Порекло презимена, село Топоница (Кнић)

13. март 2015.

коментара: 17

Порекло становништва села Топоница, оштина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Сеоске куће су по странама долине Топоничке Реке. Куће Доњег Краја су и у Бечевичком Потоку а један део је поред пута – који води од Драгушице за Борач. Најсеверније су сеоске куће до испод Вршељка – на граници са брестовачким атаром.

Воде.

Село је богато изворима: У Горњем Крају је Студенац – код Вучака Поток – Слатина, Извор под Тевериџом и др; у Средини су Извор у Банковића воћњаку, Извор у Баранкуши и Хајдучка или Мрљешка Вода док су у Доњем Крају само копани бунари, али се вода и ту врло лако добија, јер је близу водена издан.

Земље и шуме.

Село нема више ни утрине ни шуме.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Растојање између кућа је од 150 до 300 метара, али често код сродничких кућа само 30-50 метара. Средина је од Доњег Краја удаљена до 1000 метара. Куће су свуда неправилно распоређене осим што су поред пута, где су дућани, кафана и општина, ушорене. Село се дели на Грњи Крај, Средина (Брђани) и Доњи Крај.

Име селу.

Име селу се објашњава овако: Неке спахије су гониле мазге натоварене новцем. Кад су дошли на реку они се потопе. Онда Турци назову реку Потопаоница, те отуда и селу име. Неки опет причају да су се ти неки сватови потопили. Несумњиво да ова предања нису без основа, јер доита река и данас може изненада да набуја, да много потопи и силне штете начини.

Старине у селу.

Од старина има Гробљиште у Вучаку, где је била и црквица од које сада нема ни трага. Џиновско гробље је у Средини. Старо сеоско Гробље је било у Средини, данас ту више нико не укопава.

Постанак села и порекло становништва.

Изгледа да становништво овога села није много старије од Кочине Крајине. Становништво се почело досељавати од Сјенице, Пиве и суседних области. Појединачних досељеника било је из најразличитијих крајева – то су обично трговци и занатлије у селу.

У Горњем Крају су ове фамилије:

-Јоцовићи (Јоцовићи, Вукашиновићи и Лазаревићи) су дошли од Сјенице. По старини су род са Банковићима у Средини. Славе Никољдан.
-Мандићи (Алексићи, Благојевићи и Крсмановићи). И они су од Сјенице дошли за време Карађорђеве владе и до скоро су се звали Сјеничанима. Славе Ђурђевдан.
-Поповићи (Мрљеши) су од Мрљеша у Доњем Крају.

У Средини су ове фамилије:

-Банковићи (Банковићи, Павловићи, Петронијевићи и Јанковићи). Дошле чукундеде Јовко, Тома и Ђека из села Бачије код Вапе у Сјеничком Пољу неколико година пре Карађорђевог устанка. Славе Никољдан.
-Ђоковићи су од мрљешке фамилије. Славе Јовањдан.
-Котуровићи (Бојовићи). Дошао чукундед Богдан из села Котора – јужно од Старог Колашина по чему су добили презиме. Славе Ђурђиц.
-Матковићи (Матковићи и Прељићи). Најпре су ови дошли од Сјенице пре Карађорђа. Јаношевићи у Врбици или Влашком Пољу су им фамилија. Славе Аранђеловдан.
-Дамњановићи су дошли из Коњевића код Чачка пре 60 година. Славе Ђурђиц.

