Порекло презимена, село Шарбановац (Сокобања)

18. децембар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Шарбановац, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Šarbanovac-Sokobanja

Положај села.

Шарбановац се налази на источном крају низа села, која су испод кречњачког одсека Ртњеве масе. Главни део села лежи поред Шарбановачке Реке, на месту где она излази из кречњака. Уколико су куће удаљене од речне долине оне се пењу на језерску терасу од 600 метара и на њен одсек. Са источне стране села диже се стрм кречњачки одсек Рађеве Стране.

Воде.

Мештани се служе водом за пиће са чесми, од којих је најјача чесма у Обрадовој Мали.

Клима и комуникације.

У селу највише досађује кошава, која „земљу копа“. Остали ветрови су слабији; северац дува највише три дана.
Шарбановац је везан са Бањом лошијим сеоским путем, који прелази преко површи Петровца. За села на западној страни води поменути пут испод кречњачког одсека. За Ртањ води пут кроз долину Шарбановачке Реке па преко Лисца и Леденице.

Тип села.

Шарбановац припада типу збијеног села. Куће су најгушће у долини Шарбановачке Реке и поред поменутих путева. Куће су обично са воћњацима. Што се више одмиче од средине села куће су разређеније, посебно оне које се пењу уз одсеке.
Село је подељено на више мала. На левој страни Шарбановачке Реке су ове мале: Калават, Мађаровац и Горња Мала. На десној страни су: Обрадова Мала – одмах поред реке; затим, Цинцарска Мала – под одсеком а испод ње је Палилула. Неколико кућа фамилије Обрадовца исељене су близу Мужинаца и сачињавају малу Мали Поток.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве земљорадњом и сточарством. Имања су испод села у Реци, Обрашини, Србин-Делу, Раљевици и Селишту. Изнад одсека је поглавито утрина али има и имања у Клисури, Забрђу, Будимировцу и Пландишту. На источној страни је Петровац у коме су зимске појате и приватни забрани. Летње су појате под Ртњем, где су им и ливаде. Тамо стока проведе цело лето а у јесен се склања у зимске појате испод села.

Старине у селу.

У Будимировцу су мештани, приликом орања, налазили парчад од ћерамиде и судова чак и људске кости. Ту је било неко насеље, али се не зна које. То мето називају Гробљиште. Исто тако гробљиште постоји и у Пландишту.

Име селу.

О имену села нема никаквих предања. М. Станојевић износи да име Шарбановац упућује на старије овдашње становништво а наглашава да је Шарбан чисто влашко име

Постанак села и порекло становништва.

Село је најпре, због турског насиља, било изнад данашњег места у Старом Селу. Одатле је пресељено због воде ниже у Селиште да би и одатле због турског зулума морало поново да се помера навише и населило се на данашње место. У Селишту је било врело па су га мештани затворили да не би Турци од њега направили „бању“.
Маринко Станојевић износи да су му у заглавском Шарбановцу рекли да је овај Шарбановац насељен од заглавског. О овоме код становника нема никаква помена.
Заветина је Св.Тројица.

У селу су ове породице:

-Живановци, велика фамилија, коју сачињавају ове мање:
-Тошићи, Динчићи, Раденковићи и Станојевци. Сви славе Никољдан. Не знају за своје порекло. Кажу да су „старовремци“. Старо им је кумство фамилија Кашмеровци из Трговишта. Живановци су се селили у Медвеђу, па се отуда вратили, јер се тамо нису могли бавити сточарством.
-Паљићи су једна фамилија са Живановцима. И ова фамилија је исто тако велика. Њу сачињавају породице:
-Матејевци (Костићи), Паљићи, Радојкоци и Маринковци. Сви славе Никољдан, сматрају се старинцима. Од фамилије Матејевци један се населио у Бусиловицу код Параћина. Костићи из Матејевске фамилије називају „Арнаутима“, јер су „зли као Арнаути“.
-Карловци, Никољдан, су старинци. Зову их Карловци, што су “кусали млеко из карлицу“.
-Обрадовци, Никољдан, су старинци. Старо им је кумство из Јабланице – Црна Река.
-Микићевци и Дачићи, славе Никољдан. И они су старинци. Дачиће зову „Вајдићи“, кажу због тога што се „не пате-множе“.
-Цинцарци, Никољдан, су досљени из Прилепа пре 200 година. Њихов прадед је носио и продавао памук. Када је дошао у Шарбановац он се ту ожени и прими славу, Никољдан.
-Гоцићи, Ђурђевдан и Никољдан. Деда Гоцу привела баба Марта из Илино пре 100 година.
-Радивојевци, Аранђеловдан, су досељени из Јабланице – Црна Река.
-Пекићи и Јевтићи, Аранђеловдан. Пека је дошао као свирач из Браљине – Крушевац, па се ту оженио и остао.
-Миловановићи, Никољдан, су досељени из Лукова – Црна Река.
-Јовановићи, Св.Петка, су досељени пре 70 година из Спужа у Црној Гори.
-Новаковићи, Никољдан, су досељени на Живановско имање из Јовци – Пољаница.
-Илићи, Никољдан, су досељени на Живановско имање из Добрујевца – Црна Река.
-Љубисављевићи, Никољдан, су досељени из Јошанице у Живановску фамилију.
-Ивковићи, Митровдан, предак дошао „на женино имање“ из Илино – Црна Река.
-Стојадиновци, Св.Петка, су досељени пре 100 година из Читлука. Њихова фамилија у Читлуку досељена из Васиља – Заглавско.
-Миловановићи, Аранђеловдан, су досељени из околине Пирота. Зову их „Бугари“.
-Дмитровићи, Св. Петка, су досељени пе 100 година из Николичева – Зајечар.
Ову фамилију зову у селу „Власи“.
-Митићи, Св. Петка, су досељени пре 60-70 година из Берковца у Бугарској.
-Радичевићи, Лучиндан, су досељени за врме Устанка из Мириловца – Параћин.
-Дулци, Томиндан, су досељени из Врмџе од фамилије Лалића.
-Демићи, Св. Василије, су Цигани-Роми, по занимању ковачи. Не каже се одакле су досељени.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

    • Милодан

      Далибор!

      Нема Пешића у Шарбановцу (по књизи) а, сва је прилика, ни у целој области, мада је у делу под “П” у именику родова мало замућено.
      ,
      Поздрав!
      Милодан

  1. brano vujovic

    Molim za pomoc – Moji rodjaci su otisli iz Zagarca ,kod Danilovgrada ,za Sokobanju oko 1880 godine.
    Znam da su promijenili prezime u Djordjevic ,pa bih volio da mi se neko od Djordevica ,koji znaju svoje porijeklo javi.