Порекло презимена, село Бежиште (Бела Паланка)

Порекло становништва села Бежиште, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Bežište

 

Положај и тип.

Село лежи под Врелским Ридом у подножју Суве Планине а у долини Бежишког Потока, који истиче из Врела и чини један од изворишних кракова Коритничке Реке. Оно је на месту где се поменути поток састаје са неколико повремених токова, — између Куле (823 м) и јез. пода Благовести (625 м). У селу се служе водом са каптираног Бежишког Врела, извора и бунара који су дубоки 5 до 9 м. Главни су извори: Радованов Кладенац, Стуба,, Влајин Кладенац, Корита, Глог, Трст, Јанићина Падина, Драгулиновац, Чучковац и Сеоска Чесма.

Село је по типу збијено са разређеним крајевима. Неколике куће измештене су по косама око села и имају разређене дворове. Издвојеније крајеве чине: Николинци 10 к. и Павловци 8 к.

Границе сеоског атара повучене су на местима: Суво Дрво, Међа, Велкова Глава, Радованов Кладенац, Станичка, Рачино Ориште, Реснички Бунар, Припор и Коларница са Ресником, Суво Дрво, Селско Браниште, Ковиљица, Војин До и Црвена Страна са Шљивовиком. Са Крчимиром омеђено је на: Поповој Ливади (Браћа Јанковић), Три Баре, Острој Бари, Тутуништу и Ракошу. Од Ракоша граничи се у изнетим међама, са Г. Коритницом. Са Штрбовцем међа је на Пејином Гробу, а са Богдановцем на Коларници. Коларница је тромеђа: Бежишта, Ресника и Богдановца, а Пејин Гроб: Штрбовца Бежишта и Богдановца. Топографска имена за сбрадиве површине су: Јајина Падина, Џучковац, Крушак, Крушје Густо Трње, Кицина Ливада, Мали Ресник. Голема Њива, Благовести, Војин Дол, Чука, Свињаррик, Село, Грижа, Тодорове Појате. Бреговита и делом обрађена места су: Кула, Занога, Дел, Буковица и др. Утрина захвата: Јасењак, Јеловар, Ћосин Вртоп, Ђађину Ливаду, Остру Бару, Тошино Корито, Три Баре Јасичје и Јасење.

Порекло становништва.

Старинци су:

Млаџинци и Павловци (Ћирићи, Младеновићи, Павловићи; 4 к., св. Арханђео). Приводњаци су: Светозар Јашић из Братешевца од Јашинаца у Млаџинце и Власта Тричковић од Литкаловаца из Ресника у Павловце.

– Дерлинци (Јоцићи; 1 к., св. Арханђео). Има их отсељених у Обреновцу, Иванграду и у селу Дероње, Срез оџачки.

– Ђађинци (Митровићи; 1 к. Св. Арханђео). Има их отсељених у Алексинцу.

Досељеници су:

Николинци и Тазинци (Николићи, Ранчићи, Игњатовићи, Петровићи; 17 к., св. Петка): из Шушкавице. Приводшаци су: Лазар Игњатовић из Крњина од Марњановаца у Николинце и Ђура Петровић из Ракова Дола у Тазинце. Николинаца има отсељених у околини Панчева.

– Митинци и Ћиринци (Митићи, Ћирићи; 14 к., св. Никола): из Царева Дела. Има их отсељених у околини Панчева.

– Мининци (20 к., св. Ђорђе; Минићи): из Сврљига. Има их отсељених у Оџацима.

Пашалинци (Јовановићи; 12 к., св. Стеван): из Богдановца. Има их отсељених у околини Панчева.

– Говедаровци (Здравковићи; 5 к., св. Арханђео):        из Брестов – Дола. Приводњак је Мила Пешић из Проваљеника.

– Качаревци (Игњатовићи; 4 к., св. Арханђео): из Сурачева.

– Лисичкови (Стојадиновићи 6 к., св. Арханђео): из Шушкавице. Има их у Опову, Срез ковачички.

– Ђорђевићи (2 к., Нова Година): из Раснице; Срез нишавски. Отсељених од овог циганског рода има у околини Панчева.

Сеоска слава је Спасовдан. Село има Своје гробље.

ИЗВОР :  СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.