Порекло презимена, село Вајуга (Кладово)

2. октобар 2015.

коментара: 12

Порекло становништва села Вајуга, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је источно од Милутиновца, у дунавском Кључу. Већи део атара је на површи Кључа а пространа утрина Вајушка Бара и куће су на дунавској тераси.

Воде.

Мештани косристе воду из бунара. У атару је Извор и Извор у Селској Долини.

Земље и шуме.

Вајуга има добру земљу за обрађивање. Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Шућурет, Јакомир, Језеро, Селска Долина, Каламенду, Велика Долина (Ваља Маре), Сељиште, Лова, Насип (Насипути), Корбовско Блато, Дунав (Дуњере) и „Острова“. Општинск шума је Стражевица и Утрина.

Тип село.

Село је збијеног типа; куће су међусобно размакнуте од 10 до 30 метара а негде и до 40 метара. Подељено је на два краја: Вајуга – западни и много већи и Унгурјани – источни и много мањи крај. Између њих је Селски Поток.
Гробље је у Сељишту, источно од села.

Старине у селу.

У Дунаву, близу обале, на месту Јакомиру има трагова од зиданог моста, преко кога се прелазило на другу страну Дунава а на Гамеји има опека, камења и малтера од некадашњег зида који је остао из времена „Лаћина“. У „Сељишту“ је најпре било село. У Страо Гробље (Морминц Батрњ) се укопавало до половине прошлог, 19. века.

Писани трагови о селу у прошлости.

Вајуга је старије насеље и на аустријским картама – Лангеровом и „Темишварски Банат“ – забележено је под именом Vojuga и Viuga. На Лангеровој карти данашње место Лова је забележено као насељено место Lehova а 1736. године „у Млачини 30 кућа“. На овим местима данас нема насеља нити о њима има предања. На Вијигартеновој карти забележено је насеље Valuiga. У Вајузи je 1846. године било 85; 1866-119 a 1924. године 145 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Вајуга старо насеље, да је дуго времена било у Сељишту а да је тек после „бежаније у Влашку“ обновљена на садашњем месту. Најпре се засновао крај Вајуга, у коме су најстарији родови а много доцније крај Унгурјани у коме су нови досељеници.

У најстарије родове, који су се повратили или доселили из „Влашке“, спадају:

-Мијарти, Св. Петка.
-Панићи, Никољдан и Св.Петка.
-Мусличешти, Аранђеловдан.
-Паркарини, Митровдан.
-Стојкешти, Јовањдан.
-Драгићи, Св.Петка.
-Пуцуникошти, Аранђеловдан.
-Пепенешти, Никољдан.
-Будиљешти, Велика Госпојина.
-Панталешти (Сандуловићи), Никољдан.
-Чуљешти, Св. Петка и;
-Боболија-и, Јовањдан.
Мисли се да су неки од горњих родова припадају једном роду, али су се разродили.

После првих досељеника, а до краја 18. века, доселили су се:

-Њмацу-и, Св.Петка, су са „Острова Корбово“.
-Зринешти, Митровдан, не знају за своје порекло.
-Стројешти, Никољдан, су из Батоција у Румунији.
-Цуцујкићи, Св. Петка, су са „Острова Корбово“.
-Миренка-и, Св. Петка. Дошао неки старији предак из Батоција у Румунији где још имају род.
-Марганешти, Аранђеловдан, су из „Влашке“.
-Субашићи, Св. Петка, су са „Острова Корбово“ где имају кумство.
-Бибер-и, Св. Петка, не знају за своје порекло.

Родови досељени у 19. веку:

-Бобалинешти, Св. Петка, су из Костола а пореклом из „Влашке“.
-Ружоњи, Никољдан. Дед се доселио из Атрњација у Румунији.
-Мегулешти, Св.Петка. Дед се доселио из Грабовице.
-Спернешти, Никољдан, су из Осанице у Хомољу.
-Гаменешти; Св. Петка, су се доселили из Корбова.
-Бозгановићи, Св. Петка, су из Стамнице у Млави.
-Јоношоњи, Аранђеловдан и;
-Шћоју-и, Аранђеловдан, су из пожаревачког краја.
-Гамперешти, Мала Госпојина, су из „Влашке“.
-Грекулешти, Аранђеловдан, су из Кривине у Румунији.
-Брлођани, Св. Петка, су из „Брлоге“ а пореклом су из „Влашке“.
-Предићи, Св. Петка, су „Унгурјани“ из Малајнице.
-Меоцу-и, Св. Петка, су из „Влашке“.
-Кикирјачи и Чубарешти, Божић, су из Корбова а пореклом су из „Влашке“.
-Мингани, Аранђеловдан, и;
-Млађинешти, Св. Петка, су „Унгурјани“ из Малајнице.
-Радулешти, Св.Петка, су од Сколучешта у Сипу а пореклом су из“Влашке“.
-Бучешти, Св.Петка, су из Кривине.
-Крачунешти, Св.Петка, су из Кладушнице.
-Баракешти, Аранђеловдан, су из Корбова а пореклом су из „Влашке“.
-Мируешти, Св. Петка, су из Подвршке.
-Аврами, Св. Петка, су из Кривине.
-Буке, Аранђеловдан, су из Корбова.
-Гицићи, Св.Петка, суиз Велике Врбице а пореклом су из „Влашке“.
-Сиљановићи, Никољдан, су из Пирота.
-Чоканешти, Аранђеловдан, су из Брзе Паланке.
-Баланешти, Никољдан и;
-Муцешти, Никољдан, су из Корбова.
-Везурешти, Стевањдан, су Велике Врбице а пореклом су из „Влашке“.
-Савешти, Св. Петка, су из Корбова.
-Белочешти, Никољдан, су из Велеснице.
-Прокуљешти, Митровдан, суиз „Влашке“ а овамо су дошли из Корбова.
-Попешти, Аранђеловдан, су из Корбова.
-Патришке, Св.Петка, су из Мале Врбице а пореклом су из „Влашке“.
-Чергани, Спасовдан, су „Унгурјани“ из Велике Каменице.
-Пешкорешти, Аранђелвдан, су из Апатина у Бачкој.
-Кићерешти, Св. Петка, су из Вељкова у Крајини а пореклом су из Бугарске.

Сеоска заветина ј Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (12)

Leave a Reply to Милодан

12 коментара

  1. joca

    Kazete da Stroiesti vide poreklo iz rumunskog sela Batocija danasnja Rumunija pa me interesuje da li ima jos zivih potomaka? Inace malo sam zbunjen posto sam naisao na staru kartu Vlaske i danasnji Batoci je pripadao starovlaskoj drzavi

    • Милодан

      Таквог рода нема у Неготинској Крајини и Кључу. Постоје Стројешти у селима Вајуга и Мала Врбица.
      Поздрав!
      Слободан Милић, Милодан

  2. joca

    Zanima me poreklo i koreni püorodice Stroiesti pa bih vas zamolio za pomoc

  3. joca

    Ako mozete nesto da mi kazete oko prezimena Simeonovic ili Simijonovic takvo prezime nosi dosta porodica iz Kladovskew opstine a nemaju pojma o poreklu

    • Милодан

      Нема таквог рода и поменутој књизи. Има Симоновића у Кленовцу (видети род Веловића у Бруснику), Тамничу, Дубочану, Видровцу (видети род Фајдоњи), Штубику и Брзој Паланци.
      Поздрав!
      Слободан милић, Милодан.

  4. Zanima me sve o lozi Panic molim vas za pomoc.

    • Милодан

      Осим што у тексту овог села пише о Панићима ништа више Вам не могу рећи.

      Поздрав!
      Милодан

      • Марица

        Сви Панићи у источној Србији воде порекло од Николе Панића, који је од Бјељине (а порекло рода из” јужних српских крајева”)дошао у ове крајеве као чиновник на ондашњој царини или “тромеђи три царства”. Оженио се у Вајузи и његови потомци се раширили и на жалост “одродили”. Мој отац је истраживао порекло а ја сам спречена у томе ратовима деведесетих. Али родбина се с оне стране Дрине још може наћи.

  5. Славиша Перић

    Милодане, да ли ми можете одговорити постоји ли у селу Вајуга презиме Сперлић?

    • Милодан

      Славиша Перић!

      Проверио сам. У тексту села постоји род – овде пренет – СПЕРНЕШТИ. Међутим, у именику презимена на крају књиге постоји, осим поменутог, и презиме СПЕРПЕШТИ или СПЕРЛЕШТИ (нечитко је) из којег је, претостављам, настало презиме Сперлић.
      Толико.
      Поздрав!
      Милодан

    • Dusko Dinic

      U Kladovu i Maloj Vrbici (tri dmacinstva) postoje Sperlici , svi su rodom iz Vajuge.