Поријекло српске краљевске династије Обреновић

17. март 2015.

коментара: 21

ПИШЕ: Синиша Јерковић

Књаз Милош Обреновић

Мање јасна прича о поријеклу књаза Милоша Обреновића, родоначелника династије Обреновић, донекле је посљедица два брака његове мајке Вишње, као и каснијег Милошевог узимања презимена Обреновић по очуху Обрену Мартиновићу из таковског села Брусница. Удовица Вишња се након смрти свог првог супруга Обрена, са којим је имала дјецу Милана, Јована и Стану, удала за Теодора Михаиловића, земљорадника из села Добриња у ужичкој Црној Гори. У том браку су се родили синови Милош, Јован и Јеврем. Милан Обреновић, Милошев полубрат по мајци и Обренов син, био је један од Карађорђевих војвода у Првом Српском устанку и веома угледна личност и претпоставка је да је Милош из тог разлога узео презиме Обреновић као своје. Поријекло Обреновића по мушкој линији треба тражити у пожешком селу Горња Добриња међу прецима Теодора Михаиловића.

Познато је да се дједа Теодора Михаиловића звао Милош и да је Теодор прије ступања у брак са Вишњом, имао дјецу из првог брака. У антропогеографском раду Љубомира Павловића „Ужичка Црна Гора“  из 1925. године, проналазимо податке о породици књаза Милоша:

Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни (мисли се на Узуновиће прим.аут.). Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио, а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио иза себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе синове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као: Арсићи; Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се: Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.“

 

Породично стабло Милошевића из Горње Добриње

Obrenovići

Оно што можемо закључити из Павловићевих записа  јесте да је родоначелник разгранатог братства Милошевић у Добрињи код Пожеге, био поп Милош, који се крајем 17. или почетком 18. вијека доселио у пожешки крај из Братоножића у Црној Гори.

Братоножићи су једно од старих племена црногорских Брда. Њихова племенска област налази се сјевероисточно од данашње Подгорице, а сусједна племена су им Кучи и Пипери. Основу братоношког племена чини уједно и најбројније братство, које своје поријекло изводи од родоначелника Брата. По предању самих Братоножића, Брато је потомак деспота Ђурђа Бранковића, односно његовог сина Гргура Слијепог. Јован Ердељановић, који је антропогеографски обрађивао ово племе, покушао је и да историјски провјери ово предање, па је на основу пасова ондашњих братстава рачунао вријеме када је родоначелник Брато живио и закључио је да је то могло бити на прелазу 15. у 16. вијек. Што се тиче наводне везе са деспотском породицом Бранковића, Ердељановић је ту могућност оставио отвореном.  Ердељски гроф Георгије Бранковић је такође изводио своје поријекло од Гргура Слијепог Бранковића, а потписивао се, што је такође интересантно, као Подгоричанин.

Гргур Бранковић,
Гргур Слијепи Бранковић, цртеж са Есфигменске повеље из 1429. године

Ова веза Братоножића са Бранковићима је интересантна и због чињенице да се за први историјски помен Братоножића у историјским изворима сматра запис из Зетско-млетачког уговора од  1455. године у којем се, поред Куча, Пипера, Бјелопавлића и других племена, наводе и Братоножићи, али под именом Branovichi. Ердељановић сматра да се несумњиво ради о Братоножићима, при чему и сам констатује да Branovichi може бити искварено и од Бранковићи и од Братоножићи.

Из историјских извора познато је да је Гргур Слијепи Бранковић свој живот завршио као монах на Хиландару 1459. године, и да је пред крај живота био присталица „турске партије“ међу Србима. Једини његов потомак, додуше из ванбрачне везе, за којег се зна, је деспот Вук Гргуревић Бранковић тј. Змај Огњени Вук. У свим варијантама Братоножићког предања, Брато се означава као унук слијепог Гргура. Предања се једино разликују у имену Братовог оца, а Гргуровог сина.

Иако је прича о поријеклу од деспота Ђурђа прилично неувјерљива, није искључено да је у подручју Братоножића живјела нека бочна грана средњовјековне династије Бранковића, која се и спомиње у уговору из 1455. године, и да је у тој породици крајем 15. вијека рођен и родоначелник Братоножића, Брато. Вјероватно никад нећемо моћи потврдити истинитост овог предања.

Међутим за тему о којој овдје пишемо, много је значајнија напомена коју је Ердељановић дао, описујући Братово братство, а тиче се поријекла династије Обреновића у Србији.

