Порекло презимена, село Липовац (Горњи Милановац)

24. фебруар 2015.

коментара: 5

Порекло становништва села Липовац, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Lipovac

Положај села – топографске прилике.

На развођу доњег тока Каменичке и Враћевшничке Реке, које су притоке Груже, испод Малог и Великог Клика, на заравнима качерске површи, а понегде и више, налазе се куће овог села. Поменуто развође испресецано је кратким јаругама тако да се куће држе поглавито његових темена. Али, главно пружање села је од северозапада ка југоистоку са крајњим кућама чак до друма.

Воде.

Село је доста богато изворима; има их у селу осам, и нису много удаљену од кућа – од 100 до 200 метара – али се служе и бунарском водом.

Земље и шуме.

Сеоске шуме су на: Великом Клику, Великој Коси, Срнином Долу, Малом Рибнику, Мандрини, Главици, Таламбасу и Лекиној Главици. Дакле, атар им прелази и преко Груже. Висови до којих допире атар овог села носе имена: Велики Клик, Мали Клик, Парлог – са леве стране Груже и Главица, Лекина Главица и Таламбас – са десне стране Груже. Село има данас само још један стан у планини и једно трло у пољу; раније их је било више.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Куће су обично удаљене једна од друге од 200 до 500 метара, али се ипак примаћује више или мање груписаност сродничких кућа. Село се дели према положају на два краја; Горњи и Доњи Крај, али оне прелазе један у други.

Старине у селу.

На данашњем селишту има још трагова од поменутог Старог Липовца; ту се изоравају црепине и цегле. Само то место зову Стари Липовац. Удаљено је од данашњег села до два километра. Ту је још и данас липовачко гробље на коме је и једна црквина. Црква је била врло мала и прича се да је славила Аранђеловдан.
У доњем делу данашњега села још се познаје траг од старог пута од Рудника за стари Карановац и на једном месту – у данашњем Доњем Крају – познаје се место где је био турски хан.

Име селу.

Село Липовац није од свог постанка није било на овом данашњем месту. Она је најпре био са десне стране Груже, под Главицом, која је тада била обрасла липом, због чега је ово село добило име.

Постанак села и порекла становништва.

Са старог места село је било премештено на даншње место пе Првог устанка. Узрок премештања је био турски зулум, јер је стари пут од Рудника ишао на Доњи Крај данашњег Липовца и пролазио кроз средину старог Липовца даље за Карановац – Краљево.
Село је, дакле, морало постојати крајем 18. века – али не на данашњем месту. Најстарије фамилије, које су биле у Старом Липовцу, већином сматрају као стариначке, јер се не зна за све одакле су досељене. Ипак изгледа да се највише досељавало од Сјенице и Старог Влаха, затим из Драгачева и из саме Шумадије. Од мањег значаја су појединачка досељавања из других крајева.

У Доњем Крају су ове фамилије:

-Радојичићи (Пустењаковићи). Они се овде сматрају као старинци. Зна се само да су били у Старом Липовцу. Славе Никољдан.
-Вујиновићи (Топаловићи и Марковићи). И они су старинци и били су у Старом Липовцу. Славе Никољдан.
-Аксентијевићи су по старини род са Вујиновићима. И они су били у Старом Липовцу. Славе Никољдан.
-Понорци (Луковићи). И они су биили у Староом Липовцу а ту су се доселили из села Понора код Студенице. Симовићи у Горњем Крају су од ове фамилије. Славе Мратиндан.
-Јовановићи су по старини род са Стевановићима у Горњем Крају и према томе и они су од Сјенице. Славе Лазаревдан.
-Лазаревићи су по старини род Стевановићима, што значи да су и они од Сјенице. Славе Јовањдан.
-Тривуновићи (Ћумовићи). Не зна се њихово порекло. Славе Аранђеловдан.
-Милутиновићи (Прекићи, Јањићи и Павлићи). Прадед Милутин доведен је из села Бање код Аранђеловца. Славе Јовањдан.
-Жиловићи (Нешовићи). Прадед Нешо дошао као уљез у фамилију Понораца. Они су од Жиловића из Горњег Краја. Славе Св. Враче.
-Ристивојевићи. Данашњима се доселио отац Глишо („Цинцарин“) пре 50 година из Охрида као зидар и ушао као уљез у кућу Васиљевића. Славе Илиндан.

У Горњем Крају су ове фамилије:

-Жиловићи. Дошли су у Стари Липовац крајем 18. века из села Краварице у Драгачеву. Славе Св. Враче.
-Добричићи. И они су били у Старом Липовцу. Славе Ђурђевдан.
-Павловићи (Белобрковићи). Били су у Старом Липовцу. На зна се одакле су досељени, али је до сада четврто или пето колено. Славе Никољдан.
-Понорци (Симовићи). У Стари Липовац се доселили из села Понора код Студенице. Славе Мратиндан.
-Кузмановићи (Маџаревићи). Ону су фамилија са Пустењаковића из Доњег Краја. Славе Никољдан.
-Стевановићи („Кајмаковићи“). Донешени су од Сјенице где, како причају, још постоји Кајмаковића Чесма. Славе Јовањдан.
-Томићи („Гушомеровићи“) су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Томиндан.
-Огњановићи. Прадед Веселин дошао из Драгачева. Славе Никољдан.
-Јелићи. Дед Јован дошао од Сјенице у Стари Липовац. СЛаве Јовањдан.
-Пантелићи. Дошао отац Милан („Чокања“) из Грабовице пре 35 година. Славе Илиндан.
-Ћурчићи су дошли пре 30 година од Ивањице. Славе Лучиндан.
-Јовановићи (трговац) су дошли пре 30 година из Бачине. Славе Андријевдан.
-Пајевићи. Доселио се овамо из Колашина пре 20 година, побегао јер је убио Турчина. Славе Лучиндан.
-Ерићи су дошли пре 15 година из Горње Црнуће од тамошњих Ерића. Славе Св. Јевстатија.
-Крушковићи су се доселили пре 15 године из Горње Црнуће од тамошњих Крушковића. Славе Никољдан.
-Јовановићи (трговац) су дошли пре 10 година из Коњуше. Славе Св. Јевстатија.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. марко

    занима ме да ли неко зна за Ђоковиће из села Липовац општина Горњи Милановац славе Никољдан ?

  2. Милодан

    Поштовани Марко!

    Проверио сам и књизи Михаила Драгића „Гружа“ – у Липовцу НЕМА фамилије Ђоковић.
    Свако добро!

    Слободан Милић, Милодан

  3. Marko Marković

    Oprostite, ali moram se umešati. Gospodin Milodan ne greši da u knjizi Mihaila Dragića, u odeljku koji se bavi selom Lipovac, nisu pomenuti Đokovići. Ali Đokovića svakako ima u Lipovcu, i spadaju u najranije stanovnike ovog lepog gružanskog mesta. Ako gospodinu Marku treba još nešto od podataka, rado ću mu izaći u susret.

    Srdačan pozdrav,

    Marko Marković, Ljuljaci

  4. Aleksa

    Đokovići vode poreklo od Pavlovića.