Festetićev grbovnik Reviewed by Momizat on . PRIPREMIO: Saradnik portala Poreklo Branko Todorović U Biblioteci Matice srpske čuva se prepis Fojničkog grbovnika koji ne pominje A. Solovjev u svome radu: Prin PRIPREMIO: Saradnik portala Poreklo Branko Todorović U Biblioteci Matice srpske čuva se prepis Fojničkog grbovnika koji ne pominje A. Solovjev u svome radu: Prin Rating: 0
You Are Here: Home » Autori » Branko Todorović » Festetićev grbovnik

Festetićev grbovnik

PRIPREMIO: Saradnik portala Poreklo Branko Todorović

U Biblioteci Matice srpske čuva se prepis Fojničkog grbovnika koji ne pominje A. Solovjev u svome radu: Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku. [1] A. Solovjev je istina opisujući Bečki – Skorojevićev grbovnik dozvolio mogućnost da postoji još jedan prepis Fojničkog grbovnika uz potrebne rezerve koje su u slučajevima kada neki od prepisa nisu poznati, i nužni i normalni. [2] Matični primerak prepisa Fojničkog grbovnika ukazuje, međutim, da rezerve A. Solovjeva nisu bile nužne.

Matični prepis Grbovnika iz Fojnice načinjen je 1837. godine, pa je stoga stariji od poznatih prepisa Gajevog i Šafarikovog. Bogati kožni uvez načinjen od bele kože (koja je počela da žuti tamni) upućuje da je Grbovnik prepisan sa znatnim pretenzijama. Na leđima uveza je naslov koji se razlikuje od onog na naslovnom listu i glasi: Rubcich St. Stematographia Bosnia et Serbia 1340.

Prepis je izvršen na hartiji vel. 400×250 mm. Sem u dva lista, hartija je u celom zborniku zelenkasta, rebrasta sa vodenim znakom C & Honiga i dobro očuvana. Dva lista koja se razlikuju od ostalih su na beloj hartiji, nešto debljoj i bez vodenog znaka. Ukupno je u grbovniku 157 listova od kojih su prva dva i zadnjih 7 listova prazni. Između drugog i trećeg praznog lista na kraju umetnuto je jedno pismo.

Listovi u Grbovniku su na stranama na kojima je ili tekst ili grb označeni mastilom linijama odozgo na dole. Te su linije udaljene po 20 mm. od leve i desne ivice lista. Jedini izuzetak od ovog su već pomenuta dva lista koja su oivičena sa četiri strane. Grbovi i tekstovi pisani su ili crtani po pravilu samo na jednoj, prednjoj (a) strani. Tekst i potpisi, latinicom, pisani su mastilom koje oksidiše i već nagriza hartiju. Grbovi su kopirani temperom, ili sličnom tehnikom, sa znatnim pretenzijama ali bez mnogo uspeha.

Na prvom popunjenom listu ovog Grbovnika je tekst koji počinje Frater Andreas Kujuncxich de Kreshevo Ordinis Minorum . . . i dalje onako kako je prepisao A. Solovjev sa 172 lista Bečkog – Skorojevićevog grbovnika. [3] Od tog prepisa razlikuje se ova strana samo po pečatu za koji A. Solovjev veli da je u Bečkom – Skorojevićevom grbovniku „nespretno nacrtan“. To što je tamo pečat „nespretno nacrtan“ (podvukao L. Čurčić) moralo je navesti A. Solovjeva na zaključak da je pstojao i primerak teksta sa originalnim pečatom. U primerku Biblioteke Matice srpske ovaj je pečat originalan sa voskom i hartijom preko crvene vrpce prethodno upotrebljene za vezivanje onih dvaju listova koji se razlikuju od ostalih. Na pečatu je u sredini raspeće iza koga je legenda: Ierusalem. Tekst Sigilus Provinciae Bosnae Argentiane okružuje pečat. [4]