У Доњем Крају су ове фамилије:

-Ђоковићи. Доселио се прадед Ђоко. Дошао је за време Кочине Крајине. Они су од исте фамилије од које су Мишковићи у Борчу, дакле од Васојевића. Славе Срђевдан.
-Мрљеши (Павићевићи и Синђићи). Доселили су се од Пиве („из травничког санџака“). Они су од оне пивљанске фамилије од које су су и Бачаревићи у Радмиловићима и Мићићи у Опланићима. Мрљеш се родио у Поточанима. Славе Јовањдан.
-Миљковићи су дошли када и Банковићи од Сјенице. Славе Андријевдан.
-Ћосовићи су по старини род са Банковићима. Славе Никољдан.
-Кићовићи (Лазовићи, Дмитровићи и Радичевићи) старо презиме Трнчићи. Браћа Лазо, Дмитар и Радич су се доселили од Сјенице, вероватно у време Карађорђа, јер за Лаза знају да је учествовао у боју на Љубићу. И они су фамилија са Банковићима. Лазо је носио кику па и по томе зову – Кићовићи. Славе Никољдан.
-Величковићи (механџија). Отац дошао пре 40 година из Кусовца од Симоновића. Славе Трифундан.
-Вељковићи (трговац). Отац дошао пре 35 година из околине Врања. Славе Никољдан.
-Рашићи (дућанџија). Отац дошао пре 11 година из Алексинца. Славе Аранђеловдан.
-Марковићи (терзија). Отац дошао пре 6 година из села Баре од тамошњих Марковића. Славе Никољдан.
-Ћировићи (терзија). Отац дошао пре 4 године из Опланића од тамођшњих Ћировића. Славе Јовањдан.
-Гајовићи (терзија). Отац дошао пре 3 године из Опланића од тамошњих Гајовића. Славе Никољдан.
-Продановићи (ковач). Отац дошао пре 2 године из Опланића. Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

ДОДАТАКАрачки тефтер из 1829/1930. за село Топоница, приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић.

Коментари (17)

Leave a Reply to Милодан

17 коментара

  1. Љупче

    Ценим саваку написану реч а камо ли текст. Обзиром да имам увид у настанак фамилија у овом селу много има не тачних података који се наводе у овом тексту. Има изостављених фамилија на пример Јестровићи се не помињу а зна се поуздано да су житељи Топонице, па Николићи тј.Аничићи и да не набрајам. Сроднички односи су испрескакани. У фамилији Банковић не постоје Павловићи. Јанковићи су фамилија која је сродна са Новићевићима и Петровићима. Банковићи су сродни са Милојевићима и Антонијевићима.Све у свему то није много битно битно је да постоји било какав писан траг, а коме је не јасно нека тражи своје корене…

  2. Милодан

    Не искључујем грешке које сте поменули, не могу вам помоћи, јер сам користио књигу у којима пише онако као је овде пренето. Иначе, нисте први који имају замерке на податке написане, и овде пренете, у књизи Михаила Драгића. У сваком случају, и поред – како кажете – евидентних грешака, ова књига, као и остале из периода с’ почетка XX века ипак имају своју вредност.
    Поздрав Вама!

  3. Јанко Благојевић

    Ја сам од Благојевића из Топонице.У тексту стоји да смо дошли из Сјенице,што је само делимично тачно.Благојевићи,Мандићи и Крсмановићи потичу од фамилије Живковић (од бабе Манде Живковић која је на простор Топонице дошла 1807. године са сином Алексом и девером Симом).Они су дошли из Сјенице,али им је Сјеница била само привремено пребивалиште.Истраживањем дошао сам до резултата да је Манда Живковић родом из племена Дробњак,село Доње Црквице-између река Пиве и Таре.У том селу је постојало четири куће Живковића и сви су славили Ђурђевдан (као што то и ове фамилије чине).Сматра се да ова фамилија има крвну повезаност са Бајом Пивљанином.Можда вам овај податак буде значио у допуњавању истине,али исто тако не искључујем могућност ни неке своје грешке (сведено но промиле).Поздрав администраторима.

