Poreklo prezimena, selo Velika Grabovnica (Leskovac) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Velika Grabovnica, grad Leskovac. Stanje iz 1977. godine prema studiji Jovana Jovanovića "Leskovačko polje i Babička gora". Velika Grabo Poreklo stanovništva sela Velika Grabovnica, grad Leskovac. Stanje iz 1977. godine prema studiji Jovana Jovanovića "Leskovačko polje i Babička gora". Velika Grabo Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Velika Grabovnica (Leskovac)

Poreklo prezimena, selo Velika Grabovnica (Leskovac)

Poreklo stanovništva sela Velika Grabovnica, grad Leskovac. Stanje iz 1977. godine prema studiji Jovana Jovanovića „Leskovačko polje i Babička gora“.

Velika-Grabovnica

Velika Grabovnica je staro srpsko selo. Zaseljeno je u doba stare srpske države, verovatno na mestu koje nosi danas ime „Staro selo“. Prvi pomen ovog sela kao Grabovnice nalazi se u aktu cara Dušana iz 1348. godine. Kada je Dušan išao u Svetu Goru, kako piše Dragoljub Trajković, on je potvrdio Hilandaru sve poklone i pravine koje su ovom manastiru dali njegovi prethodnici. Među tim poklonima po zemlji srbskoj u ovom Dušanovom aktu se pominju: selo Vina…, selo Leskovac…, kao i selo Grabovnica.

I Mihajlo Lukarević, novobrdski trgovac, pominje u svojoj knjizi dužnika selo Grabovnicu. Kod njega se javljaju kao dužnici ovi stanovnici sela Grabovnice: Radin Bogavčić, kao jedam nekog Radoslava Vlajčića, iz Petrilja, zatim taj isti kao dužnik, a njemu kao jemac onaj Petriljčanin kome je Radin bio jemac. Dalje su Lukarevićevi dužnici iz Grabovnice bili: Nikola, Branko i Stepan. Zabeleške Lukarevićeve se odnose na 1436-38. godinu.

U turskim izvorima se ne pojavljuje Grabovnica kao jedno seosko naselje, već kao dva: Gornja Grabovnica i Dollja Grabovnica. Gornja Grabovnica, verovatno današnji lokalitet „Staro selo“ u turskom popisu iz 1516. godine bilo je timarsko selo u nahiji Dubočici, a Dolnja Grabovnica, sada Mala Grabovnica, pripadala je hasu kruševačkog sandžak-bega.

Tokom turskog perioda, koji je trajao blizu četiri i po veka, stanje u vezi sa dvema Grabovnicama se menjalo. Po kazivanju Dragutina K. Mitića, starog 67 godina, iz Velike Grabovnice, današnja mahala sela Čifluk bola je čifluk nekog Turčina, a današnje selo Velika Grabovnica nalazila se na lokalitetu „Staro selo“. Tada se desilo ubistvo nekog Turčina u polju između atara grabovničkog i Guberevačkog, ali u stvari u ataru sela Guberevca. Ubica se nije mogao naći, a u takvim slučajevima selo u čijem se ataru desi ubistvo dužno je bilo da plati štetu porodici ubijenog. Da bi se iznašlo koje selo treba da plati ovu odštetu, turske sudske vlasti su došel u Guberevac i zatražile da to selo plati štetu. Guberevčani, misleći da će morati neko od njih da plati i glavom, poreknu da je mesto na kome je leš ubijenog Turčina nađen u njihovom ataru, već da pripada Gornjoj Grabovnici. Turske vlasti zatraže od predsednika sela Guberevca da pokaže međe njihovog atara na toj strani. Uplašeni, Guberevčani su svoj atar oivičili do samog Gornjeg Guberevca, da bi mesto zločina bilo što dalje od njihovog atara. Turci to prihvate, pa oslobode Guberevčane od plaćanja odštete, a selo Gornju Grabovnicu osude da porodici ubijenog da na ime odštete sedam volova. Zato je i sada atar Velike Grabovnice do samih guberevačkih kuća.

