Порекло презимена, село Доња Врбава (Горњи Милановац)

31. јануар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Врбава, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Donja Vrbava

Положај села – топографске прилике.

Већи део села је на северним огранцима јешевачких планина. Насеље је везано за зону где стрми клифови брезовачке обале на спољашњем ободу Јешевца прелазе у благе заравњене косе качерске површи, које падају ка Гружи. Са леве стране Груже, на теменима двеју најјужнијих заравњених коса рудничких је мањи део села – крај Височац или Гај. Са десне стране Груже кроз село протиче само један већи поток – који дели два сеоска краја – који се зове Велики Поток и улива се у Гружу.

Воде.

Ово село је богато изворима, те с’тога у селу нема више од два копана бунара. Ово су најважнији извори којима се село служи: Шарени Извор, Радовац, Студена Вода, Брзовац, Добра Вода, Извори, Водица, Брзавчић, Буљан итд.

Земље и шуме.

Сеоске шуме има на Црном Врху и нешто на Ћави. Мештани овог села имају своја трла чак и у атарима суседних села: Бруснице, Јабланице, Грабовице и Белог Поља.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на три краја: Средина Села, Мокро Поље и Височац. Крај Височац је са леве стране Груже и удаљен је од друга два краја скоро два километра. Средина Села – крај до Горње Врбаве – од Мокрог Поља растављена је Великим Потоком. Куће у појединим крајевима су на различитом растојању, обично од 50 до 200 метара.

Старине у селу.

У самом селу нема старина осим што се на граници са атаром белог Поља налази једно старинско гробље, које зову Маџарско гробље.

Постанак села и порекло становништва.

Село је по свој прилици из друге половине 18. века. То се види по томе што је најстарије фамилије (Ненадовићи, Јоксићи и др.) набрајају до сада седам колена. Прича се да су најстарије фамилије најпре тражиле место да се настане у Гривцу, па су потом дошли овде. Настанили су се у данашњем крају Мокром Пољу и то место, које је најпре насељено и сада зову Старо Село. И доцнија досељавања, из прве четвртине 19. века су из наших југозападних крајева осим једне циганске фамилије.

У Средини Села су ове фамилије:

-Ненадовићи и Јоксићи. Ове две фамилије су по старини заједничког порекла. Доселила су се браћа Јоксо и Цвијо и трећи брат ковач*, не зна се сигурно да му је то било име, из села Брекова у Старом Влаху. Дошли су овде много пре Карађорђа. Од њих је до сада седмо колено. Славе Аранђеловдан.
*У народу се прича да је у Врановцу (Бело Поље) било језеро у коме је живела нека ала, која је убијала говеда. Тај се ковач досети, па окује рогове свога бика гвожђем, те бик набије на рогове ту алу а одмах потом и језеро нестане. Кажу: „ено га (језеро) сад у Трепчи“. Прича се да у том крају (Врановцу) постоји некаква остава.
-Тешићи, Маринковићи, Ђорђевићи и Милошевићи. Све ове четири фамилије по старини потичу од Ненадовића и Јоксића. Славе, као и они, Аранђеловдан.
-Антонијевићи. Прадед Антоније дошао је из Горачића (Драгачево) у Грабовицу, вероватно неколико година после Карађорђеве владе, а његов син пређе из Грабовице у ово село. Славе Петровдан.
-Петровићи. Прадед Божа дошао је из села Брђана код Љубића, где још има те фамилије. Славе Јовањдан.
-Пајовићи. Отац дошао пре 28 година из села Грабовице у кућу Ненадовића као уљез. Славе Илиндан.
-Марковићи су Цигани-Роми. Отац дошао овде пре 12 година као ковач. Славе Ђурђевдан.

У Мокром Пољу су фамилије:
-Ненадовићи. Скоро одељен од оних из Старог Села -Средине Села.
-Обрадовићи, Павловићи, Дмитрићи и Јевтовићи. Све ове фамилије потичу од фамилија Ненадовића и Јоксића.

У Крају Височцу су ое фамилије:

-Бранковићи и Јевремовићи. Ове две фамилије су досељене 1809. године од Сјенице. Славе Никољдан.
-Миловићи и Мијатовићи. Браћа Мило и Мијат дошли су из села Кукавице, преко Јавора, вероватно са оцем. Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.