Порекло презимена, село Гунцати (Кнић)

9. фебруар 2015.

коментара: 36

Порекло становништва села Гунцати, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Guncati

Положај села – топографске прилике.

-Село се налази уз северни обод Котленика, по заравњеним косама, изолованим остацима качерске површи, коју просецају потоци Владичина, Зајовац, поток Шапа, Чекански Поток и Црквина.

Воде.

У селу има неколико извора са којих се захвата вода, а то су: Пањевац, Чекановића Извор, Шапа, Зајовац, Владичанац; крај Пољица нема извора – служе се бунарском водом.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Око кућа су велике окућнице и често читави комплекси имања.
Село се дели на три махале; Парлог, Пресека и Пољци. Поток Зајовац одваја Парлог од Пресеке а Пољце одваја од Пресеке сеоски пут и поток Каменак.
Осим ове три махале издвајају се често као засебни крајеви Цвијетићи и Сријемци.

Постанак села и порекло фамилија.

Изгледа да најстарије фамилије не могу да су овде више од 150-170 година. До пре Карађорђевог устанка биле су само ове фамилије: Стоковићи (Каровићи), Цветићи, Вукићевићи и још три фамилије које су изумрле.
Мисли се да су готово све фамилије досељене од Крађорђем од Сјенице.

У Парлогу су ове фамилије:

-Вуловићи. Доселио се Вуле за време Карађорђа из Граба у Драгачеву. Славе Јовањдан.
-Сремчевићи. Доселили се у Србију из Срема када је Карађорђе ослободио Србију; у Срем су бежали од турског зулума а пре тога живели су у Доброселици. Славе Никољдан.
-Чекановићи. Прадед им се доселио од Парезановића код Ужица. Парезановићи су у Забојници су фамилија са овима, а пошто су они од Сјенице то значи да су ужички Парезани такође од Сјенице, па се доцније од њих ови одвојили. Славе Митровдан.
-Сарићи. Дед им дошао за време Карађорђа из Граба у Драгачеву. Славе Аранђеловдан.
-Секулићи и Бранковићи. Дед им се доселио из Властељице у Горњем Драгачеву. Славе Св. Враче.
-Хаџићи су старији досељеници. Славе Никољдан.
-Марковићи су досељени из Комадина у Старом Влаху; до сада их је треће колено. Славе Никољдан.
-Бошњаковићи. Никола „Бошњак“ доселио се пре 50 година из Осата у Босни. Славе Лазаревдан, раније славили Ђурђевдан.

У Пресеци су ове фамилије:

-Каровићи, старо име Стоковићи. Ово је једна од најстаријих фамилија у селу. Доселио се овамо Стоко, отац Каров од Сјенице пре Карађорђа. Од Стока до данас је седмо колено. Стоко је погинуо на Црном Врху. Славе Ђурђевдан.
-Цветићи. И ови спадају старије од Првог српског устанка. Названи су по баба-Цвети. Човек јој Петар доселио се из околине Ужица. Звали су га Ера; од њега до данас има седам колена. Турци му дали мало земље да живи. Прича се да су му одузели а он пође у Београд са гужвом на врату да се жали паши. Али га тамо неко заплаши да изађе пред пашу те се он одврати од те намере и врати се натраг. Од ове фамилије има две куће у Лађевцима – Саво и Новица Цвијетићи и једна у Крагујевцу. Славе Јовањдан.
-Вукићевићи су досељени пре Карађорђа. Славе Цвети.
-Петрићевићи. Петрић је дошао у кућу Вукићевића и примио њихови славу.
-Бечановићи су давно дошли „из Беча“ – отуда се тако презивају – што ће рећи из Уграске. Славе Лучиндан.
-Радивојевићи су ранији досељеници од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Божовићи и Радовићи су непознатог порекла. Славе Лучиндан.
-Јелисијевићи и Павловићи су непознатог порекла. Славе Аранђеловдан.
-Михаиловићи су старији досељеници. Славе Стевањдан.
-Арсенијевићи. Доселило се прадед Гвозден из Рудине више Студенице. Славе Аранђеловдан, раније славили Св. Александар.
-Проковићи имају фамилију у Бресници (Проковићи). Славе Никољдан.
-Тошовићи су фамилија са Ивезићима у махали Пољацима, само су се касније доселили. Славе Ђурђиц.

