Порекло презимена, село Церје (Краљево)

Порекло становништва села Церје, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Топографске прилике.

Куће овог села су на неколиким заравницма поред Ибра, Лесковачке Реке, Потока Буковца и Попове Реке.
Брда су: Градина, Весовац, Голо Брдо, Орловац, Папратница, Катуниште, Крста, Радовац, Дубочка Главице, Крушевак, Чуке, Брез, Брезовац, Главица, Јабучевље, Ајдучко Брдо, Боване и Рожац.

Воде.

Реке: Ибар и Брезанска Река.
Потоци: Буковац, Гајовићка Река, Дрењачки Поток, Дубоки Поток, Лесковачка Река, Попова Река, Сечаница, Ајдучки Поток и Радовац.
Извори: Белац, Бубан, Радојевски, Миљенац, Власенити Извор, Грнчићи, Савићки Извор, , Младеновићки Извор, Извор у Долу, Извор у Врањеву и Извор на Витлову Раван.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Селиште, Оракчић и Њиве у Гајевима.
Ливаде су на местима: Бунушице, Дуги До, Завојице, Заграђе, Врањево, Илињача, Јагњило, Јелењак, Кашила, Крушевље, Локва, Луке, Одмењски Зимовник, Пусто Поље, Радојевска Лука и Широко До.
Шуме су на местима: На Рошцу и на Планиници.
Утрине: Брдо, Брег, Брез, Брезоввац, Катуниште, Локвице, Медвеђа, Папратница, Витлова Раван, Планиница, Радовац, Ребрета, Орничко Брдо и Чуке.
Бачије су на местима: На Витлову Раван, Катуниште, Локвице, Папратница и Радовац.

Тип села.

Село је подељено на засеоке: Жарче, Сеоце, Горње Село (или Мало Церје) и Доње Село (или Велико Церје). Заселак Жарче је подељен на два краја: Горње и Доње Жарче. Село има 12 родова и 78 кућа.

Остали подаци о селу.

Гробља: У Доњем Селу гробља су поред Лесковачке реке и код Савића кућа; у Горњем Селу код ушћа Попове Реке у Ибар (у Зечевићима); у Сеоцу је више кућа Ђоковића; у Горњем Жарчу одмах више куће Павла Жарчанина.
Немања је даровао својој задужбини, манастиру Студеници и „село Цере“ (на старословенском). На Лангеровој карти је забележено место Zeric.
Сеоска заветина је Бели Четвртак.

Старине у селу.

Многобројни остаци старијег живота су се сачували у називима и народном предању. На брду Традини је у старо време био неки град. Постоје и две црквине. Једна је безимена, до Крстате Стене и зове се просто Црквина; а друга је „Црквина у Брезу“.
Испод Брда, ниже Зечевића кућа постоји место, које се зове Селиште а у близини су места под називом Црквиште и Латинско Гробље.
На месту које се зове Туркачин Гроб укопан је неки Турчин који је ту погинуо.
На поменутим местима нема никаквих остатака од старина; време и плуг су утрли све трагове осим у Латинском Гробљу, где има мали надгробни споменик у облику паралелопипеда.
На Студеној Планини, на Катуништу, има „дуварина од бир-земана“. Ту има остатака темеља од неких грађевина, зиданих од ломљеног камена. Према народном предању – ту је било „неко насеље много давно“.
На месту које се зове Крст, више Зечевића кућа има сличних темеља неке грађевине. Неки кажу, на основу назива места, да је овде била црква док други верују да се то место зове што је ту раскрсница двеју планинских стаза.

Порекло породица.

Негдашњи родови:
Изумрли:
-Ђауровићи, славили Никољдан, у Доњем Жарчу, пореклом из Врха на Ибру.
-Мијаиловићи, Јовањдан, у Доњем Жарчу. Они су од Мијаиловића (старинаца Јовањчана) из Предола.
Одсељени:
-Јаблановићи, Аранђеловдан, досељени од Дежеве у Доње Село. Иселили су се пре 40-50 година у Крушевицу и у Готовац. Њихово имање су купили Савићи – „Јаблановићи“ – од овдашњих Новаковића (Савића).
-Никићи и Милановићи, Никољдан;
-Милосављевићи (Глувчевићи), Јовањдан и;
-Ђоковићи (Кучуци), Ђурђиц су се иселили из Горњег Села у Гружу.

Данашњи родови, старинци и досељени до 1850. године:

-Жарчани и Павловићи су старинци, славе Јовањдан – прекађују летњи Јовањдан, су у Жарчу.
-Лопаћани, Јовањдан – прекађују Јовањдан летњи, су се доселили крајем 17. века из Лопата у Васојевићима. Познатији су под презименима:
-Радојевићи, Крунци, Видојевићи, Новаковићи (Савићи), Савићи („Јаблановићи“), Деспотовићи, Марковићи, Анђелковићи и Гајовићи.
Има их скоро у свим селима у Подибру а у Гружи иу Крагујевцу их је преко 30 кућа.
-Зечевићи, Јовањдан – прекада Јовањда летњи. Предак Стеван се доселио из Коњског у Ибру. Броје шесто колено од досељења.
-Вучинићи (Бежанци), Митровдан. Ахмет, сеоски спахија, населио је око 1780. године њихове претке из Дражинића у Студеничком срезу и дао им баштину од исељених Видојевића.
-Ђоковићи и Младеновићи, Томиндан. За Вучинићима су се доселила браћа Ђоко и Младен из Дежеве.
-Гмитровићи (Косовци), Јовањдан – прекада Јовањдан летњи, су од Косоваца (Јовањчана) из Јошаничке Бање на Ибру.
-Радовановићи, Петровдан, су се доселили пре 100 година из Мухова у Сјеничком срезу. Род су им Јемуовићи у Крушевици.

Досељени у периоду од 1850. до 1918. године:

-Кузманци и Јовановићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су од Кузманаца из суседних Предола.
-Моравчићи, Стевањдан, су од Моравчића из Брезне, доселили се најпре у у Предоле (Међуречје) па се отуда се иселили и настанили у Горњем Жарчу.
-Вукенићи, Пантелијевдан, су од Лужњана из Јошаничке Бање на Ибру. Даљим пореклом су из Дебелог Луга у Добричу код Прокупља а старином су из Куча „од Проклетија“.
-Жојићи, Јовањдан, су из Савова на Ибру.
-Ромчевићи, Св. Врачи – прекађују Јовањдан летњи, су из Прћана у Студеничком срезу.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.