Порекло становништва села Велика и Мала Калудра, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Оба ова „села“ су на горњим деловима присојних страна двају потока који су изворишта Црепуљске Ријеке. Дакле, Велику и Малу Калудру дели само пространа коса. Са јужне стране ових насеља су делови Мокре Планине: Капак, Вража Глава и Лучин Крш. И у селу и у планини има свуда изворске воде, шуме и пашњака.
Топографски су називи за поједине крајеве у В. Калудри: Селиште, Орничке Ливаде, Куртово Селиште, Ђуров До, Кућетине, Долови, Поткапак, а у М. Калудри: Катуни, Вража Глава, Мелаја, Мелајска Ријека и Орлујак.
Насеља су, како кажу мештани, добила своје име по Калудри код Берана, одакле су досељени. Међутим биће вероватније да ово име долази од цркве у Ријеци, где су живели калуђери. Та је црквина сада у рушевинама. Очувани су зидови 1 1/2 метар висине; око ње је старо и ново гробље за обе Калудре. За Ђурђов До кажу да се зове по Ђуру, претку Ђуровића, који су исељени одавде у друга колашинска села. У крају Кућетине, где су данас њиве, било је насеље, али су сви у њему помрли од чуме. У Селишту, које је сада под ливадама, види се старо гробље са крстачама.
Сем поделе на два дела (Велика и Мала Калудра), у насељу се издвајају поједини крајеви који носе називе данашњих братстава: Утвићи, Мијачићи, Потрићи. Становништво се у току времена смењивало, што се види из топографских назива. Данас у Великој и Малој Калудри живе четири братства: Утвићи, Мијачићи, Потрићи, Бишевци, и 1 к. Леповића.
— Утвићи (9 к., славе Св. Луку и пету недељу после „Велигдана” — Ускрса), најраније су насељени у Калудри. Кажу да су пореклом из Ровца (Црна Гора). Један нешто удаљенији део њиховог атара носи назив Ровца; тамо живи једна врло задружна кућа Утвића, која отуда доноси своје умрле у заједничко гробље иако је овај заселак удаљен од села око 5 км. Исељених Утвића има у селу Високој код Куршумлије.
— Мијачићи (2 к., Св. Аранђел и Мала и Велика госпођа), кажу да су пореклом из Мораче; род су са Станићима (Оклаце), Рашковићима у Дријену (Подгор) и Краговићима у Кобиљој Глави. Њихов предак је био прво насељен у Ђураковцу (Метохија). Мијачићи су се исељавали. Знају за своје рођаке у Рачи и Високој код Куршумлије.
— Бишевци (3 к., Св. Петка), досељени су овамо из села Бишева код Рожаја, када и њихови рођаци у Јабуци. Раније су славили Краља Дечанског. Неки Бишевци су се одавде иселили у Маџуско Ново Село (Косово), Крлигате (Дреница) и у Ђаке код Куршумлије.
— Потрићи (5 к., Св. Петка), род су са Ђукићима у Горњем Јасеновику и у Ковачима. И Бишевци и Потрићи су имали своју земљу, али су раније били насељени у Катунима (крај у М. Калудри где су данас ливаде). Осим ова четири братства, у селу су и
— Леповићи (1к., Св. Јован), досељени из Чечева.
У Малој Калудри, у крају Мелаје, живели су раније Видојевићи, Димковићи и Татићи који су се иселили у Топлицу и тамо се зову Мелајци, по месту одакле су дошли.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)