Порекло пезимена, село Грабовац (Кнић)

5. фебруар 2015.

коментара: 28

Порекло становништва села Грабовац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Grabovac

Положај села – топографске прилике.

-Велики и главни део села налази се на рипањској и качерској површи, које су изражене у еруптивном брду Боди. Ту су крајеви Дуго Поље, Витковача и Врбљани. Супротна страна овог брда, према Гружи и у осоју није насељена; насељена је дакле само присојна страна, према Рибежу. Али узрок је у томе више пластични него климатски, јер је страна према Гружи стрма, клисураста долина Груже, док су на рибешкој страни изражене језерске терасе; Витковачу раздваја поток Витковача од других двеју махала. Са леве стране Рибежа, на централној равни рипањске површи је крај Шумари, који се простире до Љубићског Потока, који се у доњем току зове и Дебељак, као и цело поље око њега и Рибежа и друмско насеље Слепак.

Воде.

-У Махали Врбљанима постоји само један извор – Божанића Извор и у Слепаку – Бубан, иначе се служе бунарима.

Земље и шуме.

-Сеоске шуме су на Зеленици и Чукари.

Тип села.

-Село је разбијеног типа. Крајеви Витковача, Дуго Поље и Врбљани су са десне стране Рибежа а Шумари и Слепак са леве Рибежа. Слепак је скорашње насеље, настало од пре 30 и неколико година.

Старине у селу.

-Од старина прича се да у Језеру, испод Слепака, постоје трагови од неке „вароши“ а има трагова од старе калдрме. Причају да се „варош“ звала Красојевац или Грасовац.

Постанак насеља и порекло становништва.

-Народ зна да су све фамилије досељене; само за четири веле да су биле ту, када су остале почеле са насељавањем. У те четири спадају и три изумрле фамилије у крају Шумарима, а за четврто не знају поуздано која је.
Стари Грабовац није имао првобитно данашњи свој положај. Данас је главни део села са десне стране Рибежа. Најстарије куће грабовачке биле су на Селишту, у пољу, која сада припада Честину. Када се народ почео досељавати у Гружу и заузимати земљу, староседеоци грабовачки су заузимали земљу, где су сада махале Витковача, Дуго Поље и Врбљани, ту су оснивали своја домаћинства а старо село су напустили са становањем и заузели као своје поље. На тај начин су спречавали да нови досељеници заузимају много земље. Доцније су поље, где им је било старо село продали Честину.
Из овог села су, како изгледа, многе фамилије бежале су у Срем због турског зулума, нарочито Врбљани. Причају о тамошњем животу, где су морали јести шишарке; сав им је мрс био лој намазан на пшенички хлеб.

У махалама са десне стране Рибежа су фамилије:

-Врбљани (Јанковићи, Петровићи, Васиљевићи, Ђоковићи, Симовићи и Срећковићи). Опширну биографију ове фамилије дао је члан исте, господин Тодор Симовић пензионисани судија из Крагујевца. У споменици – читуљи осниивач ове породице је прадед Тодоров – Петар. Петар се доселио из Врбе у Подибру са братом Пантом и названи су „Врбљанима“. Када су се поделили Панти припадне земља у Честину и од њега су тамошњи Врбљани а Петар је остао у Грабовцу. Рачуна се да је Петар умро између 1760. и 1766. године, према чему је морао доћи овамо у првој половини 18. века. У Врби је остало још од те фамилије. Славе Јовањдан.
-Милошевићи и Миљићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Стевовићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Папићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Св. Агатије.
Милосављевићи („Белоње“ – овај надимак су добили отуда што су им стари носили бело одело) је стара фамилија. Пореклом су из „Старе Србије“. Славе Јовањдан.
-Марићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Михољдан.
-Бранковићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Јовањдан.
-Јањићи су стара фамилија, на знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Ђокићи. Били су фамилија изумрлим Еровићима; звали су их Ерчугама или катранџијама; вероватно да су из околине Ужица. Славе Ђурђиц.
-Пауновићи су стара фамилија. Славе Аранђеловдан.
-Шундовићи су стара фамилија. Бежали су у Срем. Славе Никољдан.
-Величковићи и Новаковићи су најстарија фамилија; биле су им кућа најпре у Селишту. Славе Никољдан.
-Николићи (Божанићи) су стара фамилија. Славе Никољдан.
-Караилићи су фамилија са Антонијевићима у Шумарима. Славе Св. Петку.
-Маринковићи. Дед се доселио од фамилије Жероња (Маринковићи) из Горње Црнуће; дошао „на мираз“ у кућу Радичевића. Радичевићи су били од најстаријих у селу. Славе Стевањдан.
-Туцаковићи. Дед им се доселио из Честина, од тамошњих Туцаковића, на женино имање. Славе Никољдан.
-Марићи. Дед дошао на женино имање, не знају одакле. Славе Лазаревдан.
-Вучићевић. Отац им се доселио из Пајсјевића од фамилије Мандопарића. Славе Ђурђевдан.
-Костићи. Отац се доселио пре 45 година из Надрља у Левчу. У Надрљима их има око 30 кућа и тамо се презивају Костадиновићи. Славе Св. Петку.
-Милосављевићи. Пре 32 године се доселили из Корита. У Книћу су им фамилија Чампаревићи и Бусарци. Ову фамилију је доселио Карађорђе из Корита и настанили се на Бумбаревом Брду; када је Србија пропала 1813. године Турци су позвали дошљаке да се врате натраг, те се и од ових неки врате у Корита, само Бусарци оду у Кнић. Када се за авреме српко-турског рата пронео глас, да ће се свима дошљацима одузети земља, онда се ови поново поврате у Србију, једни у Кнић, други у Грабовац. Славе Св. Агатије.