У Пољицима су ове фамилије:

-Јаћимовићи су старији досељеници из југо-западне Србије. Ровинци у Милаковцу су им фамилија, према чему су и они из Ровина у Старом Влаху. Славе Никољдан.
-Костићи. Прадед дошао од Сјенице. Симовићи у Кусовцу су им фамилија. Славе Трифундан.
-Зечевићи и Марковићи. Изгледа да им се прадед доселио од Сјенице; имају фамилије у Вујетинцима и по ужичком округу. Славе Аранђеловдан.
-Недовићи су се доселили 1809. године из Корита. Звали су их Гргаје. Славе Ђурђевдан.
-Милошевићи су се доселили 1809. године од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Јововићи. Отац дошао пре 70 година из Радаљева у Старом Влаху у Кнић а син му прешао пре 40-50 година у ово село. Славе Св. Јевстатија.
-Бошњаковићи. Дед Јевто дошао из Босне. Славе Св. Враче.
-Ивезићи су најпре дошли у Обрву у Морави па у Гунцате. Кажу да им је прадед дошао „из Ерске“. Славе Ђурђиц.
-Недељковићи су се доселили из нишког округа пре 50 година. Славе Никољдан.
-Станковићи су се доселили из Горњег Драгоља у нишком окугу пре 50 година. Обе фамилије (мисли се и на Недељковиће) су се бавиле ћерамидарством а мештани су их звали „Бугарима“. Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (36)

Leave a Reply to Милодан

36 коментара

  1. Aleksandar

    Ima i pantovica ima sretenovica ima stefanovica u guncatima ja zivim u guncatima

  2. Vladimir Stojanović

    Poštovani,

    Pouzdano znam da moji Stojanovići vode poreklo iz Guncata kod Knića, tamo još uvek stoji kuća mog čukundede Sretena Stojanovića, koji je živeo tamo početkom 20. veka (a verovatno i njegovi preci pre njega). Međutim, u vašim podacima se Stojanovići uopšte ne spominju. Na koji period se odnosi knjiga? Takođe, postoji porodično predanje da su moji preci pobegli iz okoline Bijelog polja pre 200-300 godina, bežeći pred krvnom osvetom, i promenili prezime u Stojanović. Imate li neke podatke koji bi bili slični ovoj priči?

    S poštovanjem,

    Vladimir

    • Милодан

      Владимир Стојановић!

      Подаци за књигу прикупљани су од 1909. до 1911. године.
      Стојановића у Гружи (и књизи) има у:
      Барама (сада су Добричићи); Белосава (сада су Ковачевићи); Витановцу (сада Станчићи); и Рашковићу.
      По књизи их у Гунцатама НЕМА, што не значи да их нема или их није било.

      Поздрав!
      Милодан

  3. Dragan Beli

    U zaseoku Parlog postoji familija Stevanovici.Trenutno nemam vremena da proverim od kada su se nastanili ili odvojili od neke druge familije.Cim zavrsim knjigu koju sada pisem potrudicu se da ovo razjasnim.U toj familiji poznat je bio Dusan Sane Stefanovic.Ko ima vremena neka pogleda crkvene knjige koje se nalaze u Muzeju u Kragujevcu.U spahijskom prihodu u 1833.godini u Guncatima, pominje se familija Stefanovic U popisima iste godine pominje se Marko Stefanovic,U tefteru poreskih glava u Guncatima 1839.godine takodje se pominje Marko Stefanovic itd.Tu su sve popisi koje sam ja dao Milosavu S.Vukicevicu za monografiju sela Guncata i Zunja.

    • Никола

      Поштовање Драгане , моје име је Никола Сремчевић, ја сам од Рогинаца . Има ли у тим спахијским књигама и тефтерима нешто о Сремчевићима. Ја имам родослов, књиге венчаних и умрлих али бих волео да употпуним моја истраживања о својој фамилији . Знам да смо од Јечменица , и да су нас прозвали Сријемцима када су два брата Арсеније и Марко Јечменић ( Јечменица ) дошли из Срема у Гунцате, интересује ме година доласка , а у Срем побегоше из Доброселице од турака- можда има нешто од тог времена кад су стигли у Гунцате, или било шта што је везано за Сремчевиће па ми можете написати или доставити . Моја мејл адреса је [email protected] Хвала и свако добро .

      • Dragan Beli

        Pozdrav, kako pomoci Nikoli Sremcevicu?Morate znati da ratovi Turske i Austrije u 18 veku izazivaju velike posledice po stanovnistvo Srbije pa i Sumadije.Velika seoba Srba, pod peckim patrijarhom Arsenijem III Carnojevicem 1690. godine ,,opustosila,, je Gruzu i ostale delove Srbije.Stanovnistvo je bezalo od najezde Turaka i njihove osvete.Rec Guncati prvi put je upotrebljena u nasem jeziku u vreme cara Dusana u povelji kojom je on, pored drugih mesta i predela, poklonio svojoj zaduzbini Manastiru svetih arhangela Mihaila i Gavrila kod Prizrena i katun sa ovim nazivom.Bilo je to u 14. veku.U povelji iz 1458. godine , kojom je kralj Stevan Tomas darovao Stevanu Ratkovicu deo Grze, Lepenice i Jasenice, zapisani kao Gunsanovci.Kasnije beogradska Mitropolija 1735.godine konstatuje da u Guncatima ima 13.kuca.U Guncatima 1859.godine pominju se: Stevan Sremac,Milosav Srijemcevic,Marko,Stanko,Milos,Jovan Sremac i Ilija Sremac.Istrazivanjem se moze utvrditi kada su se oni vratili u Guncate.Podjdite redom od Vas i idite unazad pa dokle stignete.Koristite crkvene knjige i ostalu literaturu ,pogledajte nadgrobne spomenike itd.Srecno, BELI.

