Порекло презимена, село Николинац (Сокобања)

25. децембра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Николинац, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Слично низу села, која у западној области бањског басена леже испод расадног одсека и језерске обале од 600 метара, налази се и у источном делу басена низ села, која су такође испод језерске обале од 600 метара. Тај низ на западу почиње са Николинцем па се продужава на исток. Николинац лежи у долини Богданишке Реке, управо на месту, где се у Богданишку Реку улива Лозјанска-Шеварска Река. Изнад села се диже одсек језерске обале од 600 метара, који је овде усечен у Буковац. Куће су већином у долинској равни, али се знатан број пење уза стране.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће углавном из бунара али има и неколико мањих извора поред реке. Село је окренуто ка југу а најјачи ветрови су северац и кошава.

Комуникације.

Кроз село пролази стратегијски насут друм, који од Сокобање води преко Рашиначког Седла за Црну Реку и Бољевац. Овим путем село је везано за Сокобању и главни друм на југу као и за летње појате и утрину на северу. Поред овог главног пута постоји на истоку и један сеоски пут, који спаја село са Богдинцем и Саселцем.

Тип села.

Село је збијеног типа. Нарочито су куће честе око пута на долинској равни, где је школа и општина. Уколико се иде уз долинске стране, ка периферији села, куће су разређеније. У селу нема јасно одређених мала, већ се поједини крајеви називају по фамилијама.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су свуда око села, у Косовцима, Кривој Крушци, Јелену, Равној Бучини, Забелу, Белези и Врху. Њиве у долини реке испод села су плодније. Појата има двојаких; летњих и зимских. Летње су појате на утрини у Равној Бучини док су зимске појате на имањима. Шуме имају веома мало и то су приватни забрани.

Постанак села и порекло становништва.

Село се померало. Најпре је било у Селини. Када је ту било у њему су становали Турци. На том месту има данас благородног воћа. Из Селине је премештено у Крст да би се потом одавде преселило на данашње место. Село се развијало поглавито досељавањем и множењем становништва.
О имену села нема никаквих предања.
Сеоска заветина је Русаница.

У селу су ове породице:

-Џобарци и Стевановци, Св. Ђорђе. Били су „преко Дунава у Острову“ па су на Благовест прешли Дунав и дошли најпре у Џивџан Бару (Бели Поток). Из Белог Потока су дошли у Николинац. Џобарци се зову по Џивџи-Бари (Белом Потоку), где су својевремено живели.
-Голубоци су велика фамилија, која се састоји од ових, мањих:
-Донићи, Милосављевићи, Живковићи и Марковићи. Славе св. Николу. Досељени су из Добрујевца – Црна Река. Бежали су у Ресаву. Донићи се зову по једној крави коју су звали Дона.
-Илинци, Никољдан, су досељени из Илино – Црна Река.
-Ђусићи, Јовањдан, Не знају одакле су досељени. Бежали су у Ресаву, у Ћовдин. Тамо је остао један део фамилије. Кумују им од старине Дидићи из Мужинца.
-Крстићи, Никољдан, не знају за своје порекло. Старо им је кумство било у неком селу код Крушевца.
-Миљковићи, Никољдан, су досељени из Саселаца, од фамилије Чефтелинци.
-Тошићи, Св.Ђорђе, су досељени из Церја (нишевачко). Тоша је дошао жени у кућу, у фамилију Миљковића.
-Богдановићи, Стевањдан, су досељени из Ивањице. Зову их „Јерци“.
-Јовићи и Миловановићи, Никољдан. Не зна се тачно одакле су досељени. Зову их „Власи“.
-Ђорђевићи, Св.Ђорђе, су досељени из Сливнице у Бугарској.
-Милутиновићи, Никољдан, су досељени од Ивањице.
-Јанковићи, Никољдан, кажу да су „старовремци“. Зову их и „Турци“. „Не пате-множе се“.
-Миловановићи, Никољдан, су досељени из Добрујевца.
-Илићи, Никољдан, су досељени из Читлука од фамилије Гроздинци. Ова фамилија је досељена у Читлук из Орље – Пирот.
-Милошевићи, Св. Вартоломеј, су досељени из Рујишта. Фамилија у Рујишту је дошла из Мирова. Фамилију називају „Латини“.
-Миладиновићи, Мратидан, су досељени из Читлука. Фамилија у Читлуку је дошла из Балановца – Заглавак.
-Рамићи, Св. Василије и Аранђеловдан, су Цигани-Роми ковачи. Не каже се ништа за њихово порекло.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.