„У Братоножићима има опште познато предање,по коме би овај Томаш Јанков био предак владалачке породице Обреновића у Србији. Причају, да се Томашев син Радоје био најпре преселио у Брскут и пошто тамо у завади убије једног Брскућанина (неки веле: брата), побегне у Бијело Поље или у Беране. Тамо опет убије Турчина, што му је убио козу. Неки веле, да је због тога погинуо, а други кажу да је умро на путу за Србију. Главно је, да му жена са три малолетна сина — за које кажу, да су се звали: Милош, Јован и Јеврем — дође у Србију, где је најпре служила, а затим се преуда за Обрена, коме доведе и своје синове. И ти су синови, веле Братоножићи, доцнији Обреновићи. — Према досадашњим испитивањима ово се предање ничим не потврђује, јер се тачно зна, да је отац Милоша, Јована и Јеврема, доцнијих Обреновића, био Тодор Михаиловић из Средње Добриње у округу ужичком (види Милићевића «Споменик», стр. 471). Којим је поводом ово предање постало, нико сад не зна. Али оно свакако није сасвим измишљено. До тога Радоја Томашева, за чију жену веле, да се са синовима преселила у Србију, има бар седам пасова (као што нам показује и напред наведени преглед за пасове Грујића – Прогоновића), а то чини најмање 170 до 180 година. Предање се дакле односи на пресељење, које је било још у првој четвртини 18. века и према томе се не може никако тицати Милоша и његове браће, који су се родили тек после 1780. године. Али се оно може односити на њихове претке, па је можда доцније пренето на њих као познате историске личности.“

Као што и сам Ердељановић примјећује, овдје је могло доћи до спајања историјских чињеница и предања. Прича о удовици са три сина, јасно показује чињенични дио предања. Та информација, донекле измјењена, је могла бити позната у Братоножићима у периоду кад је предање и формирано. Други дио предања, који ову удовицу веже се конкретним исељеником из Братоножића, представља вјероватно покушај приповједача да некако премости онај дио приче за који нема података, а то је период од исељења Радоја Томашева из Братоножића до мајке Милоша Обреновића, Вишње. Занимљиво је да се у Братоножићима тачно зна од ког братства па и од ког појединца су Обреновићи.

По родословима Братоножића, овај Радоје који је отишао у Србију био је син Томаша, сина Јанкова, сина Јованова, сина Раславова, сина Прогонова, сина Вучетина, сина Лазова, сина Никова, сина Братова. Дакле, између Радоја и Брата има 9 пасова или око 200 година. Ако прихватимо Ердељановићеву рачуницу, по којој је Брато живио на прелазу 15. у 16. вијек, долазимо до тога да је Радоје могао живјети на прелазу 17. у 18. вијек, што се сасвим подудара са временом доласка попа Милоша, претка Обреновића у пожешку Добрињу. У свом предању, Братоножићи трасирају и пут те сеобе, преко „Берана или Бијелог Поља“ и могућност да је Радоје тамо и настрадао, тј. да није ни дошао до Србије. Посматрајући оба предања, из Добриње и из Братоножића, могли бисмо претпоставити да је поп Милош био син Радоја Томашевог. Иако је ова веза и даље у области предања, временска рачуница оставља такву могућност.

У прилог вези Братоножића и Обреновића иде и идентична, додуше не тако ријетка, крсна слава Никољдан, коју и једни и други славе.

Ако је династија Обреновић изумрла у мушкој линији, сасвим сигурно нису изумрле линије њихових сродника по бочним линијама. Видимо да потомци рођака Милоша Обреновића и данас живе у пожешком крају. Ту прије свега мислимо на потомке Милошеве полубраће по оцу: Благојевиће у Лорету и Радосављевиће у Средњој Добрињи, али и остале потомке попа Милоша и његових синова: Танасијевиће у Мађеру, Арсиће, Јевђенијевиће, Грујиће, Радовановиће, Поповиће и Достаниће у Горњој Добрињи.  Исто се може рећи за припаднике племена Братоножића у Црној Гори. Предања, која су овдје записана, могла би се дакле провјерити, директним генетским тестирањем ових породица на Y-ДНК хромозому.

Тестирањем би бар један дио везе Обреновићи-Братоножићи-Бранковићи, могао бити одгонетнут.

 

Литература

Ердељановић Јован – Братоножићи, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА  (књига 6) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XII), Београд 1909.

Павловић Љубомир – Ужичка Црна Гора, НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

Фотографије преузете са:

http://www.novosti.rs/upload/images/2013//04/09n/feljton-knez.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Grgur_Brankovi%C4%87,_Esphigmenou_charter_(1429).jpg/260px-Grgur_Brankovi%C4%87,_Esphigmenou_charter_(1429).jpg

 

Коментари (21)

Одговорите

21 коментара

  1. Војислав Ананић

    ВЛАДАО СРБИЈОМ САМО 27 ДАНА

    https://www.opanak.rs/knez-milan-obrenovic/

  2. Војислав Ананић

    КАКО СМО ЗАБОРАВИЛИ ОБРЕНОВИЋЕ И СРПСКИ ПУТ

    https://www.youtube.com/watch?time_continue=17&v=j-Y3hYQaAmM

  3. Petar

    Za Čvrkiće iz Sela Rošci kod Čačka se tvrdi da su potomci popa Miloša : “Најстарије породице су Чвркићи, потомци старог попа Милоша из Братоножића, које је довео некакав игуман ман. Никоља, стриц попа Милоша. Стриц је отпратио попа у Г. Добрињу да тамо попује, а овде је задржао његовог синовца Јеврема Чврку и од њега су остали потомци, познати у селу под неколико презимена, али уопште најпознатији под горњим презименом; има их под Кабларом 12 кућа, у Рапајловачи 2, у Каменици 2, у Новом Селу 8, у Раковици 5, свега 29 кућа, славе св. Николу.”

    Ovi Čvrkići su testirani (I2 DinS) pa da li bi ovo mogla biti i Haplogrupa Obrenovića?