Порекло презимена, село Дуго Поље (Сокобања)

22. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Дуго Поље, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Dugo-Polje
Дуго Поље, црква Вазнесења Господњег

Положај села.

Дуго Поље је једино село у источном делу басена, које се налази на његовом јужном ободу, испод самог кречњачком одсека Девице. Село лежи на уској језерској тераси од 520 метара, потпуно изнад долине Моравице.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из ових извора: Врело, Клисура, Беловац, Големи Кладенац и Тезга.

Клима и комуникације.

У селу је најјачи јужни ветар, који „скида ћерамиду са кућа“.
Кроз средину села пролази целом дужином сеоски пут. Од села силазе два пута на главни друм, један на источном крају води за горња села и један на западном крају, који води за Бању. Осим тога више путева воде за Девицу; али је најглавнији онај који прелази преко Полома.

Тип села.

Како село лежи на уској и дугачкој језерској тераси, то је оно добило веома издужен облик у правцу запад-исток. По томе се оно много разликује од осталих села бањског басена, која су већином округластог облика. Дужина села је преко 3,5 километра. Куће су најгушће око главног сеоског пута, у средини села где је школа и судница. Идући ка крајевима куће су све више разређене. Село је подељено на три мале, које се називају по већим фамилијама. У средини је Матинска Мала, на западном Павловска и на источном Камењарска Мала.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Земља је испод села у Пашином Пољу, Врелу, Јусиној Ливади, Османовој Ливади, Присађу, Ћатиној Ливади, Салковој Чуци, Калиновој Бари, Ветрилима, Глогану, Змијанцу и Бигру. Њиве и ливаде поред Моравице су веома плодне. Летње појате су им на утрини уДевици. Стоку гоне у летње појате, као и у осталим селима у околини, око Благовести а враћају у зимске појате – у „синоре“ – око Крстовдана. Од стоке гаје поглавито ситну стоку – овце и козе. Њу преко лета пази један за то нарочито одређен члан задруге. На појатама стоку музу и млеко прерађују. У Девици имају сеоску шуму.

Старине у селу.

Од старина су мештани налазили старе водоводне чункове.

Име селу.

Име селу, кажу, да је дошло отуда, што је овде у прошлости било дуго поље.

Постанак села и порекло становништва.

Село је постало поглавито досељавањем. Најпре су куће биле растурене и скривене по луговима, да се из даљине не могу видети и да се не зна да је ту село.Доцније су груписане. На данашњем месту најпре су саграђене две куће; Гмитровци и Илинци. Потоњи досељеници су се досељавали на спахијска имања као чивчије.
Сеоска заветина је Спасовдан.

У селу су ове породице:

-Павловци, Св.Ђорђе, су досељени из Леновца.
-Стојинци, Св. Петка, су досељени из Белог Потока – Заглавак. Они су најпре пребегли у Орешац, где је остао један брат, Живадин од кога су Живадиновци а други, Стоја, дође у Дуго Поље. Остала два брата, који су били попови пребегли су у Банат. Имају фамилију у Преконози и Сокобањи.
-Цвејинци, Јовањдан, су досељени из Куманова.
-Рујиштанци, Св. Вартоломеј, су досељени из Рујишта, где још имају фамилију. У Рујиште су досељени из Мирова. Зову их „Латини“.
-Вучинци, Мратиндан, су досељени из Рујишта. Њихова фамилија у Рујишту, прича се да је досељена из „Каравлашке“.
-Матинци, Св.Ђорђе, су досељени из Леновца. Њихова фамилија је бежала у Свилајнац. Старо кумство им је у Дебелици.
-Јереминци, Св.Ђорђе, су досељени из Леновца.
-Гмитровци (Жикерци), Никољдан, су најстарија фамилија у селу. Не зна се одакле су досељени. Старо им је кумство у Седалцу. Имају фамилију у Алексинцу.
-Здравковићи и Николићи; Никољдан, не знају одакле су досељени. Зову их „Турци“ јер су, кажу, велике тврдице, „да човека виде да умире од глади, не би му дали парче хлеба“. Јако су ћутљиви.
-Првуловци, Никољдан, су досељени из Балановца – Заглавак. Тамо имају стару фамилију.
-Јанковци, Св. Ђорђе, су досељени из Скробнице.
-Мишинци, Аранђеловдан, су досељени из Давидовца- Сврљиг.
-Бранковци, Никољдан, су досељени из Мирова – Црна Река.
-Нешинци (Параћинци), Лучиндан, су досељени од Параћина. Били су најпре у Зубетинцу – Заглавак, где је остао један део фамилије. Зову их „Черкези“.
-Поповци и Спасићи, Лучиндан, су досљени из Салаша (Краљево Село). Ту имају део фамилије. У Салаш су досељени из Ранкова – Бугарска.
-Стојановци, Никољдан, су досељени из Врбице – Заглавак. Зову их „Власи“.
-Ширкићи, Никољдан, су досељени из Бована.
-Недељковићи, Св.Ђорђе, су досељени из Николинаца. Фамилија у Николинцу је досељена из Острова – „од преко Дунава“.
-Јовановићи, Св.Ђорђе, су досељени из Белог Потока, од фамилије Филиповића, која је досељена из Милушинца а тамо из Заглавског среза.
-Матејовићи, Никољдан, су досељени из Давидовца –Сврљиг.
-Османовићи, Алићи и Мусићи, Св. Ђорђе и Св. Василије, су Цигани-Роми. Не каже се ништа за њихово порекло.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.