Порекло презимена, село Честин (Кнић)

15. март 2015.

коментара: 14

Порекло становништва села Честин, општина Кнић – Шумадисјки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Манастир Каменац, задужбина деспота Стефана Лазаревића, село Честин
Манастир Каменац, задужбина деспота Стефана Лазаревића, село Честин

Положај села – топографске прилике.

Честинске куће су на површима рипањској и качерској, али се још више пружају далеко уз Честинску Реку, Каменац и уз поток Будимац. Ту су делимично по странама долина, до његових изворних делова, делом су на странама и теменима брда.

Тип села.

Село је разбијеног типа, и то због земљишта, врло блиско старовлашком типу; одстојање између кућа је често по 500 до 1000 и више метара док су сродничке куће међусобно ближе.
Село се дели на ове крајеве: Доброш, Јаловак, Божанска Река, Градина, Слатина, Коњска Длака (врх Честина), Влајићи, Златићско Брдо (Будимац, Врбајски Поток) и Росуље.

Старине у селу.

Место Збеговиште добило је име по томе шти је служило као збег. У међувремену између Првог и Другог српског устанка Турци су спалили туцачке и ђоровске куће, те су ове породице морале бежати у збег.
У Златићском Брду постоји место звано Грчко Гробље.
Од старог честинског града сада се једва распознају његови остаци.
Преко Селишта је пролазио пут за Карановац (Краљево), куда су Турци стално пролазили, те се становништво одатле преселило у Честин, пола у Грабовац – видети о Врбљанима.
Иначе се прича да су Честинци били кавгаџије, завађали се са Турцима, те стога и бежали даље од друма у планину.
У Градини је, по причању, био „Јеринин град“ од кога постоји и данас бедем.

У селу Честин, недалеко од магистралног пута Крагујевац-Краљево, налази се задужбина деспота Стефана Лазаревића – манастир Каменац. Смештен је у самом подножју Гледичких планина и настао је у време градње манастира Каленић, који је од њега удаљен 8 сати хода.
Грађен је десет година у периоду од 1416. до 1426. Према предању, за манастир Каленић су запрегама вукли камен са Борачког крша. На месту где је подигнут Каменац био је пропланак на коме је караван ноћу одмарао. Одмах иза пропланка почиње велики успон и слуга.
Кроз двориште манастирске порте се долази до најстарије школе у овом делу Шумадије, коју је основао Николај Николајевић 1818.године. Ко је предводио караван, сваки пут је остављао по мало камења, како би растеретио стоку у запрегама. Када је завршен Каленић на пропланку у Честину је била хрпа камена и слуга је оптужен да је крао камен. Деспот Стефан је дошао дошао да провери гласине и слуга му је рекао да није крао камен, ваћ да је желео да се и ту сагради светиња. Деспот Стефан је откупио земљу и на њој почео да гради манастир, који је због поменутог камена, назван Каменац. На спољашњој цокли се налази „стопа Св. Саве“ испод које је у темељу укопана повеља манастира. Иконостас и резбарију је радио Димитрије Посниковић у XИX веку. Манастир слави 21. септембар – Малу Госпојину.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије породице у овом селу су: Влајићи, Ђоровићи и Туцаци. Остале фамилије су досељаване у другој половини 18. века и доцније. За Врбљане се зна (и честинске и грабовачке) да су били у Селишту, па се ту поделили и изместили, једни у Честин, Други у Грабовац. То је могло бити око 1800. године.

У Доброшу су ове фамилије:

