Нова књига Душка Лопандића: Време сјаја, време таме

8. новембар 2015.

коментара: 1

Сарадник портала Порекло, дипломата др Душко Лопандић представио је на недавно завршеном Сајму књига у Београду своју нову књигу – “Време сјаја, време таме – дипломате у вртлогу историје”. Књига представља низ прича из дипломатске историје и о дипломатама из наших крајева, у периоду од XIII века, али са фокусом на XIX век и период између два рата. Књигу је објавио београдски “Архипелаг”.

Vreme-sjaja-vreme-tame

Ево комплетног садржаја ове вредне књиге:

 

Увод: Дипломатија и дипломате кроз векове – људске судбине и хук историје

Први део

ПРЕТХОДНИЦИ: У ОСВИТ МОДЕРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

  • Византијски посланик код краља Милутина (XIII/XIV век)
  • Три брата Паштровића – лутајући витезови и дипломате у доба ренесансе (XV век)
  • Велики везир и посланици (XVI век)
  • Дипломатија старог Дубровника – Дубровник поновљен (XVII век)
  • Дубровачки поклисари у османлијским тамницама – Сузе сина разметнога
  • Гроф Сава Владисављевић Рагузински – славни Србин из Херцеговине, дипломата Петра Великог у Кини (XVIII век)

Други део

ВОСТАНИ СЕРБИЕ: ОД СРПСКОГ УСТАНКА ДО СВЕТСКОГ РАТА

  • Доситеј и устаничка Србија – Востани Сербие
  • Петар I Цетињски, Руси и Французи
  • Прота Матеја на Бечком конгресу (1814/1815)
  • Наш човек у Цариграду – Српске капућехаје и депутати у Истанбулу
  • Илија Гарашанин и Начертаније  – Повест једног плана (1844)
  • Јован Ристић на Берлинском конгресу – Рат или мир (1878)
  • Стојан Новаковић – За народну ствар
  • Херојски дани – Нушић и Ракић као конзули у „Старој Србији“
  • Милован Миловановић и Анексиона криза (1908)
  • Јован Јовановић Пижон  Један месец у животу српског посланика у Бечу (1914)

Трећи део

УСПОН И ПАД ЕМБАХАДА: ДИПЛОМАТИЈА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ИЗМЕЂУ СВЕТСКИХ РАТОВА

  • Анте Трумбић – Први министар спољних послова Краљевине СХС
  • Никола Пашић на Мировној конференцији у Паризу (1919-1920)
  • Мултилатерална и регионална дипломатија Краљевине СХС
  • Заноси и пркоси аташеа Винавера (1929-1934)
  • Краљ и смрт – краљ Александар Карађорђевић у европској политици (1934)
  • Јован Дучић: наш први амбасадор – Дука код Дучеа (1933/1937)
  • Црњански и Стојадиновић: песник и државник у дипломатији – Састанак у Венецији (1938)
  • Иво Андрић у Берлину (1939/1941) – Дипломата у жрвњу историје
  • Избор кнеза намесника: пакт или рат – Југославија пред понором (1940-1941)
  • Александар Цинцар Марковић: Дипломата губитник пред судом историје
  • Десет дана пре Цвети: коначно одбројавање (27.3 – 6.4. 1941)
  • Крај једнoг света: дипломате избеглице на рубу Европе – Лисабон 1941

Кратки закључак: Између сјаја и таме: успеси и неуспеси у дипломатији Краљевине Југославије

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Владиславић-Рагузински, Сава, дипломата, трговац (Фоча, Босна, 25. I 1668 — имање Матокса код Риге, Летонија, 10. VI 1738)

    Непознато је где се школовао. Захваљујући тој нама непознатој школи (Дубровник–Италија?) и свом несумњивом таленту био је једна од најеминентнијих личности епохе Петра Великог, и као човек методичног духа, који се сналазио у трговачким и дипломатским пословима, одлично је знао тајне административног пословања. Вероватно је око 1690. дошао у Цариград, где се бавио трговином. Приближио се руској дипломатској мисији, нарочито грофу П. А. Толстоју, и чинио тој мисији велике услуге пружајући јој драгоцена обавештења о намераваним дипломатским сплеткама западних сила на штету руске политике према Турској. Задобивши поверење Руса, отпутовао је с препорукама грофа Толстоја у Русију, где је први пут био поуздано крајем 1702, или почетком 1703. По неким подацима вратио се у Цариград, одакле је 1705. коначно прешао у Русију. Будући препоручен цару Петру Великом, убрзо је стекао царево поверење и захваљујући томе развио велике извозне трговачке и мануфактурне послове. Са енглеским конзулом Чарлсом Гудфелоуом имао је монопол за извоз шалитре из Архангелска. Са руским канцеларом Шафировим трговао је крзнима ленских лисица, војсци је испоручивао сукно за униформе, био је власник мануфактура за производњу платна за једра и великих имања у Украјини. Од 1710. је дворски саветник. Поред тога имао је и видног учешћа у ратним и дипломатским пословима Русије. За време Прутског похода (1711) скренуо је пажњу Петра Великог на балканске Словене. Последица тога била је царева прокламација с позивом на устанак свих балканских народа против Турске, који је завршен неуспехом. Од 1716. до 1722. боравио је у Италији и Дубровнику. По позиву, придружио се цару за време његовог боравка у Паризу (1717). У току боравка у Италији имао је видну улогу у недовршеним преговорима између Русије и Папске курије. Његов најзначајнији дипломатски успех био је склапање трактата на реци Бури (јануар 1727) у близини данашњег града Кјахте, којим је утврђена граница Кине и Русије у дужини од 4000 км. У близини тога града и данас је граница Русије и Монголије. За потребе руског Двора писао је извештаје о Сибиру и изградио географске карте Сибира у договору са капетаном Берингом, који је у то време истраживао Камчатку.
    Титулу грофа признала му је тек царица Катарина I. Старао се, можда учествовао у преводу с италијанског на руски језик, и написао предговор за збирку Соломонових мудрости. Иницирао је и вероватно учествовао у раду на преводу познатог дела Мавра Орбина, II regno degli Slavi, на руски језик. После његове смрти већи број богослужбених књига послат је на основу тестамента у српске манастире Пиву и Савину. Сахрањен је у Царској лаври св. Александра Невског у Санкт Петербургу.

    Душан Синдик