Pošto je na taj način proširio atar Gornje Grabovnice, za njegove stanovnike su nastale teškoće da tako udaljenu zemlju koriste, pa se odluče da svoje selo pomeste odmah do čifluka. Napušteno mesto, gde je bila Gornja Grabovnica, nazovu Staro selo, a ovo novo, koje je zajedno sa čiflukom izraslo u veće selo od Donje Grabovnice, nazovu Velika Grabovnica. Istovremeno je nastala promena u nazivu Dolnjeg Grabovca u Malu Grabovnicu. Takvo stanje je bilo pred kraj turske vlasti, pa je tako i sada.

Dragutin K. Mitić je ovo kazivao po osnovu kazivanja svog oca.

Prema istom kazivaču, navedeni čifluk je pripadao Maloj Grabovnici, što je malo verovatno jer se atar sela Male Grabovnice proteže do same Velike Grabovnice, ne obuhvatajući Čifluk, koji je sada najveća mahala sela Velike Grabovnice. Pre bi se moglo reći da je na ovom mestu bio čifluk Pašagića, koji su u ovom kraju imali direktnu svojinu na ogomnim površinama zemlje, pa su, radi njene bolje obrade i korišćenja, podigli ovde svoj čifluk, to je zgrade za radnike koji su obrađivali imanje, njihove nadzornike i drugo osoblje.

Preseljenje Gornje Grabovnice na mesto današnje Velike Grabovnice moralo je biti u saglasnosti sa Paša-Agićima koji su tako dobijali radnike za svoju zemlju. Pomešteno naselje je stavljeno i „pod njihovu zaštitu“, te je tako Velika Grabovnica postala gospodarsko selo sa svima obavezama prema svome gospodaru koje su proizlazile iz takvog odnosa.

Iako počitlučeno i tako potčinjeno turskom gospodaru velike moći i uticaja, selo Velika Grabovnica spada u ona sela u okolini Leskovca koja su priželjkivala slobodu, pa, štaviše, bila i spremna da se za nju bore. Kada je u ovom kraju narodno nezadovoljstvo turskom upravom naraslo do visokog stepena, pa se počeo narod i organizovati za ustanak i borbu, u zavereničko-ustaničkoj organizaciji stvorenoj 1840. godine učestvovali su i viđeni ljudi iz Velike Grabovnice, a kada je, u proleće 1841. godine ustanak iznenada buknuo, obuhvatio je i ovo selo, kako nas obaveštava dr Vladimir Stojančević. Po ugušenom ustanku, između ostalih, iz Velike Grabovnice su pobegla braća Đorđa Spasića. Oni su se naselili u Aleksincu, gde i sada živi njihovo potomstvo u ulici koja vodi ka Soko-Banji. Zovu se Konjarci. Iza njih, ili zajedno sa njima, bio je pobegao i sam Đorđe, ali nije ostao tamo već se vratio u Veliku Grabovnicu.

Pošto su ovi Velikograbovčani pobegli, Pašaga je u njihove kuće naselio druge seljake, tako, kada se Đorđe vratio, nije imao gde da živi. Tada ostali seljaci stanu moliti Pašagu da mladom Đorđu oprosti grešku. Govorili su: „Oprosti mu gospodar, dete, prevarili su ga!“ Pašaga je tada naredio seljacima koji su molili da Đorđu načine „kuću“ od pruća, pa se on tu nastanio i nastavio da radi zemlju kao ostali Velikograbovničani. Tu gde je Đorđu podignuta kuća od pruća, sada je plac njegovog unuka Alekse Spasića.

U ataru sela Velike Grabovnice, u polju, s desne strane starog Midhad-pašinog druma, ispod jedne samonikle šljive, stoji santrač od kamenih ploča užljebljenih jedne u drugu. Na jednu se stranu nagnuo. Zemljište oko njega je zapušteno, pa seljaci stovaruju ovde stajsko đubre za svoje njive. To je Pašagin bunar, to jest bunar koji su, po nalogu Pašage, gospodara sela Velike Grabovnice, iskopali za potrebe radnika koji su obrađivali njegovo prostrano imanje, a i za putnike koji su iši iz Leskovca za Vranje i obratno, da se vodom okrepe.

