Порекло презимена, село Врановиће (Зубин Поток)

20. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Врановиће, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Врањевачко Брдо дели Врановиће на два дела: Селиште и Врановиће. Куће у Селишту су на десној страни Врановићког Потока, на заравнима испод брда, а у Врановићу по ободу једне омање заравни која је уоквирена косама. Оба дела села имају доста изворске воде (Чесма, Крушевље и чесма код Мочила). Називи за поједине делове атара су: Алуга (њива), Доброшевина, Окутњица, Бусача, Студена Вода, Врановачке Ливаде, Савина Ливада и Велика Ливада, Лисичин До, Миљкова Бара, Гантове Баре. У односу на друга села Врановиће има велику површину под ливадама.

На раскрсници путева између Г. Варага, Врановића и Витакова је „Русалинско гробље“, које народ тако зове, али његов постанак на раскрсници путева приписује погибији сватова који су се ту срели и у препирци поубијали. Гробови су покривени обрађеним каменим блоковима који су донети из Црног Врха. На једном гробу се види урезан и извајан мали крст, а на другом ситни рељеф у облику цвета. На гробљу се види и црквиште на којему је доскора постојао издубен камени остатак постоља Св. трпезе. Неко га је разбио и однео, као и неколико других плоча са гробова.

Сем овога, постоји још једно гробље у Селишту. У њему су се сахрањивали Добрићи (Колаковићи), када су се преселили из Врановића. Али пошто им је од неке болести умрло 18 чељади, морали су своје умрле носити преко брда у пређашње гробље, јер се сматрало да је узрок помору промена гробља.

И у овом селу се становништво смењивало у току последњих 150 година, јер је земља била агаларска. Једно време су овде били Соврлићи који данас живе у Бурлатима. Садашњи Врановићи родови су:

Колаковићи— Добрићи (6 к., Никољдан), досељени пре 100 година из села Бања, где и сада живе њихови рођаци.

– Деспотовићи (6 к., Петковдан и Петковица у лето), дошли су из Брда.

Колаковићи кажу да је предак ових био слуга код њихових предака па када се потомство ових намножило, потисло их је. Из породице ових Колаковића био је неки кнез Илија, кога је народ „проклео”, јер је једном приликом, кад га је цар упитао како народ живи и шта у њиховом крају рађа, рекао све најбоље, иако је било сасвим супротно.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милисав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.