Порекло презимена, село Лаћислед (Александровац)

25. октобар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Лаћислед општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на благим падинама, које се спуштају између два потока у речну раван. Куће су разбацане по групицама, које се заснивају на родовској основи. У најновије време нагло се повећава број кућа поред главног пута, према коме воде сеоски сокаци. Према томе, средиште села се помера према равни где је раније било старо село.

Тип села.

У Лаћиследу се издвајају два краја, подједнако значајна за привреду – падине страна и речна раван. Падине су повољне за воћњаке, винограде и разне усеве, док у равни гаје претежно кукуруз

Земље и шуме.

На другој страни реке, на странама брда Градиште, налази се густа шума. Крајеви у сеоском атару носе следеће називе: Клењак, Дубрава, Селиште, Блатски Поток, Дивљаре, Бачијак, Крушак, Војнеш и Вранак. Сви ови потеси, од којих су неки раније били по „дубравама“, утринама и ливадама, сада су покривени разним биљним културама.

Старине у селу.

На даљу прошлост насеља подсећају називи: „Старо Село“ и „Селиште“ као и остаци црквице, који су законом заштићени. У близини цркве била је и прва основна школа.

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва почели су се овде насељавати средином 18. века.

-Радовићи* су се, кажу, најпре доселили из „Мораче, код Колашина“.
-Карајовићи*. Предак кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, су такође од Мораче. Од Милета су:
-Милетићи.
Од Андијре су:
-Андрићи.
Броје од досељења седам колена: Борислав (71 година), Милан, Лазар, Михаило, Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи „преко Мораве“. Његови земљу ага је уступио Недељковићима за два ћупа меда. Кара-Јован се после извесног времена вратио и поделио земљу са Недељковићима.
-Недељковићи, Јовањдан. Предак је, преко Рашке, доселио са Пештера. Раније њихово порекло није познато. Неки кажу да су се звали Куштрићи, узели су презиме стрица. Нису имали потомства. Има их око Дренове (околина Трстеника).
-Матићи, Св.Ћирик. Њихов предак Мато живео је у пољани Гаринац, атар села Мрмоша. Довео га је предак Новаковића као зета и дао му један део земље. Судећи о слави Св. Ћирик, Матићи су повезани са становништвом Латковца, који су пореклом од Пипера – Црна Гора. Од родоначелника Мате броје шест колена: Светолик (79 година), Радивоје, Милун, Миленко и Мато.
-Новаковићи, Петровдан, кажу да су старином од Колашина.
-Вулетићи, Никољдан, су досељени из Блажева – Копаоник. Помињу своју даљу постојбину Даниловград у Бјелопавлићима – Црна Гора.
-Ашани (Јовановићи)*, су изгледа пореклом из Хаса код Иванграда – у Горњем Полимљу (Црна Гора). Према предању, довела их је овамо нека Инђа.
-Лукићи* су у сродству са Радулцима у Злегињу.
-Благојевићи, Аранђеловдан, су досељени из Осредака – Копаоник.
-Драгојловићи, Св. Мина. Предак досељен из Драгуше у Топлици пре пет колена: Станко (50 година), Милутин, Милун и Станко.
-Ерчевићи, Никољдан. Предак се доселио из Лепосавића на Ибру а тамо из Црне Горе или Херцеговине. Од досељења броје пет колена: Милош (50 година), Миодраг, Огњен, Милутин и Милун.
-Томићи, Ђурђевдан, су досељени из Града у Расини – Копаоник. Узели су презиме по стрицу Томи а старо презиме им је Башићи, који су пореклом из Херцеговине или Црне Горе. Имају рођаке у селу Кошеву, у околини Трстеника и Штитарима –Расина.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Radica

    Ovo je stanovništvo koje se doselilo polovinom 18. veka. Interesuje me šta se desilo sa stanovništvo koje je pre toga naseljavalo ovo selo. Činjenica je da su pre toga ovo mesto naseljavali pravoslavni hrišćani. Dokaz je i ta mala crkvica, koja i nije baš tako mala. Ona je spaljena i od nje su ostali samo temelji. Možda se to spaljivanje desilo u isto vreme kada je stanovništvo proterano ili i samo spaljeno. U srpskoj pravoslavnoj crkvi ne postoje podaci o ovoj crkvi. Niko nije zainteresovan za dalja istraživanja. Radnici su kopanjem oko crkve naišli na skelet i na tome je ostalo. Možda bi se istraživanjem nastanka crkve došlo i do podataka o njenoj starosti kao i starosti samoga sela. Ovako ispada da su se svi odnukuda doselili a prethodni stanovnici nestali zajedno sa crkvom.

    • Svetlana

      Činjenice se samo broje, sami kažete spaljena crkva, naši preci su došli na ovo područje , prvo su naseljavali brda iplaninu Kopaonik, pa su kasnije Drugog srpskog ustanka naselili u podnožje i kotlinu, verujemo da ima i starosedelaca povratnika no pitanje je koliko njih je uspelo opstati …podatke (činjenice) tražite u crkvenim knjigama ako su sačuvane, kao i na spomenicima nadgrobnim, na grobljima. Tamo gde imate manastire i crkve i gde se jedan deo ako me sećanje ne vara zove Manastirak, između dva sela, ne može da nemapodataka, samo je pitanje ko ih je i kada uništio i što kažete ko ih je istraživao ili uništio 🙁
      Predanje nam prenose naše porodice i sakupljači manje ili više savesno. Svaka čast kolegi Lutovcu, no sam sam se uverila u nekoliko pogrešno zabeleženih činjenica o porodicam iz kojih potičem.
      Tako da jedino mogu reći: Deco pažljivije slušajte i pitajte svoje bake i deke, a vi stariji strpljivo prenosite svojim potomcima , tako će ostati predanje ispravnoza buduća pokloljena.