Порекло презимена, село Драгушица (Кнић)

10. фебруар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Драгушица, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Село се налази на странама кречњачке Драгушичке Чукаре и на темену њеном, где се она спушта и чини благу преседлину између тога села и Кнића. Северна и северозападна страна тога брега је јако стрма, те је немогућа и за настањивање и за обрађивање, те је стога она само пошумљена.

Воде.

Извори у селу су: Бубан, Извор и Кусовачки Бунар. Овај последњи је добио име од када је једна фамилија (Симовићи) из овог села протерана у Кусовац.

Земље и шуме.

Сеоске шуме и утрине су на на Драгушичкој Чукари – Страна и Збег.

Тип села.
Село је разбијеног типа. Доњи крај у селу зову Ратарица, док за горњи крај немају име до Драгушица.

Старине у селу.

У селу постоје три црквине. Остаци од њих су врло незнатни. У садашњем гробљу било је старинско гробље. Поред Груже је турско гробље.

Постанак села и порекло фамилија.

Нема ниједне фамилије у селу да је старија од Првог српског устанка. Све су оне досељене, вероватно, 1809. године. Довде је допирао атар Кнића те им кнез Теодосије из Кнића није хтео допустити да се на њему населе. Онда се неки Ђека – кнез и субаша под Карађорђем – пожали господару на Книћане и Карађорђе им буде на помоћи. Тада је у Книћу, кажу, било свега седам кућа. Неколико фамилја, које су доцније овде дошле или су опет од Сјенице или оближњих села.
-Тодоровићи. Доселила се браћа Радован, Радосав и Милосав из села Мојстира на води Бистрици. Доселили су се за време Карађорђевог похода на Сјеницу. Од укупно 25 кућа 17 их је у Ратарици. Славе Јовањдан.
-Крсмановићи. Доселила се браћа Недо – од кога нема потомака – и Вуксан од Сјенице. Славе Јовањдан.
-Блаћани. Доселила се браћа Милић и Јанићије из села Заблаћа код Сјенице у Карађорђево време. Славе Ђурђевдан.
-Банковићи су сви у Ратарици. Доселила се браћа Банко и Марко из Брусова код Сјенице за време Карађорђа. Славе Лучиндан.
-Крџићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Симовићи у Кусовцу су им фамилија. Славе Трифундан.
-Бојанићи су у Ратарици. Дошли су из Кнића пре око 80 година а старином су од Сјенице. Славе Андријевдан.
-Максимовићи су дошли у ово село пре 40-50 година а старином су од Сјенице, одакле су дошли у Србију за време Карађорђа. Славе Никољдан.
-Глишовићи су дошли пре 45 година из Милочаја. Славе Св. Јоаким и Ана.
-Вукојичићи су дошли пре 30 година из Којиновића у Старом Влаху. Славе Никољдан.
-Јелићи су дошли пре 30 година из села Мангура у Старом Влаху. Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (3)

Leave a Reply to Radoje Savićević

3 коментара

  1. Radoje Savićević

    Ovde postoji jedna štamparska greška. Naime, selo iz koga su se doselili Todorovići zove se Mojstir i nalazi se na reci Bistrici (sadašnja opština Bijelo Polje).
    Takođe nedostaje i familija Radojković koja je zajedničkog porekla sa Todorovićima i koja takođe slavi Svetog Jovana.
    Knez Đeka koji se spominje je Đeka Todorović koji se spominje i u jednom pismu upućenom Knezu Milošu 14.aprila 1820. godine, kao jedan od gružanskih knezova.

  2. Aleksandar Bekan Todorovic

    Tako je, kao nosilac porodicne loze Todorovic, potvrdjuem ispavku! 🙂

  3. Dejan Krsmanovic

    Ja sam iz Dragusice od Krsmanovica.
    Imate gresku, nasa slava nije Jovandan nego Nikoljdan.