Poreklo prezimena, selo Milavići (Bileća)

Poreklo stanovništva sela Milavići, opština (Bileća). Prema istraživanju Petra Šobajića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

Ispod brda Gradine pri polju su 22 kuće u manjim grupama, gde žive Aboti 3 k., Gabele 7 k., Popadići (Vujovići) 4 k., Kašikovići 5, Stevanovići 1, Draganići 1 i Bajat 1 k.

Na Crkvini se nalazi staro groblje, najveće u Dabru po broju stećaka, što pokazuje da je onde bilo jako naselje i u Srednjem veku. Drugo groblje je na Gologlavu sa 6 stećaka i zovu ga „grčko groblje“. Nazivi su: Mlinica, Ljeskovina, Bjelušine, Prekača, Odžaci (Ljubovića).

U selu su živeli muslimani Milavići, kojih ima u Mostaru. Jedna se mahala Uloga u Borču zove Milavići. Vele da su bili odnekud iz Srbije, da je neko otuda pošao kao narodni izaslanik u Carigrad i poturčio se, pa se nastanio u ovom selu. A. Luburić mi je dao podatke: da se taj izaslanik iz Srbije zvao Milović, koji je sa Vučijakovićem išao u Carigrad i poturčio se u Mostaru u doba Habdulah-paše. Od paše je dobio ovo selo i prozvao se Milavić. Kad su se Milavići iselili iz Dabra, nisam mogao saznati. Pred kugu u selu živeli su Mićanovići na Glavici gde su kuće Popadića i sve ih je kuga pomorila. S njima su na Glavici stanovali i Nosi, koji su takođe samrli od kuge.

U selu su: Aboti, muslimani; vele da su im stari došli iz Novog i da su se ranije zvali Abuli. Živeli u Bijeljanima, tu ih napao Bajo Pivljanin, pa prešli u ovo selo i bili čivčije Milavića. Od kuge je preostao samo Mujo i od njega su ove kuće.

Gabele su od Kašikovića, od jednog njihovog momka koji je bio u službi kapetana Gavrana u Gabeli, tamo se poturčio i došao u Milaviće.

Kašikovići su iz Vranjske, došao Lazar Simov zbog siromaštine oko 1770. g. Svu mu čeljad kuga pokosila, pa se po kugi opet oženio i imao Vasilja, a on 8 sinova: Đura, Luku, Lazara, Rista i drugog Rista, Todora, Iliju i još jednoga čije je ime zaboravljeno. Slave Đurđevdan, prislužuju Đurđicu. Vele da im je daleka starina iz Riđana, odakle su prešli u Vranjska pre hercega Stjepana. Po njihovom predanju begovska kuća nevesinjskih Ljubovića potiče od poturčenih Kašikovića. Takvo je predanje i ranije zabeleženo. Po tome bi izlazilo da su Kašikovići bili neka srednjevekovna vlastela u starom kraju, u Riđanima.

Popadići: Petar Radov Popadić iz Todorcća zbog siromaštine prešao u Hatelje oko 1836. g., a posle desetak godina u Milaviće. Oni su od Vujovića iz Todorića, slave Nikoljdan. Doseljeni predak Petar je imao 4 sina: Iliju, Vidoja, Gaja i Trivka.

Bajat je iz Žrvnja u Bilećkom srezu; došao Marko oko 1846. na Kljenke i imao Pera, a on Marka i Jova, pa Marko Perov pređe 1920. u Milaviće; slave Aranđelovdan.

Stevanovići su iz neves. Lukavca. Trivko se oženio od Vujovića i imao Luku i Mića. Njih dvojica dosele se 1878. iz Lukavca na tursku zemlju. Slave Nikoljdan, prislužuju Petrovdan.

Draganić je iz Petrovića u Banjanima, došao Periša u Suzinu, a sin mu Blagoje oko 1875. u ovo selo. Slave Matijevdan.

IZVOR: PETAR ŠOBAJIĆ: DABARSKO POLJE U HERCEGOVINI – antropogeografska istraživanja – SANU, naselja i poreklo stanovništva, knj. 34, Beograd, 1954. Odabrao i priredio: saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić