Порекло презимена, село Видровац (Неготин)

30. августа 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Видровац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сеоски атар је на обема странама Јасеничке Реке, већином на десној страни и на кречњачком платоу, који на западу граничи неготиснку равницу, а куће су у пространој удолиници на платоу.

Воде.

Село обилује изворском водом. Главни извор је Кладенац у средини села из кога на три металне цеви и три камена олука тече вода и лети и зими. Са овога извора воду узима већина кућа а мање из неколико бунара.

Земље и шуме.

Село има доста зиратне земље а најбоља је „црна смоница“ у неготинској равници, на левој страни Јасеничке Реке. Главна места са њивама, ливадама и гајевима су: Љољинац, Нерезина, Липовача, Церак, Трша, Пауновац, Јагњило, Дрењар, Селиште, Боњинац, Белило, Челијар, Церова Падина и Равница. Утрине и мало шуме има око 400 хектара а највећа је Излаз.

Тип села.

Село је збијеног типа и подељено је на крајеве; Горњи, Средњи и Доњи Крај. Најзбијеније су куће у Средини Села, око Кладенца и међусобно су удаљене од 10 до 20 метара а на искрајцима и до 50 метара.
Гробље је на северној падини кречњачког платоа, на месту Баиру.

Име селу.

Прича се да је у удолини, где је Кладенац, била бара, обрасла барским биљкама, у којој су биле „видре“, по којима је село и названо Видровац.

Старине у селу.

У јужном делу атара, на узвишеном месту је Град од кога се познају бедеми. Прича се да је остао од „Латина“ и по њима становништво околних насеља Видровчане зову Латинима. Приликом потражњње „блага цара Радована“ ископаване су цигле и стари новац. Незнано Гробље је, по предању, из времена пре Видровца. У Селишту је најпре било село а Старо Гробље је из прошлости садашњег Видровца.

Писани подаци о селу у прошлости.

Најстарији помен у селу је на аустријској карти 1723-1725. године „Темишварски Банат“ где је забележено насељено место Vidrovatz. Помиње се и 1736. године а 1784. године забележено је село Vedrovatz. Године 1807. помиње се „Марко видровачки кнез“ а 1811. године село Видровац. Године 1846. у селује било 104; 1866. – 181 а 1924. године 334 куће.

Постанак села и порекло становништва.

По предању су у Селишту, које је на левој страни Јасеничке Реке, пре 300-400 и више година, засновали село досељеници „од Косова“. Доцније се село преместило на место Градине, које је испод данашњег села и, како је ту било много трске, назвало се Трстеник. Тек када се преместило на данашње место названо је Видровац. Премештању из Селишта у Градину био је узрок „велика хладноћа“, а нарочито што је Јасеничка Река честим надоласком онемогућавала пролаз на њену десну страну, где су мештани имали највише земље. Пошто су се преместили са места Градине оснивачи Видровца су се настанили око Кладенца а познији досељеници се се настанили око њих, осим оних који су „уљези“ у старе родове.

У најстарије родове чијису преци дошли „од Косова“ спадају:

-Маткуљани (Матићи, Станојевићи, Мишићи и Тришићи), славе Ђурђевдан;
-Дојићи (Лукићи, Николичићи, Станковићи, Спасојевићи), славе Митровдан;
-Милинчићи (Рајичићи, Николићи, Јосићи и Станковићи), Аранђеловдан;
-Нејкићи (Илићи, Марковићи и Стевановићи), Јовањдан;
-Чепићи (Мојсиловићи) и Точићи (Зарићи и Николићи) су један род, славеАранђеловдан;
-Јагликићи (Станојевићи и Симоновићи), Ђурђевдан;
-Нујкићи (Сарићи, Станојевићи, Јеремићи, Милојковићи и Николићи), Трифундан;
-Јовичићи (Арсићи, Стевановићи и Станојевићи), Аранђеловдан;
-Попаљескићи (Милићи), Томиндан;
-Бађићи (Милутиновићи), Деванићи (Пајићи и Срећковићи) су један од, славе Обретење;
-Филиповићи, Ђурђевдан;
-Паковићи (Станојевићи и Јовановићи), Аранђеловдан;
-Бојићи (Стојановићи), Обретење;
-Милијићи (Николићи), Аранђеловдан;
-Давидовићи, Ђурђевдан;
-Пајићи (Благојевићи), Аранђеловдан;
-Николићи (Милојковићи), Аранђеловдан;
-Комарчићи (Јовановићи и Костадиновићи), Трифундан и;
-Мисићи (Станковићи и Радојевићи) и Лазићи су један род, славе Ђурђевдан.
Прича се да је од Дојића дошло пет, од Маткуљана четири, од Милинчића две а од осталих родова по једна породица.

До почетка 19. века, после поменутих родова, су досељени:

-Ристићи (Милићи и Јосимовићи), Митровдан су од „Арђала“. Дошле су три породице због „турском зулума“, а нарочито од насиља тадашњег сеоског кнеза, који је био од Бојића; једна ее одселила у Браничево.
-Јањићи, Ђурђевдан, не знају за своје порекло.
-Радуловићи (Шокеровићи), Ђурђевдан, су пореклом са Косова. Чукундед Никола са женом и синчићем Радулом дошао је из Малајнице, где је био избегао из Луке, пошто су запалили своју кућу и у њој изгорели Турци, који су дошли на конак на насртали на „женску част“. Шокерићима се зову по томе што је мали Радул, тражећи кесер да нешто прави, казао „шокер“.

Родови досељени у 19. веку.

-Пауцићи и Симеуновићи, Никољдан, су дошли из „Арђала“
-Јоновићи, Трифундан и;
-Цукићи, Аранђеловдан. Прадедови су им уљези из Јабуковца.
-Шигуловићи, Стевањдан и;
-Обретковићи, Трифундан. Прадедови су им из Штубика а пореклом су са Косова.
-Ђинђалчићи, Обретење и Ђурђевдан, су уљези из Поповице а пореклом су са Косова.
-Каранђулићи, Аранђеловдан, не знају за своје поекло а прича се да су дошли муж и жена са два близанца из неког места, где им се раније пород није могао одржати.
-Стевановићи, Стевањдан, не знају за своје порекло.
-Прцић, Никољдан, је „Унгурјан“ из Плавне.
-Ђокићи, Ђурђевдан, су од „Арнаута“ у Сиколу.
-Костићи, Ђурђевдан, су из Бугарске.
-Пејкићи, Ваведење, су из Старе Србије.
-Гиндаковићи, Св. Петка, је Циганин-Ром ковач, дошао из Малајнице.
-Николић, Никољдан, је Циганин-Ром ковач, дошао из Неготина.
-Радуловић, Св. Петка, је „уљез“ из Јабуковца.
-Ђорђевић, Св. Петка, је Циганин-Ром ковач, дошао из „Џањева“ – Душановца.
Сеоска заветина је Св. Јован Богослов.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.