Порекло становништва села Нерав, општина Крива Паланка (Македонија). Према студији Јована Ф. Трифуноског “Горња Пчиња”. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић.
Нерав је смештен у североисточном делу Републике Македоније, близу државне границе са Србијом (2 км). Од најближег већег града, Куманова, село је удаљено 80 километара источно. Село Нерав се налази у историјској области Славиште. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Герман, на преко 1100 метара надморске висине.
Нерав је насељен крајем 18. века, а становништво води порекло из околине Прешева и суседних македонских крајева. Село је издељено по махалама, а скоро сви становници славе Св. Петку.
У Горњој Пчињи постоји јака досељеничка струја из околине Прешева (60 родова из Прешевске Црне горе, Ј. Трифуноски).
Већи родови у селу:
Нејковци (34 куће, Петковдан) – старином из Железнице код Кратова
Парапунци (19 кућа, Петковдан) – непознато порекло
Поповци, или Асанци (15 кућа, Петковдан) – старином из прешевског краја
Балабановци (13 кућа, Петковдан) – најстарији досељеници, непознато порекло
Барци (9 кућа, Аранђеловдан), пореклом из Кривог Камена, код Криве Паланке
Једно од спорних питања између Србије и Македоније била су села у срезу Крива Паланка: Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут.
Иницијативу су 15. јануара 1948. дали Срби – становници села Нерав, који су тражили да се њихово село припоји општини Трговиште у Србији. Савезна контролна комисија је 10. марта 1948. формирала Комисију за разграничење између Србије и Македоније за села Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут у срезу Крива Паланка и села Магленци у срезу Куманово.
У извештају Комисије са предлогом за разграничавање констатовано је да у селима Герман и Нерав већину становника чине Срби, изузев Средње махале села Ђерман, а у селима Огут и Метежево сељаци су се изјаснили као Македонци. Комисија је истакла да се на становништво села Герман и Нерав вршио притисак да се изјасне као Македонци.
На основу свега предложила је следеће:
1) да се село Герман, изузимајући Средњу махалу и село Нерав, припоје срезу пчињском (Трговиште) тј. Србији;
2) да се села Огут и Метежево оставе кривопаланачком срезу тј. Македонији, с тим што махалу Пржаје села Огута треба још једном питати да ли жели остати у срезу Крива Паланка.
Комисија је уочила велики број спорних територија и села у срезовима кривопаланачком и кумановском и предложила да мешовита комисија влада Србије и Македоније изврши дефинитивно разграничење. До тога, међутим, никада није дошло.
Извор:
– проф. др Јован Ф. Трифуноски, Горња Пчиња, 1964
– Момчило Павловић, Срби у Југославији 1945-1948
Коментари (0)