Iza napred opisanog lista nalaze se već pomenuta dva umetnuta lista na beljoj hartiji. Sem već pomenutih razlika ova dva lista se razlikuju i po tome što je grb Srbije naslikan na strani b, pa otud samo u ovom slučaju red priloga ide a, b, b, a, za razliku od ostalog reda koji ide normalno, a, b, a, b. Polje oivičeno sa sve četiri strane obojeno je ružičasto oko grbova Srbije i Bosne za razliku od ostalih grbova gde listovi ni bilo koji prostor oko grbova nije obojen. Najzad ovi se grbovi razlikuju od ostalih i po tome što se pod svakim od njih ponavlja zapis: Delineavit P. Joannes Kressich – die 26 Augusti. Uz grb Bosne dodata je i 1837. godina. Na donjem desnom uglu bojenog polja ispod grba je opet zapis: Kreshevii in Bosnia.

Ovi zapisi su sigurna potvrda da je Ivan Krešić, uz potvrdu franjevačkog provincijala i drugih franjevaca, stvarno načinio prepis Fojničkog grbovnika. Razlike sa ova dva lista i potpisi samo na njima mogli bi navesti na zaključak da je Ivan Krešić načinio prepise samo ova dva grba i da ih je umetnuo u neki, možda i stariji zbornik. To se, međutim, mora odbaciti jer su svi, pa i dva sporna grba, nesumnjivo rad iste ruke.

Dalje je Grbovnik koji se čuva u Biblioteci Matice srpske isti kao i Fojnički grbovnik. Na l. 4. je naslov kao kod Šafarikovog prepisa i kod Bečkog – Skorojevićevog prepisa na l. 173, s tim što ni ovde nema pečata nego samo slova L. S. u krugu ispod latinskog teksta koji sledi ćirilskom naslovu. [5]

Na l. 5. je Bogorodica sa Hristom na polumesecu među ključevima sa glavama crnaca. Sledi na l. 6. sv. Stepan i St. Lovrenc sa palmama u rukama. Na l. 7. je sv. Jeronim. Zatim dolazi grb Srbije onako kako ga je opisao St. Novaković. [6] Iza ovoga slede grbovi redom kako ih zabeležio St. Novaković. Od njegovog opisa razlikuje se grb Slavonije za koji on veli da je od tri crvene krune na srebrnom postolju (u ovom Grbovniku on je prema priloženoj slici sa tri kune).

Popis koji je St. Novaković. prepisao: Bošašinović u našem prepisu je: Bogasinovich što se po svoj prilici čita Bogašinović. Prezime: Biloxevich (Bilošević) St. Novaković beleži Belošević. Prezime Kešić kod St. Novakovića, Keschich kod Jukića, Kleščić kod Šafarika u Grbovniku grofa Ladislava Festetića je: Klescicch – Klešić dakle. Na kraju, na grbu Bosne, štitovi sa i bez krune su na obrnutim stranama u odnosu na Fojnički grbovnik. Gde je St. Novaković našao štit sa krunom, u Festetićevom je grbovniku bez nje i obratno. [7]

Iza poslednjeg grba su dva prazna lista iza kojih sledi pismo grofu Festetiću od Ivana Krešića onako kako ga je našao na 174. strani Bečkog – Skorojevićevog prepisa i kako ga je objavio A. Solovjev. [8]

* * *

Ovaj prepis Fojničkog grbovnika dospeo je u Biblioteku Matice srpske od inž. Save Veličkovića iz Beograda. Pomenuti je vlasnik Grbovnik kupio u Beču. Ovaj bečki prepis nije valjda onaj o kome govori A. Solovjev u odeljku o grbovnicima koje nije video. Jer prema pisanju Obzora od 27. novembra 1936. godine Br. 276. knjižara Gichofer und Rauschburg imala je Grbovnik od 158 listova. Grbovnik Ladislava Festetića ima 146 listova sa tekstom i 10 praznih listova i jednim pismom što je ukupno 157 listova. Ako su podaci u Obzoru bili pogrešni za jedan list, ovo bi mogao biti dokaz da je primerak iz pomenute knjižare i Festetićev primerak jedan te isti Grbovnik. U Festetićevom primerku se, međutim nigde ne pominje 1620. godina što, ako je taj podatak u Obzoru bio tačan dokazuje da je ovo još jedan primerak koji se našao u Beču.