-Ђоровићи. Ова је једна од најстаријих фамилија у селу. Доселио се Стојша Добричанин из Добрича, кажу одмах после косовске битке(?). Звали су га Добричанин и по томе се и махала зове Доброш. Ђоровићи су били познати и из доба устанка. Године 1802 карановачки Турци похарају Шумадију и враћајући се пресретне их Ђоро из Честина, Недељко из Сибнице, Ђорђе из Врбете и Којо из Закуте. Бежали су у Срем 1813. године, па се вратили у Чумић, а одатле опет у Честин. У Јунковцу има од ове фамилије, одсељених пре четири колена, а зову их Гружанима. Славе Лучиндан.
-Рафајловићи су се доселили из Краварица у Драгачеву 1870. године. Ово је била свештеничка фамилија, обновила је цркву у Каменцу. Стевањци у Горњој и Доњој Краварици су досељеници од пре 300 година из Фоче. Славе Стевањдан.
-Калушевићи су досељени у исто време када и Рафајловићи из једног села код Ивањице, где још имају фамилије. Од њих има по једна кућа у Београду и Крагујевцу. Славе Никољдан.
-Ковачевићи. Стари Ђоро довео ковача Јована из Ивањице; од њега је данас пето колено. Славе Аранђеловдан.
-Николајевићи, старо презиме Комненовићи. И ово је једна од најстаријих фамилија. Бежали су у Срем и од њих су неки тамо остали – Николајевићи и Новој Градишки и Иригу.***
-Тијанићи. Дед им дошао из Колашина; дошао најпре у Гледић па овамо прешао на женино имање. Славе Св. Петку.
-Лазаревићи су дошли из Берана пре 25 година. Славе Никољдан.
-Николићи су дошли из Чумића пре 15 година. Славе Никољдан.
-Михајловићи су дошли пре 15 година из Чумића. Славе Лазаревдан.

У Јаловаку су ове фамилије:

-Пантелићи су се доселили, вероватно, нешто пре Првог устанка из Врбе у Подибру. У Врбу су дошли из Криве реке – Копаоник. Славе Стевањдан.
-Врбљани су досељени из Врбе заједно са Врбљанима у Грабовцу. Славе Јовањдан.

У Божанској Реци је ова фамилија:

-Божанићи су старија фамилија непознатог порекла. Славе Аранђеловдан.

У Градини су ове фамилије:

-Туцаковићи спадају у најстарије фамилије. Доселили су се из Корита. Тамо су их звали Петрушићима и има још њихово гробље тамо. Славе Никољдан.
-Марићи. Отац дошао пре 25 година као припуз.***

У Слатини су ове фамилије:

-Туцаковићи су иста фамилија са онима у Градини.
-Јошовићи су иста фамилија са Пантелићима.
Бакоњићи. Мајка им довела оца из Голочела. Славе Никољдан.

У Влајићима су ове фамилије:

-Влајићи су најстарија фамилија у селу, кажу да су староседеоци. Славе Симеундан.
-Алексићи су од Туцаковића.
-Врбљани су од Врбљана.
-Лазаревићи су од оних у Доброшу.

У Златићском Потоку су ове фамилије:

-Чварковићи и:
-Врбајци су изумрле фамилије.
-Златићи су досељени из ужичке Придворице. Славе Илиндан.
-Пантелићи су од Пантелића.
-Врбљани и Станићи су од Врбљана.
-Луковићи. Прадед им доведен али не знају одакле. Славе Св. Петку.
-Лазаревићи су од оних у Доброшу.

У Росуљама су ове фамилије:

-Влајићи су од Влајића.
-Туцаковићи и Вукосављевићи су од Туцаковића.
-Јошовићи су од Јошовића, односно Пантелића.
-Златићи су од Златића.
-Врбљани су од Врбљана.

***Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан; www.turizam.rs

Коментари (14)

Leave a Reply to Zeljko Brkic

14 коментара

  1. nevenka

    Selo Čestin ima dugu i lepu tradiciju. Zanimljivo da je prema popisu stanovništva 1931.g imalo oko 1.200 stanovnika tj.četiru puta više od Knića i 10 puta više od Gruže. Takođe iz Čestina su poreklom 2 gradonačelnika Beograda iz porodice Tucaković, kao i svetski šampion u kuvarskim specijalitetima, Milovan Mića Stojanović, koji je u svojim memoarima “Kako sam skuvo istoriju” opisao srednjovekovnu i noviju istoriju Čestina. Obzirom na dobru saobraćjnu povezanost, lepu prirodu i zanimljivu istoriju, očekuje da će Čestin postati i turistička destinacija.
    Nena Radovanović, Vila Nevenka, Beograd

  2. Zeljko Brkic

    U selu Cestin zaseok Dobros postoje i prezimena Stefanovic i Brkic. Brkici su se nekada bili Dimitrijevici ali su promenili prezime polovinom proslog veka jer je sin promenio prezime da ne bi vukao za sobom teret oca koji je zalio za Kraljem… Takodje postoji i prica da su Cestin naselia braca iz Crne Gore pa su skoro sva prezimena izvedena od njihovih imena.

