Порекло презимена, село Гокчаница (Краљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Гокчаница, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [ca Порекло становништва села Гокчаница, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [ca Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гокчаница (Краљево)

Порекло презимена, село Гокчаница (Краљево)

Порекло становништва села Гокчаница, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Гокчаница, школа

Гокчаница, школа

Топографске прилике.

Куће оог села су на заравнима испод Торотина Брда, Игришта и Чукара око Боровске Реке и на левој страни речице Гокчанице.
У селу су брда: Велика Чукара, Јаворштица, Јаворски Врх, Велика Ливада, Лаз и Чукар.

Воде.

Реке: Ибар и речица Гокчаница.
Потоци: Предолска Река; Мали Поток, Црвањски Поток, Дубовски Поток и Боровска Река.
Извори: Ајдарина, Банковићки Извор, Извор у Великом Трњу, Гњионички Извор, Извор на Лазини, Скопљанка, Смаиловац, Цветковићки Поток, Маргиташ и Седлар.

Земље и шуме.

Њиве: Бујковићи, Ђол, Орнице, Становиште и Поток.
Ливаде: Боровска Лука, Поље, Брезовац, Дело, Ђол, Ливаде код Јаворске Куће, Велика и Мала Чукара, Ливаде на Вељу Раван, Ограђеница, Оман, Осојница, Поток, Смаиловац, Становиште и Шиб.
Шуме: Вучак, Брезје, Раковац и Бранковина. На Јаворштици, Јаворском Врху и на Великом и Малом Буковику су државне шуме.
Утрине: Ајдарина, Бујковићи, Игриште, Кућишта и Језеро.
Бачије: „На Кућишта“, Становишту и Тодорићком Брду.

Тип села.

Село је подељено на засеоке: Борово, Дубово, Црвањ и Добра Буква. Заселак Црвањ је подељен на два краја: Горњи и Доњи Црвањ.

Остали подаци о селу.

Село има 9 родова и 83 куће.
Гробље је у Борову је у Бујковићима, у Дубову код Дубовске Цркве; по једно гробље има у Горњем и Доњем Црвљу а гробље у Доброј Букви је поред речице Гокчанице.
Сеоска заветина је „Прва Тројица“ – први дан Духова.

Старине у селу.

Село је врло старо. Стеван Првовенчани је даровао својој задужбини манастиру Жичи и „Гвочаницу с Попавними“.
„Латинска“ окна на Вучаку, „латинско“ гробље на Брезовцу (у Дубову), трагови неког насеља („рупе на местима где су биле куће“) на Кућиштима и шанчеви из Карађорђевог времена на Игришту сведоче о ранијем животу овог насеља. Садашња црква у Дубову (Дубовска Црква) је подигнута 1898. године на истом месту на коме је до тада била мала црква брвнара, саграђена 1828. године.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Бујковићи су се били доселили из Бујковића на Косову. Не зна се ништа о њима. Успомена на њих се сачувала у називу Бујковићи – њиве и испаше.
-Миловановићи, Лучиндан, су дошли од Новог Пазара. Иселили су се у Крушевицу.
-Тодорићи, Никољдан, су се доселили однекуд из Ибра. Њихове куће су биле на брду на коме су данашње бачије засеока Борова. Успомена на њих се сачувала у називима Тодорићко Брдо и Тодорићки Поток.

Садашњи родови:

Досељени у току 18. века:

-Понорци (Милојевићи; Вукомановићи, Мионићи и Ружићи), Мратиндан – прекада Петрове покладе, су пореклом из Доњег Колашина, доселили су се најпре у Остатију у Моравичком срезу, отуда пређу у Поноре у истом срезу једна кућа са „дванаест мушких чланова“. Одатле су избегли, због убиства неког Турчина, и дошли у Маслошеву у Јасеници. Ту су провели неко време, док се није „заташкала“ ствар око убиства Турчина па су кренулу назад. У повратку једни су се задржали у Милочају (у Рудничком Поморављу), други су се настанили у Грачацу у Подибру а трећи дођу у Рогавчину у Александровачкој Жупи и ту се најме за чуваре винограда манастира Студенице. Њихови рођаци Манојло и Никола, калуђери у манастиру Студеници, наговоре своје сроднике да пређу из Рогавчине и настане и Црвњу. У Карађорђевом походу на Нови Пшазар једно одељење српске војске упадне у село и опљачка га. Тада браћа Мијаило и Радован оду у Церје, а друга двојица браће, Вукоман и Обрад, остану у опљачканом селу. Доцније, како им се у Церју није свидело, Мијаило и Радован се одселе у Добру Букву. Ту живе и данас њихои потомци Понорци и Милојевићи. У Црвњу се презивају Вукомановићи, Мионићи и Ружићи – они су потомци од Вукомана и Обрада.
-Миновићи, Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су род Лопаћана у Церју. Овамо су се доселили из Војмиловића у Плани.
-Цветковићи, Никољдан – прекада Св. Никола млади. Марко, Минов отац, је превео из Војмиловића слугу Цветка и настанио га поред себе а доцније му уступио трећину имања. Род су са Цветковићима и Дубовцима у Грачацу, Отроцима и у Врби.
-Банковићи (Јаковљевићи и Обреновићи), Ђурђиц – прекада Ђурђевдан и Илиндан, су се доселили из Боћа у Плани. Род су Ђурашевићима и Кузманима у Предолама.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Стевановићи и Павловићи, Нова Година (Св. Василије), су „од Пазара“.
-Чешибабе (Чешибабићи), Ђурђиц, су „од Рогозне“.
-Милојчевићи, Ђурђиц, су из Плоче у Жупском срезу. Род су Милојчевићима у Крушевици и Готовцу.
-Косовци, Јовањдан. Дед им се доселио са Косова.
-Жупањци, Стевањдан, су од Жупањаца из Рудњака.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top