У Шумарима су фамилије:

Најстарије су фамилије биле овде, а сада изумрле:
-Ћумуровићи и Јевтовићи;
-Кованџићи, који су били пореклом из Каравлашке („од Каравлашко“), од којих има само једно дете у Губеревцу – Матовић.
-Ђоковићи. Они су од Врбљана – Јанковића.
-Андровићи су стара фамилија. Славе Мратиндан.
-Вуковићи. Доселили су се пре 32 године из Корита. Фамилија су са Милосављевићима.
-Петровићи. Овде су дошли из Умчара а пореклом су из „Старе Србије“. Славе Малу Госпојину.
-Петровићи. Они су такође дошли из Умчара а старином су из Црне Горе. Славе Св. Петку.
-Јовановићи и;
-Дамњановићи су од Врбљана.
-Павловићи. Једна су од фамилија са Глувчевићима у Липници и Врбљанима у овом селу. Славе Јовањдан.
-Антонијевићи. Доселио се дед Антоније али се не зна одакле. Славе Св. Петку.
-Савићи, непознато порекло а не каже се коју славу славе.

У Слепаку су ове фамилије:

-Петковићи (механџија). Дошли пре 30 година из Куманова. Славе Ђурђиц.
-Тијанићи су дошли 1880. године из Гледића од тамошњих Тијанића. Старином су из Колашина. Славе Св. Петку.
-Златићи су од честинских Златића, дошлипре 35 година. Славе Илиндан.
-Аћимовићи (дућанџија). Дошли су 1890. годне из Липнице од Штављана. Слаев Никољдан.
-Маринковићи. Дошли пре 15 година из Грабовца (?). Славе Лучиндан.
-Гавриловићи (механџија). Родом су из Гугља код Овчара. Славе Ђурђевдан.
-Босићи. Отац дошао пре 10 година из Крагујевца а старином су од Куршумлије. Славе Никољдан.
-Максовићи су дошли пре две године из Честина. Славе Аранђеловдан.
-Костадиновићи су дошли из Крагујевца пре две године а пореклом су из Борче у Банату. Славе Митровдан.
У Шумарима има 4 куће Цигана-Рома. Баве се свирачином и коритарством. Дошли су 1878. године из Кнића.

 

ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Iron

    Postovani Miladine, procitao sam nekoliko knjiga sa vaseg sajta ali nema podataka o Bukovici kod Rozaja takodje sam procitao knjigu Blagoja Pavlovica koji nema konkretne podatke jer je dosao do podataka od nekih ljudi koji zive daleko od mog sela i nisu znali koliko vidim dosta toga. selo je Borova opstina Leposavic. Molim vas dacu vam moju email adresu pa se vi javite i tamo cu vam poslati sve podatke ako nije problem. Moj email [email protected] Hvala puno

  2. Iron

    Hvala vam puno na pomoci nasao sam neke cinjenice koje se podudaraju iz pricanja starih a sad moram da razjasnim gde su se odselili u Srbiji i ko se tacno odselio. Izvinjavam se na gresci nazvao sam Milodana Miladin i gore pravilno je otprilike a ne od prilike. Hvala jos jednom.

