Порекло презимена, село Кубатовина (Столац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кубатовина, општина Хатељ (Столац). Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло В Порекло становништва села Кубатовина, општина Хатељ (Столац). Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло В Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Кубатовина (Столац)

Порекло презимена, село Кубатовина (Столац)

Порекло становништва села Кубатовина, општина Хатељ (Столац). Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Има 10 кућа збијених испод брда Градине при пољу и већином сламом покривених. Од Кубатовине до Сузине има много кућишта и међу њима старо турско гробље. То је било турско насеље Љубовића и других, па су им Бајо и Лимо попалили куће и тада су Љубовићи прешли у Потком.

Цмиљићи су живели где су куће Пејовића и уз буну. 1875. отселили се у Столац. Онде им је била далека старина, славили су Аранђеловдан. Дедијер је забележио да је породица Цмиљића становала у Доњем Поплату код Стоца и да је држала половину села. Од њих су тамо Јокићи и Мркићи.

 Кубати, муслимани, од земаниле живели су онде, куће су им биле испод Градине. Давно градили кулу која и сад стоји, а кад је зидана, веле, у целом Дабру било је 6 кућа. Било их је до буне (1875) 4 куће па су се отселили у Турску. Како се и село зове Кубатовина, вероватно да су Кубати били од старих Дабрана, који су се потурчили.

У селу су:

Новаковићи 2 к. су од Абрамовића из Бјелица, додигао им деда Новак под Мечу, па црешли овамо око 1879, славе Јовањдан.

Пејовићи су такође из Предиша из Бјелица, дошао Богдан и синови му Марко, Сава и Пејо. Има их 2 к., славе Јовањдан.

Миливојевићи 1 к. из суседних Долова прешли Митар и Ристо око 1879. г.

Павићи 1 к. су из Љубомишља у Љубинском срезу, дошао Шћепан око 1879, славе Аранђеловдан.

Шиници 3 к. су из суседних Струпића; прешли Спасоје, Ђуро и Тодор око 1879. г-, славе Никољдан.

Куртовићи, муслимани, 1 к., прешао Алија из Милавића око 1874. на мираз и оженио се од Кубата. О својој старини не знају ништа.

 

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top