Порекло презимена, село Горњи Стрмац (Зубин Поток)

1. новембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Горњи Стрмац, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Gornji-Strmac

 

Село је у изворишној челенци Клине, притоке Белога Дрима, али је у тешњој географској вези са Колашином, у чијем је саставу увек било, него са Дреницом. Насеље је на благој страни која је изложена југозападу. Око њега су брда, преко којих, кроз превоје, Стрмац одржава везу са долином Ибра. Стрмац је у шумовитом и водом богатом крају. Сем Орловића Потока који протиче средином, у селу има и других вода: Влашљива Вода, Бачијиште, Корито, Поповак (поток), Водице, Павиница. Називи појединих крајева у атару села су: Бањичко Брдо (ту су држали овце сточари из метохиског села Бање), Дебело Брдо, Кула, Крушковица, Перковац, Русце, Баштине, Влашка (српска) Ливада. У неким од ових крајева раније су постојала насеља, на пример у Кули, Русцу и Перковцу.

У Стрмцу нема остатка старијег становиштва, јер је село постало на крчевинама тек када је дошло данашње становништво. Међутим у засеоку Перковцу била је стара црквица „на свод“, коју је обновило становништво Стрмца. Исто тако у Русцу, које се пре 190 година помиње као село, постоји старо српско гробље.

Становници Стрмца су: Орловићи (33 к., Св. Ђорђе и Св. Никола). Овде су се пре 200 година населили три брата из Црне Горе. За једног знају да се звао Милат. Они се између себе, у селу, деле на: Вуксановиће, Пантовиће, Јевтовиће, Вучениће и Нешовиће. Иначе се сви презивају по старом презимену Орловићи. Исељених Орловића има у Свињару, Обилићу и Вучитрну (Косово), код Плане, у Шипољу код Митровице, у Србици и Крлигатима (Дреница). Орловићи су имали своју земљу, што је доказ да су се међу првима населили и земљу искрчили.

Друга насеља, од којих нека сада улазе у атар Стрмца, као Русце, Перковац и Тиниће, била су засебна села, па се из њих становништво иселило у другој половини XIX века, особито после ослобођења Топлице. Из овог Тинића је пореклом неки свештеник Радосав, који је добио парохију у селу Дмитровци (данас К. Митровица), затим; је „нужде ради арнаутске”, пребегао у Дренчу, где је поповао 20 година, а одатле прешао, 1733. године у Крагујевац. У Русцу су били неки Шмигићи, познати по храбрости, а сада тамо живе Чукићи (1 к., Св. Арханђео и Св. Александар), који су дошли из Мојстира у срезу штавичком. У Перковцу, у којем сада нема ниједне куће, раније су живели Цоцићи, Колаковићи и Бедовићи. Ни у Тинићу, које сада припада Крлигатима, такође нема становника, а раније су ту живели Девеџијићи. Бедовићи су исељени у Вучу код Куршумлије, а Цоцићи у суседна села: Доњи Стрмац и Котор (Дреница).

Колашину је припадало и село Крлигате. Из њега се после 1880. г. раселило српско становништво, чија су места заузели мухаџири из Топлице. И ови су се после 1912. године иселили. Њих су заменили досељеници из Колашина: Бишевци из Јабуке, Ђурићи из Црепуље, Јеремићи из Брњака и Г. Стрмца. У Слатини на Косову има такође досељених Крлигаћана.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.