    • Željko Brkić

      Postoje i prezimena Miladinović, Antonijević…
      Moje inače i nije pravo Brkić već Dimitrijević ali je pradeda Miodrag (Vasilije) Dimitrijević bio kurir četničkog komandanta prvog bataljona prve Gružanske brigade narednika Miodraga Basarića. Posle rata pradeda je proveo 9,5 godina u Zabeli. Onda naravno nije bilo baš moderno da budeš sin četnika pa kad pitaju čiji je onaj Raco ( Radomir) odgovarali su onog Brke jer je pradeda nosio bradu i brkove do smrti… Politika je naravno skrojila i kroji i dalje mnoge sudbine, tekstove, istoriju pa su neki od nas i danas DOŠLJACI po autoru. Znamo mi odakle smo došli i kuda idemo!

  3. mirjana

    U zaseoku Jelovak, a ne Jalovak, postoji familija Milojević, zovu ih i Karovici

  4. Bojan Kragujevac

    Podaci o čestinskim familijama u navedenom delu Mihaila Dragića-,,Antropogeografska istraživanja Gruže- naselja i poreklo stanovništva”, Beograd 1921. gore objavljenim su nepotpuni, šturi i netačni.
    U periodu Dragićevih istraživanja 1909-1911. u Čestinu je bilo još 30 prezimena koja se ne navode u pomenutoj knjizi.
    Pojedina porodična prezimena obuhvaćena su bratstveničkim prezimenom i zajedničkim familijarnim nazvanjem – nadimkom.
    Ali su svakako značajna kao osnova za neka dalja istraživanja.
    Ukoliko neko više zna o poreklu čestinskih familija, iz sačuvanih porodičnih predanja ili daljih istraživanja neka me kontaktira na mejl : [email protected]
    Bojan – Kragujevac

  5. Sofija

    Da li neko zna nesto vise o poreklu familije Stasevic (po nekima Stasovic) iz Jelovaka? Slave Svetog Jovana

  6. Zivomir

    Familija Andric takodje postoji
    u Cestinu.

  7. Милодан

    Живомир:

    По књизи Андрићи постоје у следећим насељима: Борчу, Брњици, Витановцу, Гривцу (Биорци) и Претокама. Да ли њих има у Честину – вероватно, али ја не знам.

    Поздрав!
    Милодан

  8. Милан Пауновић

    Поштовање свима,
    Ја сам рођени Честинац, и ево последње време истражујем и упоређујем овде писане трагове порекла презимена са породичним предањем нашег порекла. Могу рећи да сам се, уз помоћ ових писаних трагова, о пореклима презимена села Честина и села Врбе додатно допунио и пронашао даљи корен простирања нашег трага у прошлост. Наиме знам из приче мог стрица да су наши преци били браћа Панта и Петар, који су се доселили из Врбе у Честин, данашњи простор који зовемо селиште, и да им је презиме било највероватније Антонијевић, Панта се затим одселио у данашњи засеок Врбљање, где имам стару породичну кућу у којој сам рођен, а из које је моја породица почетком овог века сишла у нижи крај Честина, заселак Росуље. Пантин брат Петар се одселио у Грабовац, од чије се лозе касније развија и породица Симовић, а из које је и наш некадашњи генерал армије Душан Симовић, познат као један од организатора пуча у Београду, током марта 1941. Сви славимо светог Јована, с тим што је моја породица узела летњу славу, по вољи мог покојног деде Ратка. Што се тиче мог презимена Пауновић, носимо га од предка Пауна који је претпостављам био са Пантом прво колено, евентуално друго, али не више од тога..
    Увидом у порекло презимена села Врбе, долазим до помињања браће Петра и Панте који су били Антонијевићи, славили су св. Јован, и који су се почетком 18. века одселили у Гружу, тачније Честин и Грабовац, и звали су их Врбљани. Помиње се да су у Врбу дошли крајем 17. века из Церја, подно Краљева, и да су од братства Лопоћани.
    Мени је постојање овог дигиталног архива значајно помогло о разумевању прошлости и стварања слике о нашим прецима и коренима, имам све похвале за аутора!
    Велики поздрав! 🙂

  9. Lela

    Šta je sa familijom Čalović, zašto nisu pomenuti?!