    • Nesovic RADOSAV

      Nema u knijzi Dragicevoj ni familije Nesovic koja takodje vodi poreklo od loze baba MANDINE a u TOPONICI trenutno postoje dve kuce Nesovica u zaseoku JOCOVICA.
      CERKA JOVANA KRSMANOVICA ,DOBRIJA BILA JE UDATA ZA MIJAILA STEVANOVICA IZ LJULJAKA KOJI JE DOSAO NJOJ U KUCU I PROMENIO SVOJE PREZIME U NESOVIC 1901 GODINE

  4. Lela

    Moj deda Milija Gajovic se 1919 god. posle ženidbe naselio u Toponicu. Njegova porodica je ostala u Oplanicima, gde i danas žive potomci. Medjutim, u podatcima o selu Oplanici se familija Gajovic uopšte ne pominje. Molim vas da mi pomognete da dodjem do podataka kada i odakle su dosli. Koliko znam slavili su Nikoljdan. Hvala!!!!

  5. Милодан

    Lela!

    Михаило Драгић је прикупљао податке о Гружи у периоду од 1909. до 1911. године, тако да Ваш деда Милија, будући да се населио у Топоницу 1919. године, није могао наћи у овом тексту.
    Поздрав!

    • Lela

      Nismo se razumeli…. Podatke za mog dedu imam, pise:-Гајовићи (терзија).” Отац дошао пре 3 године из Опланића од тамошњих Гајовића. Славе Никољдан” . Meni problem predstavlja što ne mogu da nadjem podatke za dedinu familiju koja je tada živela u Oplanićima i od kojih je moj deda došao u Toponicu. Z naci interesuju me Gajovici iz Oplanica. Čudno mi je da se u popisu za Oplanic Gajovici ne pominju,a znam da su u to vreme živeli tamo. Uostalom za mog dedu se i kaže da je u Toponicu došao iz Oplanića od tamošnjih Gajovića. Hvala Vam na angažovanju! nadam se da mi možete pomoci, a ako ne bar me uputite kako da dodjem do informacija koje me interesuju.

      • Milos

        Postovana
        moj pradeda i Vas deda su bili braca po majci.Anica Obradovic iz Knica se preudala i posle smrti mog cukundede Trifuna sa 3 deteta otisla za Vaseg pradedu koji je imao dosta dece tada.Jedino dete iz tog braka je Vas Milija.
        Inace Vas deda je bio izuzetno bogat covek koji je u vreme drugog rata imao autobus i kamion i bavio se trgovinom.On je sacekao mog pradedu koji se sa sluzbe u Makedoniji,Skoplju, vratio u Srbiju i spasao svoju familiju od bugara i nemaca tamosnjih.Moj pradeda je sa svojom zenom i 5toro dece bio kod njega ali se sklonio nakon sto je zakljucio da ga mnogo posecuju razni tadasnji borci.Cetnici,komunisti a i nemci koji su ga terali da ih gosti.Moj deda se tada sklonio u Dragusicu gde i dan danas imamo zemlju.Poslednje sto znamo o Miliji je da su ga streljali nemci u Kapislani u Kragujevcu.

        • Lela

          Postovani Milose,
          obradovala me je Vasa objava. Moj pradeda se inace zvao Dmitar Gajovic, a prababa Anica po kojoj smo znaci rodjaci. Imam neke podatke da su pored Milije imali jos jednog sina koji je poginuo u ratu, ne znam da li Balkanskom ili Prvom.
          Imam i sliku na kojoj su Dmitar i Anica sa Milijom, jos jednim predpostavljam sinom i devojkom za koju mislim da je cerka jer je to portretna porodicna fotografija.
          Ako ovo procitate saljem Vam br. telefona, jako bih volela da se cujemo.
          S postovanjem, Lela Stankovic
          tel. 063 429 659