Kada je Kneževina Srbija u zimu 1877. godine ušla u rat protivu Turske, leskovački Turci, a za njima i moćni Pašići, napustili su Leskovac. Kada se rat svršio i po Berlinskom kongresu priznato je Turcima pravo na povratak u oslobođene krajeve i sva prava koja su imali pod turskom vlašću, vratio se i Pašaga u Veliu Grabovnicu. U selu je imao svoga izmećara Džoru, čija je žena Milica zvana „Kovandžika“ bila Pašagina milosnica. Na zahtev Pašagin, Džora je pozvao Velikograbovčane na zborno mesto u selu da se sa Pašagom nagode u vezi s njegovim imanjem. Seljaci dođu na zborno mesto i započnu razgovor, u kome je Džora učestvovao štiteći interes Pašage. Džorin stav razbesneo je Velikograbovničane, pa oni motkama oteraju Džoru koji se, posle toga, morao iseliti iz Velike Grabovnice i naći skrovište u Čukljeniku, gde je imao sestru. Miličino i Džorino (Đorđevo) potomstvo danas seljaci diskretno nazivaju Turcima, jer smatraju dasu se njihovi dedovi izrađali iz odnosa Milice Kovandžike i Turčina Pašage.

Naziv Miličin „Kovandžika“ ukazuje na to da je Pašaga u ataru Velike Grabovnice imao svoj kovanluk i da se Milica verovatno sa svojim mužem Džorom – Đorđem, starala o Pašaginim košnicama.

Poreklo stanovništva

Velika Grabovnica danas je veliko i napredno selo. Godine 1878. ono je imalo 85 domaćinstava. Po popisu iz 1953. godine u njemu je živelo 238 domaćinstava sa 1563 stanovnika. Popisom izvršenim 1971. godine u Velikoj Grabovnici je konstatovano da ima 371 domaćinstvo sa 1609 stanovnika.

Godine 1977. su popisani ovi rodovi u selu Velika Grabovnica:

1. Mitanovići, starosedeoci. Osnivač roda Mitan je živeo u Starom Selu. Tamo se sukobio sa nekim Turčinom, ubio ga, pa iz sela umakao i sakrio se u gustiš gde su sada kuće ovog roda. Šiblje je bilo tako gusto da su se koze rogovima u njemu zaglavljivale (8 k.)

2. Surumtije (Nikolići), poreklom iz Gdelice (4 k.)

3. Jankovići, doseljeni iz Trna za vreme Turaka (5 k.)

4. Mišići, poreklom iz Ćustendil Banje

5. Mikinci, doseljeni iz Zebinca (50 k.)

6. Đikini, starosedeoci. Došli iz Starog Sela (3 k.)

7. Mijajlovci, iz Starog Sela (6 k.)

8. Mesovci, starosedeoci (10 k.)

9. Lolini, starosedeoci (3 k.)

10. Ludinci, starosedeoci (došli iz Starog Sela) (6 k.)

11. Dobrotinci, poreklom iz Ćustendil Banje (4 k.)

12. Beljakovi, starosedeoci (iz Starog Sela) (7 k.)

13. Džarini, starosedeoci (iz Starog Sela) (5. k)

14. Kulinci, doseljeni iz Kuline, sela ispod Malog Jastrepca (8 k.)

15. Mrtvičani, iz Mrtvice (14 k.)

16. Bazdušanci, nepoznatog porekla (3 k.)

17. Deda-Jankovci, starosedeoci (7 k.)

18. Pešići, starosedeoci (1 k.)

19. Marjanovci (Marjanovići), starosedeoci (iz Starog Sela) (26 k.)

20. Jovančini, iz Zebinca (10 k.)

21. Đukinci, iz Zebinca (6 k.)

