Poreklo prezimena Pečujlija

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Branko Todorović

Pečujlije su pravoslavni Srbi poreklom iz Baranje, a u izvorima se prvi put pominju 1715. godine

U popisu stanovništva koji je u Pečuju 1715. godine sprovela Sistematska komisija, popisan je i Vukmon Pecsulia.

Pet godina kasnije, u Popisu Sistematske komisije iz 1720. godine, ovo prezime zabeleženo je još i u Mečki, gde je pomenut Matko Pecsulia.

U nešto izmenjenom obliku, sa dodatkom nastavka -ić, ovo prezime srećemo već 1766. godine i u Kneževim Vinogradima, gde su popisani Pecsulich Andria i Pecsulich Petar, dok je u Popisu zemlje iz 1828. godine u istom mestu ovo prezime zabeleženo sa nastavkom -in, a kako se pominju popisani Pecsulin Joannes i Pecsulin Grorgius.

S druge strane, crkvene matice Srpske pravoslavne Parohije kneževovinogradske, koje se vode od 1777. godine, ovo prezime najčešće beleže kao Pečujlić i Pečujlija, a čija se druga vezija održala do danas.

Krsna slava Pečujlija je Nikoljdan.

O daljem poreku Pečujlija ne zna se mnogo, ali postoji jedna zanimljiva pretpostavka, koja govori o mogućoj vezi između pravoslavnih Pečujlija iz Pečuja i muslimanskih Pečujlija, takođe iz Pečuja, a koji su bili potomci poznatog turskog hroničara Ibrahima Pečujlije (1574-1649/1650).

Preci Ibrahima Pečujlije su bili poreklom iz Bosne i već nekoliko generacija bili su visoki dužnosnici Osmanskog carstva, a Pečuj će se doseliti Ibrahimov otac negde sredinom 16. veka sa dvojicom od trojice svoje braće.

Samo prezime Pečujlija prvi je poneo upravo Ibrahim, koji je prvi rođen u Pečuju, a koji je po mestu porekla, obnašajući razne državničke dužnosti po carstvu, dobio nadimak Pečujlija.

A starije prezime Pečujlija bilo je Alajbegović, koje su dobili po dužnosti alajbega koju je obnašao Ibrahimov deda Džafer-beg.

Nešto više o poreklu ovog roda možda se može saznati na osnovu podataka da je Ibrahimov pradeda, Kara Davud posedovao zijamet na području Kaknja između 1496. i 1520. godine, da je Džafer-beg rođen u mestu Tergište (Trgovište?) u Bosni, te da je njegovih rođaka kasnije bilo u nahiji Lepenica, takođe u Bosni.

S obzirom na činjenicu da je nemalo muslimanskog stanovništva ostalo u Pečuju posle proterivanja Osmanlija iz Baranje 1687. godine (npr. Hans Gaterman spominje 265 muslimana vlasnika vinograda, koji su popisani neposredno posle oslobođenja Baranje, ali bez navođenja njihovih prezimena), te da su oni koji su tu i ostali s vremenom prešli u hršićanstvo, nije isključeno da su tako i pravoslavne Pečujlije u Pečuju zamenili muslimanske Pečujlije.