac.
Groblje je u mestu Manastirište.
Poginulih ili umrlih ratnika iz Grljana u ratovima od 1912-1919. godine ima oko 300. Njima je podignut spomenik u crkvenoj porti.

IZVOR: Prema knjizi Marinka Stanojevića „Crna Reka“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.