Порекло презимена, село Јелашница (Зајечар)

27. јул 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Јелашница, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је најјужније у Крајини а атар му се пружа до темена косе која је између Јелашничке Реке, где је и граница Крајине и предела Црне Реке. Село је на странама Јелашничке Реке а на њеној левој страни. Куће су близу пута Зајечар – Неготин, близу кућа села Копривнице. Јелашничка Река има широку долину, са благим странама и не наноси штете кућама приликом већих поводња.

Воде.

У селу се користи вода из бунара а у атару има неколико слабих извора.

Земље и шуме.

Њива, ливада и омањих гајева има доста и њихова места се зову: Матушевац, Коса, Стругаревац, Јелашничка Река, Црњевина, Цветанова Падина, Широки Рт, Јашина Падина, Генићев Врх, Петлово Буњиште, Трскар, Црвенкапа, Облочје, Калдрмина, Лазовац, Девница, Николичин Поток, Алуга и Виноградски Поток. Шума је у Стругаревцу и Буковој Глави а утрина је на Делу и Брегу.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се на Горњи Крај, Средњи Крај и Доњи Крај, у којима су куће разних родова. У 1846. години Јелашница је имала 45, 1866. године 59 а 1924. године 78 кућа.
Гробље је на брежуљку западно од села.

Старине у селу.

На месту Селишту, у Јелашничкој Реци, било је ово село до пре 100 година. Из раније прошлости је „Незнано Гробље“ на коме је било споменика од „латинског“ или „русалинског“ гробља.
На аустријским картама (Лангерова и карта „Темишварски Банат“) село је забележено под именом Jelaschnic, Jelasnitz, а доцније, 1874. године, написано је Jellaschnicza.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Јелашница старо насеље и да је засновано кад’ и Копривница. По предању оснивачи села у Селишту су преци данашњих најстаријих родова, који су дошли „са Косова“. То су:
-Озуна (Станојловићи), славе Никољдан;
-Мијаиловићи, Јовањдан и:
-Радићи, Јовањдан.
Одмах после њих су се доселили из „Арнаутлука“ преци:
-Златојевића, који славе Никољдан.

Доцније, до 19. века, доселили су се родови:

-Лазићи, Ђурђевдан. Прачукундед, који се звао Крагуј се доселио из Видина.
-Милојевићи (Милојковићи), Ђурђевдан. Предак је дошао из Црне Горе.
-Банковићи, Св. Петка. Чукундед Банко „повратио се из Влашке“ а пореклом је „од Косова“.
-Богдановићи, Ђурђевдан. Чукундед Миљко је од „старинаца“ у Сиколу.
-Цонићи-Милутиновићи, Ђурђевдан. Прадед Милутин је дошао из Леновца у Црној Реци а пореклом су „од Косова“.
-Ивковићи, Никољдан. Прадед је дошао из Шишинца у Бугарској.

Остали родови, осим једног, су се доселили у 19. веку из оближњих насеља у Крајини:

-Миљковићи, Ђурђевдан су из Копривнице а пореклом су „са Косова из из Старе Србије“.
-Симоничићи, Никољдан, су из Салаша а старином су из Битоља.
-Стевановићи, Св. Петка, су од „Унгурјана“ у Дубочану.
-Милановићи, Јовањдан, су из Салаша а старином су „од Косова и Старе Србије“.
-Савићи, Никољдан;
-Тртићи, Никољдан и;
-Васиљевићи, Никољдан су дошли из Копривнице а старином су „са Косова и из Старе Србије“.
-Мијалковићи, Митровдан, су пореклом из Македоније.
-Лукићи, Ђурђевдан, су дошли из Копривнице.

Сеоска заветина је Петровдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.