22. Lučini, iz Zebinca (4 k.)

23. Rajkovci, starosedeoci (3 k.)

24. Miljoslavi, nepoznatog porekla (5 k.)

25. Kostadinovi (Savići), starosedeoci (7 k.)

26. Šaninci (Savići), starosedeoci (3 k.)

27. Miljkovci, starosedeoci (iz Starog Sela) (6 k.)

28. Lazarovci, iz Mrtvice (12 k.)

29. Trtini, starosedeoci (iz Starog Sela)  (3 k.)

30. Rašići, starosedeoci iz Starog Sela (3 k.)

31. Anđelinkovci, iz Mrtvice (13 k.)

32. Lejkarci, starosedeoci (6 k.)

33. Stanimirovci, iz Mrtvice (4 k.)

34. Cojčići, iz Velike Kopašnice (5 k.)

35. Cenići, nepoznato poreklo (4 k.)

36. Dolinarci, nepoznatog porekla (12 k.)

37. Veselinovići, iz Klajića (1 k.)

38. Cucini, nepoznatog porekla (3 k.)

39. Kocini, iz Zebinca (5 k.)

40. Mišotinci, starosedeoci (12 k.)

41. Jankovci, nepoznatog porekla (5 k.)

42. Stoiljkovci, nepoznatog porekla (9 k.).

IZVORJovan Jovanović – Leskovačko polje i Babička gora

U knjizi Grdelička Klisura Jovana Trifunoskog (za selo Jastrebac), u selu Velika Grabovnica pominje se i rod Jastrebčani.
Taj rod se u Jastrebcu nazivao Slavujci ili Svetićovci. Jedan od pripadnika roda Jovan je zbog otete kćeri naredio sinovima da ubiju Turčina koji je oteo njihovu kćer, pa je zbog toga morao da pobegne iz Jastrebca. Prvo se naselio u selu Zagužane, a kasnije u Veliku Grabovnicu. Od ovog roda su nastale Veliko grabovačke familije: Gilini, Spasini, Štrelini, Leštarci, Zajci.
*
DODATAK: Popis stanovništva za selo Velika Grabovnica iz 1885. godine, arhivska građa (objavljeno blagodareći dobrom Nenadu Spasiću)

Rolna 1
Rolna 2
Rolna 3
Rolna 4
Rolna 5
Rolna 6
Rolna 7
Rolna 8
Rolna 9
Rolna 10
Rolna 11
Rolna 12
Rolna 13
Rolna 14
Rolna 15
Rolna 16
Rolna 17
Rolna 18
Rolna 19
Rolna 20
Rolna 21


Komentari (4)

  • Vladica Mladenovic

    Postovani,

    Ne mozete zamisliti koliko ste meni i mojoj porodici radosti i srece doneli,
    objavom vovg popisa iz 1885,Hvala Nenadu Spasicu hvala i vama
    sto nam pomazete da zaznamo vise o nasim korenima.
    Tragao sam za ovim dugo,sada imam cinjenice i lakse mi je neke stvari objasnim,
    Hvala
    DVM Vladica Mladenovic

    Odgovori
  • Nenad Spasić

    Nema na čemu.
    Ideja je da se uključi što više ljudi u sve projekte koje pokreće portal poreklo.
    Na tak način će dobiti odogvore koje traže, a mogu i da pomognu drugima u tome…

    Veliki pozdrav iz Kragujevca !!!

    Odgovori
  • Marina

    Poštovani Nenade,
    Da li biste mogli da mi objasnite odakle ste uzeli podatke, jer moja porodica je Mišić ( Ćustendil Banja) i ne mogu da dođem do korena, odnosno imena čoveka koji se naselio iz Bugarske u to vreme, jako bi mi značilo kada biste mogli da mi pomognete?
    Srdačan Pozdrav.

    Odgovori
  • Marina

    Poštovani Nenade,
    Molim vas za kontakt telefon ili e mail, hitno mi je potreban!
    Srdačan Pozdrav.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top