  3. Radovan Maksic

    Postovani gospodine moguce je proveriti preko knjiga umrli,ako treba ja mogu u mesnoj kancelariji u Gruzi da izvadim ivode iz knjige umrlih da skeniram i da Vam posaljem.Ako Vi nemate druge mogucnosti U knjizi Gruza i gruzani od Dobrice Erca pominje se moja porodica Maksic.Ja smtram da to treba ipraviti.Moj predak Marko je doseljen pre 1900 godine neznam tacno kada ali preko knjiga umrlih to se moze ustanovit.Molim Vas za odgovor.

  4. Radovan Maksic

    Postovani jos nista mi niste odgovorili na predhodni mail.

  5. Милодан

    Radovan Maksic
    1. март 2015. у 18:15

    Postovani jos nista mi niste odgovorili na predhodni mail.
    ________________________________________________

    Не знам коме се обраћате, господине Максићу?

  6. Radovan Maksic

    Gospodinu Miladinu
    Postovani moje duboko izvinjenje za Vas,zaista nije bilo namerno.
    U buduce pazicu na takve greske,jos jednom Vas molim za izvinjenje.
    Ja bih Vas molio za predlozenu saradnju da ako je moguce to dovedemo do kraj.
    U predhodnom dopisu sam Vam predlozio da Vam posaljem skenirane izvode iz knjige umrlih mojih predaka kako bi Vi mogli da azurirate u ovom pregledu o Grabovcu.Drugarki Vas pozdravljam.

  7. Милодан

    Radovan Maksic!

    Да се нешто разјаснимо, нисам Миладин, Милодан сам – али није битно.
    Сарадник сам Порекла, користим постојеће књиге, углавном, у електронском издању и постављам текстове о селима и варошима диљем Србије. До сада сам, по мојој субјективној процени, постави око 600 насеља. То радим кући, у Обреновцу, и по том питању Вам не могу помоћи, осим да проверим да негде нисам направио превид, што се може десити.
    Колико видим уредништво Порекла је расположено да Вам изађе у сусрет и коначно дођете до сазнања, која су Вам потребна..
    Поздрав!

  8. Radovan Maksic

    Gospodn Milodane ,jos jedna gresaka da kazem tehnicka,moli Vas jos jednom da primite moje izvinjenje,.Imaj te u vidu da sam ja penzioner i da se to dogadja.Pozdrav i hvala.

  9. Милодан

    У реду је гос’н Максићу. Нема никаквих проблема. Узгред и ја сам пензионер.

  10. Александар Дамјановић

    ”Дамњановићи су од Врбљана”
    Молим Вас, где могу пронаћи више података о овој породици?
    Унапред хвала.

    • Александар Дамјановић

      У књизи “Гружа“ Михаила Драгића стоји да је село Грабовац подељено на више крајева од којих је један с именом Шумари. Ту је наведена и породица Дамњановић, 2 куће, пореклом из Врбљана. Врбљани су пак, махала (крај) у Грабовцу, у којем су живеле породице: Јанковић 3к, Петровић 1к, Васиљевић 1к, Ђоковић 2к, Симовић 2к и Срећковић 1к. Све су славиле Св. Јована. О пореклу ових “Врбљана“ писао је Тодор Симовић, судија из Крагујевца, што је и објављено 1906. године. Према његовим тврдњама, Тодоров прадеда Петар са братом Пантом, доселио се у Грабовац, у садашњи крај, из села Врба у Подибру. Панти је припала земља у Честину, а Петру земља у Грабовцу (махала Врбљани). Рачуна се да је Петар умро између 1760. и 1766. године, што значи да је могао доћи у Грабовац у првој половини 18. века.
      Мислим да је постојао још један брат- Дамјан, по којем и носимо презиме, где могу пронаћи ове податке, у неком тефтеру или где?

      • Милодан

        Ово што сте написали у другом коментару сасвим је довољно. “Добацили” сте до прве половине 18. века.
        Где се могу наћи подаци? Тешко питање. Можда у црквеним књигама о рођеним (крштеним) и умрлим, али тешко.
        Поздрав!
        Милодан