Порекло презимена, село Миронић (Аеродром-Крагујевац)

30. април 2015.

коментара: 4

Порекло становништва села Миронић, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Миронић је на левој страни Зреочког Потока који утичи се леве стране у Кутловску Реку.

Воде.

Село има четири бунара-извора са живом водом и три копана ђерма. Бунари су: Бубан у Горњем а Стублина, Пантелићки и Ранков Бунар у Доњем Крају.
Зреочки Поток тече дубоком јаружицом те, као такав, није опасан за сеоска поља.

Земље и шуме.

Поља и забрани су око села. До најдаљих треба пешачити скоро 50 минута. Места на којима су њиве, ливаде и забрани имају ове називе: Аруновац, Брдо, Бубан, Велика Ливада, Виногради, Врбица, Врбички Поток, Голо Брдо, Грабор, Дугачко Поље, Дужница, Думача, Јабука, Јаруга, Калеми, Крушар, Крчевина, Лука, Мале Ливаде, Маркове Ливаде, Обори, Орница, Оскоруша, Парлог, Пландиште, Пољанице, Поље, Порта, Поточњак, Река, Саставци, Слатина, Стари Миронић, Старо Гробље, Страна, Табори, Тупрешача, Ћуприја, Цигани и Црквина.
Под њивама је 190 хектара, ливадама 30 и под шумом 32 хектара.

Тип села.

Миронић је подељен на два краја, Горњи и Доњи и једну махалу – Циганску Малу која се налази испод Пољанице. Куће Горњег и Доњег Краја мешају се. Оне су подигнуте са обе стране пута, који води из Пајазитова кроз Миронић за Малу Врбицу. Циганска Мала је одвојена од оба краја пољима.
Крајеви су састављени од махала, које су међусобно удаљене 8 до 12 минута пешачког хода. У Горњем Крају су две гупе кућа, Кусурићи и Пантелићи. У Доњем Крају су такође две, опет Кусурићи и Пантелићи. У Циганској Мали су куће сасвим збијене, јер они, због безбедности, најрадије живе у друштву.

Име селу.

Постанак имена овог села, Пајазитова, Великог и Малог Шења тумачи се у овом крају нарочитом причом. Када је турски цар Бајазит упао са војском са војском у Србију и дошао до Шумадије, он се утаборио на коси званој Табориште. Пошто је сишао са те косе зауставио се у мету Бајазитово, где је данас Пајазитово. Одатле је кренуо даље и када је дошао у Миронић, ту га стигну српски изасланици, са којима је склопио мир, отуда се најпре место а затим и село назвало Миронић. У част измирења Турци су направили велики а Срби мали шенлук (весеље) на оближњим местима, која су по томе названа Велики и Мали Шењ.
Мирони је био заселак Пајазитова, од кога се одвојио у засебно село. Циганска Мала је постала од черге.

Старине у селу.

Старо Гробље је на месту званом Лука. Ту је до скора био темељ неке старе цркве, који су мештани разнели за своје грађевине, али се помен о њој задржао у називу места где је она била – Црквина. Ове старине су вероватно из нашег средњовековног времена.

Постанак села и порекло становништва.

Село су основала три рода – Вилиповићи, Кусурићи и Пантелићи за време Првог устанка. Од њих данас има 24 куће или 4/7 од укупног броја кућа у селу. После 1815. године досељено је 9 родова.
Миронић је унесен у Уписник 1818. године и у Назначениу 1819. године као Миронићи. После тог времена не помиње се више ни у једном попису по списку места све до 1890. године. У попису од 31. децембра поменуте године назива се Мирониће.
На Руској карти из 1831. године записан је као Миронити.
Село је добило своје становништво из пет области. Највише родова дала је Стара Србија – пет, затим Јасеница -3, Лепеница -2. По један род доселио се из Груже и Херцеговине.
Три рода су дошла у Миронић у збегове, два рода као ковачи, два рода као довоци, и по један род као досељаци, слуге, уљези, усињеник и надничар.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-615, Вилиповићи (Ђорђевићи), Сјеница, Ђурђевдан.
-741, Јовановићи (Кусурићи: Аруновићи – Радосављевићи; Милановићи, Павловићи, Стевановићи, Јовановићи и Спасојевићи), Сјеница, Никољдан.
-928, Пантелићи (Ђорђевићи, Илићи, Марковићи, Павловићи, Пантелићи, Радовановићи и Радојевићи), Сјеница, Св. Петка.

