Порекло презимена, село Велики Шењ (Страгари-Крагујевац)

26. мај 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Велики Шењ, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадисјки округ – Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Велики Шењ је на обема странама Шењске Реке, која са леве стране утиче у Угљешницу.

Воде.

У селу се служе бунарима-изворима и ђермовима. У Великом Шењу су бунари: Чешма, Јазбињак и Павлова Вода; у Зреочићима – Бања, Студена Вода, Топола и Илица. Осим њих Горњи Крај има пет а Доњи Крај шест копаних ђермова.
Ни Шењска Река ни Илица не чине селу никакву штету, јер се не изливају из својих корита због дубодолина којима теку и незнатне количине воде у њима.

Земље и шуме.

Поља и забрани су у селу између крајева и ван села удаљена 50 минута хода.
Атар Великог Шења заузима простор величине 300 хектара. Од тога долази на зиратну земљу 150 хектара – њиве 100 и ливаде 50 хектара. Шуме се простире на 150 хектара.
Село поседује заједничку „селску“ шуму са утрином на Кршу, која захвата простор од 11,8 хектара. Ова је површина урачуната у шумски простор сеоског атара.
У атару Великог Шења својих имања имају мештани из јасеничке Влакче а становници Великог Шења имају земљу у Малој Врбици.

Тип села.

Шењска Река тече кроз Горњи Крај, који се зове Велики Шењ а простире се под брдом Лупоглавом. Испод овог краја је Доњи Крај или Зреочићи, на левој страни Шењске Реке под брдом Кршем.
У сваком сеоском крају су по две махале. У Великом Шењу (Горњем Крају) су Станковићи и Лазаревићи а у Доњем Крају (Зреочићима) су Ђорђевићи и Дрињаковићи(?).

Име селу.

О постанку имена овог села постоји народно тумачење, објашњено при опису села Миронић:
Постанак имена овог села, Пајазитова, Великог и Малог Шења тумачи се у овом крају нарочитом причом. Када је турски цар Бајазит упао са војском са војском у Србију и дошао до Шумадије, он се утаборио на коси званој Табориште. Пошто је сишао са те косе зауставио се у мету Бајазитово, где је данас Пајазитово. Одатле је кренуо даље и када је дошао у Миронић, ту га стигну српски изасланици, са којима је склопио мир, отуда се најпре место а затим и село назвало Миронић. У част измирења Турци су направили велики а Срби мали шенлук (весеље) на оближњим местима, која су по томе названа Велики и Мали Шењ.
Зреочићи су названи стога што је овај крај нешто жупнији у односу на околину, те у њему све брже сазрева – нарочито воће.

Старине у селу.

У селу постоје два стара гробља. Једно је Сватовско Гробље близу Крша код Кречана, за које народ верује да је из доба наше средњовековне државе као и Старо Село. Друго је Џидовско Гробље и Зреочићима код Тополе. Оно је, по свој прилици, римско, јер се на њему и данас изоравају и ископвају стари римски новац. Осим тога овде су налазили и новац пољског краља Владислава III, савременика деспота Ђурђа што је утврдио пок. Михаило Валтровић, професор Археологије на Великој Школи у Београду. Овде су се до пре десетак година распознавали темељи старих зграда, чије су цигле разнели мештани и употребили за своје грађевине. Има и једна Црквина, где је била нека стара црква, о којој народ мисли да је из тог доба.

Постанак села и порекло становништва.

Велики Шењ је основан је у доба Првог устанка, 1805. године. Основало га је пет родова: Арсићи, Ђорђевићи, Лазаревићи, Удовичићи и Василијевићи. Они данас у селу имају 21 дом, непуну трећину од укупног броја кућа у селу.
Велики Шењ се најпре помиње у Пописнику 1822. године а затим у Руској карти 1831. године као Шеиљ Болђшои. У Уписнику и Назначениу записан је као Шен а у Гавриловићевом Речнику 1846. године као Шенђ, у Вуковој Даници Велики и Мали Шењ означени са као једно насеље – Шен а у Пирховом путовању само Шењ велики (Schen weliki).
Село је нарасло поглавито новим досељавањем а затим и разграњавањем родова. За реме Првог устанка оно је добило 4 рода а после 1815. године у ово село се доселило 17 родова.
Велики Шењ је насељен из 13 области. Стара Србија му је дала 7 родова, Јасеница – 6, Лепеница -3. Остале облассти дале су само по један род, и то: Црна Гора, Дрина, Косово, Гружа, Љиг, Нишава, Ђетиња, Драгачево, Рзав и Голијска Моравица.
Девет родова је добегло у Велики Шењ у збегове, 11 родова је досељено на имање, два као уљези, два као довоци, један род као усињеник и један у службу.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-151, Мијаиловићи (Стевовићи), Пожега, Лазаревдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-567, Арсићи, Сјеница, Симеундан.
-600, Васиљевићи (Василијевићи), Пећ, Ђурђевдан.
-680, Ђорђевићи (Николићи, Младеновићи, Миловановићи и Јевтовићи-Јевтићи), Сјеница, Никољдан.
-741, Јовановићи (Аруновићи), Сјеница, Никољдан.
-810, Марковићи (Лазаревићи), Сјеница, Никољдан.
-952, Пешићи (Петровићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Аранђеловдан.
-980. Радојевићи (Станковићи – Павловићи, Недељковићи, Радовановићи од њих Величковићи; Јешићи и Сретеновићи), Морача (Црна Гора), Св. Ћирило и Методије.
-998, Ракићи (Марковићи), Пирот, Аранђеловдан.
-1085, Удовичићи, Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1823. до 1903. године:

-1191, Матејићи, Косово, Јовањдан.
-1404, Илићи, Љуљаци (Гружа), Ђурђевдан.
-1437, Мијаиловићи, Гуча (Драгачево), Аранђеловдан.
-1456, Васиљевићи (Милошевићи и Николићи), Сјеница, Ђурђиц.
-1529, Вуколићи, Крушчица (Рзав), Ђурђевдан.
-1659, Станчићи, Котража (крагујевачка-јасенички округ), Ђурђиц.
-1752, Божовићи, Рудник, Никољдан.
-1800, Степановићи, Трнава (Јасеница), Лазаревдан.
-1811, Благојевићи, непознато (Лужнице), Никољдан.
-1962, Митровићи, непознато (Мала Врбица), Јовањдан.
-2034, Николићи, Овсиште (Јасеница), Никољдан.
-2118, Живковићи, Трнава (Јасеница), Лазаревдан.
-2129, Ранићи, Трнава (Јасеница), Никољдан.
-2161, Петровићи (Стевановићи), Трнава (Јасеница), Јовањдан.

Остали подаци о селу.

У Великом Шењу је 1903. године живело 26 родова у 68 кућа са 465 становника. Према попису 1910. године Велики Шењ је имао 103 дома са 536 становника а 31. јануара 1921. године у њему је било 476 становника.
Велики Шењ има два гробља. Једно је у Шењским Ливадама за Горњи Крај а друго је у Османовцу за крај Зреочиће.
Заветине нема а литија се носи на Тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Zoran Vadiljević

    Izostavljeno je mnogo toga,ipak pohvala za uredništvo ovog sajta.