Порекло презимена, село Брњак (Зубин Поток)

3. новембар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Брњак, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Једно од највећих села Ибарског Колашина, простире се у сливу Брњачке Ријеке, која истиче испод огранака планине Мокре. У ову се речицу баш у средини села стичу неколико притока: Ћуковачки Поток, Радо-Поток, Алуга, Мала-Поток, Бановица.

Иначе Брњак чини малу географску целину, ограничену са југа Мокром, а са североистока и југозапада косама. Унутра око Брњачке Ријеке и њених притока створене су у шкриљцима долинске равни и релативно благе стране рашчлањене многобројним потоцима.

У селу се смењују ливаде у долини потока, њиве по нижим странама и појасеви шума по обронцима планине Мокре. Носе различне топографске називе, у већини из старије прошлости: Махала, Јелачин До, Јерињино Село, Селиште, Спасојевик, Жарковиће, Јеличића Њиве, Крше, Запис, Орашка Гора, Прибојне, Саставци, Митрова Локва, Паљевине, Павлово Брдо, Пољана, Башча, Погледало, Равна Гора.

У планини Мокрој која припада Брњаку ови су крајеви: Шибутово, Чкаља, Увор, Ибрашевића Бачије, Бршак-Вода (бачије), Савина Вода, Шамића Бачије, Павлово Брдо, Црна Ријека, Смет, Подјеље, Милетино Брдо.

Брњак је насеље разбијеног типа; дели се на крајеве у којима су куће груписане по сродности; они често носе назив ужег братства: Јаковљевићи, Јеремићи, Поповићи, Добрићи, Швиковићи, Ђуковац, Башча. Овде треба убројати Пресјеку, коју називају и „село“, али је у оквиру Брњака.

Природне лепоте, богатства у води, ливадама и шумама, затим важан средњевековни пут, који је овуда пролазио из долине Рашке за Метохиту, и непосредна близина града Јелеча, учинили су да те Брњак био важно место у доба средњевековне српске државе. Познато је из историје да је ту био дворац краљице Јелене, жене краља Уроша и мајке краљева Драгутина и Милутина. Из тога времена има доста остатака, топографских назива и других трагова насеља. На ливадама поред потока у Махали виде се темељи кућа од којих је камен одвучен за школу и свештеникову кућу. На малој заравни испод Махале и Јелачин-Дола (Јеленин До), такође су откривени темељи зграда где је по традицији била школа краљице Јелене. У непоореднот близини, на месту званом Крње, постоји црквина димензија 3,5 х 6,5 метара, и око ње гробље. Црква је без сваке сумње старија од гробља, јер око ње нема средњевековног гробља, која су редовна појава у другим местима ове области. Она је заузимала и најлепши положај у старом насељу. Са ове мале заравни изнад става три потока, леп је поглед на све стпане живописног Брњака.

Друго још важније насеље које је било везано за живот краљице Јелене лежи у Саставцима на ставама Брњачке и Оклачке Ријеке 3 км низводно од првог. Тамо се у равни поред реке виде темељи зграда и камене хумке од њихових рушевина. Највеће зграде су биле до саме реке при дну Поповића ливаде: две од ових су биле дугачке 15—17, а широке 6—7 метара. Одмах ту на лево страни Брњачке Ријеке на једном брежуљку, постоје трагови неке грађевине и гробља, где је нађена плоча са стилизованим петолистом, коју су као обичан какен узидали у зграду Задружног дома.

Судећи по положају, ово насеље у Саставцима било је у вези са двором у Јелач-Долу — оба су сачињавали једну целину.

Сем свих у Брњаку има још остатака из Средњег века. На Спасојевику, између Башче и Јеремијића, постоји српско средњевековно гробље, чији су гробови поклопљени великим плочама. Неке су сељаци повадили да би проширили ливаду. У средини гробља су била три отромна и врло стара храста, од којих су два од старости пала, док су на трећем готово све гране сасушене. У њих нико не дира,, као у неку светињу; чак не односе ни дрва срушених грмова; по народном веровању пад табу-храста предзнак је какве несреће или важног догађаја.

На Дубљу, брежуљку између Миљковића и Јаковљевића, виде се такође остаци старог гробља, где се и сада сахрањују Миљковићи и Драгаљичани. Непосредно испод гробља добро су очувани темељи црквице и некакве зграде поред ње. Недалеко од записа на Јеремијића ливадама, на месту Старом Гувну, постоје остаци црквице. Стара црквина и запис код ње види се и у Пресјеци.

Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.

Јаковљевићи (Матасукићи) (6 к., Петковдан), чије је старо презиме Лаконићи, пореклом су из Бјелопавлића. По доласку из Бишева (Рожаје) прво су се настанили на пољу близу Ибра, где је данас Општински одбор. Ту је и њихово гробље; одавде су се померили уз Брњачку Ријеку. Од досељења овде броје 6 појасева. Рођаци су им Гаљаци у Резалима и родови у Падинама. Дробњаци (16 к., Ђурђевдан) настањени су у брњачком „селу“ Пресјеци. Само њихово презиме каже да су досељени из Дробњака. Помињу неко село Трешњевицу одакле су дошли. Брзо су се множили и расељавали по околним селима и друге удаљеније крајеве.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Brnjak

    Тачније дошли су из Црне Горе пре 280 године. Заборавили сте да додате да је предак Поповића поп Лазар кад је стигао у ове крајеве са браћом, отишао у Манастир Дечане и покумио се са манастиром. Цео крај Брњака је некада имао аге, а Поповићи и Добрићи нису имали. Поп Лазар је отишао у Дечане и по њему су Поповићи, а ови што су у Кошћаку, Добрићу и Оклацу су потомци Добрије, Лазаревог брата. Лазар и он су некада реком поделили земљу. Поповићи су на десној страни обале Брњачке, а Добрићи на левој обали. Свако је имао доста воде и пашњака и шума. Кад су дошли из Црне Горе, дошло је четворо браће. Двојица су крили имена јер су убили неког агу, где су живели у тај пријашњи крај. Због тога убиства из страха од освете Турака, сви су побегли. Њих двоје што су убили тога Турчина, отишли су у Обриње и Преказе и тамо су се поарбанашили. Цело Преказе и Обриње су потекли од та два њихова рођака који су из страха од освете отишли из Брњака. Били су то Лазарева и Добријина два рођена брата која су се потурчила из страха од освете, због убиства што су направили у место Трешњица у Црној Гори.

  2. Smilja

    Da li znate gde se nalazi selo Trešnjica u Crnoj Gori