Досељени у периоду од 1854. до 1903. године:

-1480, Николићи, непознато (Крагујевац), Никољдан.
-1524, Николићи, Нови Пазар, Ђурђевдан.
-1572, Милутиновићи, Херцеговина, Савиндан.
-1746, Радовановићи, непознато (Грбице), Никољдан.
-1875, Милојевићи, Сјеница, Јовањдан.
-1957, Живановићи, Божурња (крагујевачка Јасеница), Јовањдан.
-2230, Јовановићи (Роми), Паланка, досељени 1857. године, Св. Петка.
-2231, Петровићи (Роми), Паланка, 1857, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

У Миронићу је 1903. године било 12 родова са 42 дома и 243 становника. Године 1910. село није засебно пописано. А на дан 31. јануара 1921. године број становника износио 246.
Сеоска заветина су Младенци а литија се носи у недељу пред Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Leave a Reply to Nikolić Svetlana

4 коментара

  1. Nikolić Svetlana

    Nikolić je moje devojačko prezime,rođena sam u selu Pnuće(Deževska dolina,u blizini Petrove Crkve)Tu i danas moja porodica živi.Moj otac se zvao Dragomir(Drago),deda Mirko,bio pazarski zanatlija-opančar,preminuo je 1930.-e god.Pradeda Petar je preminuo u Deževi 1943.-e godine.Na ovo imanje(u Pnuću) su doseljeni 1921.-e g.iz sela Postenje,gde je pradeda Petar radio u vodenici porodice Nićiforović i oženio se Stanislavom(Stakom)Ristović iz Prćenove.Kao dete,slušala sam priče da je pradeda Petar imao osmoricu braće.Takođe da je jedan imao nadimak”Dudule”,i da se u porodici desila tragedija da je u noći iz nehata,čuvajući ovce,Petrov brat ubio rođenog brata.Najstariji sahranjen na porodičnom groblju u selu Postenje(pored reke Raške) je moj pradeda Petar.Slavimo i zimskog i letnjeg Svetog Nikolu.Ne znamo odakle smo,ne znamo gde je mogao da ode deo mnogobrojne porodice?Molim saradnike omiljene strane”Poreklo prezimena”da mi pomogne!P.S.:Petar Ž.Petrović je zapisao 1948.-e da je porodica u Pnuću,jedna kuća,doseljena iz Prizrena,,,ali ne znam od koga je mogao da dobije taj podatak,otac je bio u vojsci,prababa Staka i baba Jana(rođena Kuliza) nisu imale nikakvo saznanje,brat i ja smo rođeni,one su bile žive još godina.Hvala,srdačan pozdrav!

    • Vladan Drmanic

      U Pnuču i dalje postoji kuća Nikoloća doseljenih iz Postenja njegovi naslednici žive u Beogradu ta kuća je odmah iza Petrova Crkve sa bogatom okućnicom koja sei sada održava i gaji.Koliko sam čuo pre Postenja su žIveli u Prćenovi ali to morate proveriti od srodnika ove familije

  2. Милодан

    Nikolić Svetlana !

    Погледао сам Рашки округ и Град Нови Пазар, тамо нема села Пнуће. Будући да је близу Петрове Цркве, за коју знам где је, сматрам да је Пнуће одавно у саставу Новог Пазара, али то не пише, тако да Вам у овом тренутку не могу помоћи. Питање је да ли постоје записи са тих простора у књигама библиотеке портала Порекло, или неким другим.
    Жао ми је.
    Поздрав!
    Милодан.