Dr A. Solovjev je primetio dva vrlo „čudna pisma na l. 172-174“ Bečkog – Skorojevićevog grbovnika. [9] Navelo ga je to da posumnja da je Ivan Krešić izvršio novi prepis Fojničkog grbovnika pri čemu je on našao dva objašnjenja o tome kako su zapisi mogli stići u Bečki – Skorojevićev grbovnik. Po jednom „je grof Festetić zaista dobio nov prepis Fojničko zbornika i zatim je prepisku o tome dao uvezati u starinski zbornik koji se čuvao u Dvorskoj biblioteci. Ali je sasvim nerazumljivo, zašto bi i kako bi on to učinio? Po drugom objašnjenju Bečki – Skorojevićev zbornik nekako je dospeo početkom XIX veka u Kreševo, a kada je Festetić zatražio od provincijala prepis zbornika, Andrija Kujundžić, koji nije imao slikara pri ruci, rešio se da grofu pošalje originalni zbornik XVII veka, prikazavši ga kao savremeni prepis fojničkog originala 1340. godine; u originalni Skorojevićev zbornik dao je vezati i pisma i lažnu potvrdu biskupa Grgura iz g. 1800.“

Obe pretpostavke A. Solovjeva su neprihvatljive, jer su moguće i druge. Nije naročito bilo potrebno da Bečki – Skorojevićev grbovnik dođe u Kreševo pa da bude upućen grofu Festetiću, ali je moguće da je i Bečki – Skorojevićev grbovnik bio vlasništvo grofa Festetića koji je mogao čuti za Fojnički grbovnik i naučiti ili naslutiti tom prilikom razlike među njima, što ga je navelo da potraži ili načini prepis Fojničkog grbovnika. Prepise zapisa, njegovo pismo i pismo njemu sa njegovog prepisa Fojničkog grbovnika on je mogao dati da se prepišu na Bečki – Skorojevićev grbovnik da bi dokazao njegovu autentičnost i ostavio tragove o svom angažovanju i interesovanju oko bosansko-ilirskih grbovnika. da li je Festetić mogao znati i za koji grbovnik više, pa i za onaj koji se pominje u Obzoru, teško je utvrditi po onome čime se sada raspolaže za potvrdu takve teze. Neće biti ipak na odmet da se kaže da su i Skorojevićev i Festetićev grbovnik veoma bogato opremljeni i da je takav mogao biti i i onaj o kome je pisao Obzor. Trebalo bi zatim uporediti i vodene znake sa dodatnih zelenkastih listova Skorojevićevog grbovnika i utvrditi da li je to isto kao u Festetićevom grbovniku, pa utvrditi i tim putem da su mogla biti vlasništvo istog lica dok se ne nađu bolji i pouzdaniji dokazi.

IZVOR: L. Čurčić. Grbovnik grofa Ladislava Festetića u rukopisnom odeljenju Matice srpske. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 1961; br. 29; str. 118-121


 

[1] Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Nova serija, sveska IX, Sarajevo 1954. 129-130

[2] Isto, 116-117.

[3] Isto, 114.

[4] Prema opisu A. Solovjeva „nespretno nacrtan pečat“ u Bečkom – Skorojevićevog grbovniku precrtan je dosta verno.

[5] Isto, 115. Stojan Novaković, Heraldički običaji u Srba u primeni i književnosti, Godišnjica N. Čupića, VI, Beograd 1884, 78.

[6] St. Novaković, isto, 78

[7] Isto, 79.

[8] A. Solovjev, isto 115-116.

[9] Isto, 116-117.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top