Порекло презимена, село Бежиште (Бела Паланка)

1. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Бежиште, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Bežište

 

Положај и тип.

Село лежи под Врелским Ридом у подножју Суве Планине а у долини Бежишког Потока, који истиче из Врела и чини један од изворишних кракова Коритничке Реке. Оно је на месту где се поменути поток састаје са неколико повремених токова, — између Куле (823 м) и јез. пода Благовести (625 м). У селу се служе водом са каптираног Бежишког Врела, извора и бунара који су дубоки 5 до 9 м. Главни су извори: Радованов Кладенац, Стуба,, Влајин Кладенац, Корита, Глог, Трст, Јанићина Падина, Драгулиновац, Чучковац и Сеоска Чесма.

Село је по типу збијено са разређеним крајевима. Неколике куће измештене су по косама око села и имају разређене дворове. Издвојеније крајеве чине: Николинци 10 к. и Павловци 8 к.

Границе сеоског атара повучене су на местима: Суво Дрво, Међа, Велкова Глава, Радованов Кладенац, Станичка, Рачино Ориште, Реснички Бунар, Припор и Коларница са Ресником, Суво Дрво, Селско Браниште, Ковиљица, Војин До и Црвена Страна са Шљивовиком. Са Крчимиром омеђено је на: Поповој Ливади (Браћа Јанковић), Три Баре, Острој Бари, Тутуништу и Ракошу. Од Ракоша граничи се у изнетим међама, са Г. Коритницом. Са Штрбовцем међа је на Пејином Гробу, а са Богдановцем на Коларници. Коларница је тромеђа: Бежишта, Ресника и Богдановца, а Пејин Гроб: Штрбовца Бежишта и Богдановца. Топографска имена за сбрадиве површине су: Јајина Падина, Џучковац, Крушак, Крушје Густо Трње, Кицина Ливада, Мали Ресник. Голема Њива, Благовести, Војин Дол, Чука, Свињаррик, Село, Грижа, Тодорове Појате. Бреговита и делом обрађена места су: Кула, Занога, Дел, Буковица и др. Утрина захвата: Јасењак, Јеловар, Ћосин Вртоп, Ђађину Ливаду, Остру Бару, Тошино Корито, Три Баре Јасичје и Јасење.

Порекло становништва.

Старинци су:

Млаџинци и Павловци (Ћирићи, Младеновићи, Павловићи; 4 к., св. Арханђео). Приводњаци су: Светозар Јашић из Братешевца од Јашинаца у Млаџинце и Власта Тричковић од Литкаловаца из Ресника у Павловце.

– Дерлинци (Јоцићи; 1 к., св. Арханђео). Има их отсељених у Обреновцу, Иванграду и у селу Дероње, Срез оџачки.

– Ђађинци (Митровићи; 1 к. Св. Арханђео). Има их отсељених у Алексинцу.

Досељеници су:

Николинци и Тазинци (Николићи, Ранчићи, Игњатовићи, Петровићи; 17 к., св. Петка): из Шушкавице. Приводшаци су: Лазар Игњатовић из Крњина од Марњановаца у Николинце и Ђура Петровић из Ракова Дола у Тазинце. Николинаца има отсељених у околини Панчева.

– Митинци и Ћиринци (Митићи, Ћирићи; 14 к., св. Никола): из Царева Дела. Има их отсељених у околини Панчева.

– Мининци (20 к., св. Ђорђе; Минићи): из Сврљига. Има их отсељених у Оџацима.

Пашалинци (Јовановићи; 12 к., св. Стеван): из Богдановца. Има их отсељених у околини Панчева.

– Говедаровци (Здравковићи; 5 к., св. Арханђео):        из Брестов – Дола. Приводњак је Мила Пешић из Проваљеника.

– Качаревци (Игњатовићи; 4 к., св. Арханђео): из Сурачева.

– Лисичкови (Стојадиновићи 6 к., св. Арханђео): из Шушкавице. Има их у Опову, Срез ковачички.

– Ђорђевићи (2 к., Нова Година): из Раснице; Срез нишавски. Отсељених од овог циганског рода има у околини Панчева.

Сеоска слава је Спасовдан. Село има Своје гробље.

ИЗВОР :  СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954.  Одабрао   и  приредио  сарадник портала   Порекло  Војислав  Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.