  6. Милодан

    Ево где се помињу Гајовићи у књизи Михаила Драгића “Гружа”:
    Село Витановац. Гајовићи (Спасојевићи). Старинци. Фамилија са Радојчићима у Павловцу. Славе Св. Враче.
    Гајовићи су од Радојевића у Павловцу. Славе Св. Враче.
    Село Губеревац:
    Гајовићи (Мијатовићи). Једна су фамилија са Пантовићима у Осредку. Слава. Св. Ђурђе (може бити Ђурђиц, Ђурђевдан па чак и Алимпијевдан).
    Село Закута:
    Гајовићи. Ови с уод Драгутина, брата Којина, дакле иста фамилија са Којићима. Славе Св. Петку.
    Село Печеног:
    Гајовићи. Старија фамилија, досељена из Дежеве. Славе Томиндан.
    Село Топоница:
    Гајовићи (терзија). Дошао пре 3 године из Опланића (од тамошњих Гајовића). Славе Никољдан.
    Опланићи се помињу у поменутој књизи:
    У овакву ограничену област долазе ових 58 села, међу којима су и Опланићи.
    Знатан број крајева носи име по фамилији, где се између осталих, помињу Ковачевићи у Опланићима.
    Између Гривца и Опланића су на том путу при копању наилазили на неке старе подруме и зидине. А налазили су и много аустријског новца.
    Од тог пута се у Опланићима одвајао један крак на запад преко Селишта у Бечевици (где је бечевачка црквина)….
    Порекло становништа у Гружи, ту се наводи да су из Опланића на подручје Груже досељене две фамилије које су у три куће..
    У опису села Борач, напомиње се да су куће ушорене поред среског пута, који одавде полази за Опланиће или Кнић.
    У опису порекла родова у Забојници помињу се Матовићи који су дошли из Опланића, у Опланићима су им фамилија Кврге. Славе Митровдан.
    У опису сла Љуљаци са Марковићима су фамилија и Мићићи у Опланићима, а ови су од чајетинских Мићића.
    У опису села Опланићи НЕ ПОМИЊУ СЕ Гајовићи.
    Брњичка Река настаје од потока Оплавница и Плочан.
    Село Сумуровац:
    -Јовановићи. Дед дошао из Опланића у Оташку фамилију (жени у кућу). Славе Митровдан.
    И на крају, поменути Гајовић, терзија

  7. Луковић

    Помаже Бог!

    Недостаје и фамилија Луковић….
    Слава: Св. Николај (и летњи и зимски)
    Воде порекло од Луке Дмитровића, а он од Дмитра Крсмановића (попис становништва Топонице из 1829.) чије је старо презиме ТРНЧИЋ (село Бачије, код Вапе у Сјеничком пољу).

    Било би лепо знати порекло Трнчића.

    • Милодан

      Луковић!

      Луковића у овом селу нема. Од осталих, поменутих у горњм тексту пише ово:
      -Кићовићи (Лазовићи, Дмитровићи и Радичевићи) старо презиме Трнчићи. Браћа Лазо, Дмитар и Радич су се доселили од Сјенице, вероватно у време Карађорђа, јер за Лаза знају да је учествовао у боју на Љубићу. И они су фамилија са Банковићима. Лазо је носио кику па и по томе зову – Кићовићи. Славе Никољдан.
      Поздрав!

      • Marko Trmcic

        Ja sam Trmcic poreklom iz Sjenice selo Aljinovici slavimo sv. Nikolu i znam da su se nasi stari selili davno u Sumadiju samo sam mislio da su Gornji Milanovac Takovo po pricama nekim… Uglavnom poreklo Trmcica (Trncica) je iz Crne Gore iz Kuca i ogranak su Prelevica oko 1790 su dosli u sela oko Sjenice i Prijepolja. Ima i muslimana Trncica ali ne znam da li su nam oni rod uglavnom Trncici i Trmcici koji slave Sv. Nikolu su svi od istog pretka koji se doselio iz Crne Gore

      • Луковић

        Помаже Бог,
        Како можете тврдити да нема Луковића, кад их ено живих и данас, а, и гробље их је пуно.
        Хвала свакако..
        Свако добро желим

        • Зоран

          Доста грешака има и превише, Кићовић презиме није из Сјенице него из Пећи морате мало боље да се информишете , свако добро.

  8. Mene zanimaju Ignjatovici koji su se doselili iz Toponice u Santarovac da li ima nekog iz te familije da je ostao u Toponici