    • bojan

      Zanima me dali vam je poznata familija Milosavljevic iz Guncata.po mojim saznanjima zivelii su u Guncatima do 1827 god.bila su tri brata Zivko,Sreten i Kuzman.Posle 1827 se sele u Smederevsku okolinu,i ovde nam je krsna slava Spasovdan.Od Zivka su nastali Zivkovici,od Sretena Sretenovici a od Kuzmana Kuzmanovici.

  4. Dragan Beli

    Кога занима назив села Гунцата упућујем на следећу литературу.”Споменик ХХХIХ 32;Ђура Даничић:Рјечник из књижевних старина III (Београд 1864), у додатку код речи : Гоyнцати. У току 7. века на Балканском Полуострву у основи су се измениле етничке прилике.Старо поромањено становништво, чије последње трагове у Гружи помињу писани извори у 15. веку, оставило је своје трагове у неким топографским називима у Гружи,који су се очували до наших дана.Навешћу само неке називе: Пурнус врх брда у Сибници;Кершедо је поток у Рамаћи; извор у Барама;Губеревац село;Варег је поток у Каменици; Диклован је црквина у Каменици; Гунцати село итд.

  5. Dragan Beli

    Желим да помогнем Срђану око порекла презимена Стевановић Гунцати-Парлог. Тачна је констатација да код Михаила Драгића нема тог презимена.Међутим, упућујем на један други извор који је аутентичан.Књига цркве гунцатске храм Успенија св.Богородице на листу 135 под бројем 72. од 1901.године уписан је (Тихомир) ,родитељи Илија Стевановић стар 33.године и Анђелија стара 30 год. земљорадници из Гунцата , као четврто дете ових родитеља.Кум: Димитрије Филиповић из Липнице.

  6. Марија Поповић

    Моји су из Гунцата, деда Сава, син поп Ђурђа и Крстине Поповић који су сахрањени у порти старе цркве. Баба Марица је од Бошњаковића -Јевтовића. Кумови смо са Тошовићима, Васовић има, Арсенијевићима и још некима. Волела бих ако има још живих од Поповића да ступимо у контакт

  7. Ljubiša Cvetić

    Jovan Cvetić iz Guncata se navodi istaknuta ličnost u I srpskom ustanku.
    GRUŽA I GRUŽANI KROZ ISTORIJU – strana26:
    Pored Antonija Ristića-Pljakića iz Kamenice – pominju se kao istaknuti ljudi u Karađorđevom ustanku sve do propasti ustanka 1813.godine: vojvoda Marinković iz Oplanića, knez Teodosije Filipović iz Knića, koji je često sa gružanima činio ličnu pratnju Karđorđevu, zatim Teodosijev brat Milovan, Petronije iz Lipovca, Ilija iz Guberevca, Jovan Babić iz Godačice, kapetani i buljubaše Petari Mijajlo braća Otašević iz Zabojnice, Đorđe Nidžović iz Knića, Jovan Cvetić iz Guncata, Stanko Milčević iz Vitkovca, Radoje iz Konjuše i Jovan iz Dobrače.

  8. Никола

    Доста дуго истражујем своје порекло , за презиме знам да је промењено између 1737 и 1739 године у Сремац , Сријемац и Сремчевић – постоји стари родослов где се наводе два брата који из Срема дођоше у Гунцате – уписани су као Марко и Арсеније Јечменић – Миле Драгић каже да су раније живели у Доброселици . Као ме истраживање водило покушао сам повезати Јечмениће са Јечменицама из Доброселице на Златибору због славе – међутим то није тачно кретање – дошао сам до података да се ради о Доброселици код Рековца , међутим грађе је јако мало а Јечмениће не налазим нигде . Оно што бих напоменуо да смо тестирани и ја и доброселички ( златиборски Јечменица ) , обојица смо Динарик југ али никаквог сродства немамо . Исто гледајући пописе и матичне књиге сам закључио да је презиме Јечменић старо доста и да су као такви управо у овом периоду стигли у Гунцате . Других података немам . Знам само да пише Јечменић Арсеније мој први предак за кога знам и да су живели пре Срема у Доброселици . А у Гунцатима су Сремчевићи од 1737 и то је потврђено архивама .

  9. Andrija

    Zanimljivo je što su Guncati bili jedna od najnaseljenijih sela u Gruži.Po poimeničnom turskom defteru iz 1741.godine,Guncati su imali 39 muških glava!Kada je Šumadija bila praktično pusta.

  10. Uroš Čekanović

    Kako mogu pronaći detaljnije podatke porekla za porodicu Čekanović iz Guncata?Potrebni su mi podaci za izradu seminarskog rada na temu “Porodicno stablo”. Pradeda mi je Petar Čekanović koji je umro 1940 neke godine. Prababa Zorka Cekanovic rodjena Jerinic( valjda) poreklom iz sela Ladjevci. Imali su sina Tadiju i ćerku Oliveru.