Порекло презимена, село Баре (Сјеница)

20. јануар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Баре, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Баре, православна црква
Баре, православна црква

Село се налази југозападно од Сјенице и од ње је удаљено 30 км. Сврстава се у насеља разбијеног типа. Налази се у јужном подножју Црноглава. Развило се у висинском појасу 1.180-1.260 м. У оквиру овог села налазе се следећи засеоци: Маква, Селиште, Раван, Подгај, Заклопача и Буквићи. Површина сеоског атара износи 385 хa, а катастарске општине 1.349 хa; обухвата и атаре села Боришиће (289 ха) и Гргаје (675 ха). Према попису 2002. године у Барама је живео 71 становник.

За село Баре се у Сјеничком крају често каже да је “Рај” јер обилује значајним природним лепотама – шуме, ливаде, пашњаци, бистра и хладна планинска вода, свеж ваздух и бројна планинска узвишења. На једном од бројних планинских узвишења налази се необичан усамљени каменити блок. Како се налази поред сеоског пута који је у прошлости био окружен шумом, и на доминантном узвишењу, делује застрашујуће, па су се пролазници плашили од напада из шуме или иза камена и дали му име Страшни камен.

Становници Бара и села која припадају месној заједници живе у условима оштре сјеничко-пештерске климе. О условима живота можда најбоље говоре следећи подаци: “У ноћи између 30. априла и 1. маја 1962. године пао је велики снег, а у горњем, источном делу Бара нападао је преко 60 ст. За време првомајских празника снег се толико стегао, да су неки просветни радници из Лимске долине, 4. маја, на Баре дошли ‘површицом’. Мада је тих дана као најнижа забележена у Сјеници температура ваздуха -6°С, а на Барама је 4. маја у рано јутро било -10°С. Подсећајући на хладноћу која је 26. јануара 1954. године захватила Сјеничко-пештерску висораван, репортер је јавио: ‘Вукови су тог дана силазили у град, реке су биле залеђене, а људи су једва дисали.” [Аничић, 2006, 13] Велике хладноће су једно од главних обележја зима у селима ове месне заједнице. „У овим крајевима, посебно ван насеља – кад магла ‘стисне’, а целац ‘пуца’, лако је залутати и ‘бела смрт’ узме свој данак. У недавној прошлости забележени су случајеви ‘беле смрти’ у овом крају, и то у Дубочици, Вишњеви, Гребену (чак 6. маја) и Захумском.” [Аничић, 2006, 14] Није редак случај да села у овој месној заједници буду одсечена од света 4- 5 месеци. Ситуација је посебно била тешка зиме 1980/81. године. Постајала је алармантна и у јануару 1981. године, па су неопходни лекови и брашно из Сјенице допремани хеликоптерима.

Имајући у виду крашку подлогу, у атару села налази се више јаких крашких врела-извора. Познати извори су: Стублина, Страна, Заклопача, Студене воде, Вирови и Подлониште. Атаром села протиче и Барански поток.

За назив села се може рећи да је хидролошког порекла: по барама, којих је у било много, а и данас их има током влажнијег дела године. Баре се помињу у турском попису из 1571. године као село у нахији Бихор [Премовић-Алексић, 1997, 46]. Село је 1921. године имало 33 домаћинства и 164 становника.

Седиште месне канцеларије и месне заједнице Баре се сада не налази селу Баре, већ у селу Трешњевица, које није припадало општини Баре када је она формирана први пут, после ослобођења ових крајева од Турака 1912. године. Село Трешњевица је од 1912. до 1920. године припадало општини Тријебине, а од 1920. године издвојено је из те општине и припојено општини Баре, када су припојена и села Гргаје, Вишњева, Крајиновиће, Црвско и Гошево. Те године извршена је територијална реорганизација села на данашњем простору Месне заједнице Баре.

Када је 1926. године у селу Трешњевица саграђена прва школска зграда (отворена 1924. године у селу Баре и радила у згради турске администрације), и седиште тадашње општине Баре је премештено у Трешњевицу. Премештањем општине Баре у село Трешњевицу није промењен назив општине – остао је и даље Општина Баре. Од тада па до прве деценије XXI века седиште бивше Општине Баре, сада месне канцеларије и месне заједнице, није у истоименом селу, по коме је добила назив, већ у селу Трешњевица.

На територији данашње Месне заједнице Баре су у административно-територијалној подели извршеној 1945. године формирана два месна народна одбора – Захумско (са насељима Боришиће, Врбница, Захумско, Крајиновиће, Тутиће и Блато) и Гошево (са насељима Гошево, Вишњево, Црвско и Гргаје). Оваква подела остала је до 1952. годиие, када су укинути месни народни одбори и на територији бивше општине Баре формиран је Народни одбор општине Баре, који је функционисао до 1955. године, када је преименован у општину Баре, која је функционисала до 1959. године, када је постала месна канцеларија, односно месна заједница од 1964. године. Исте године из села су издвојени Боришиће и Гргаје и проглашени самосталним насељима.

У Барама постоји осмогодишња основна школа, која је отворена 1961. године. Школа је некада имала и до 800 ђака, а данас има и 3 истурена одељења са 60 ђака. Пошта у Барама је отворена 1996. године. Село има макадамски пут и без редовних је саобраћајних веза са Сјеницом. Преко његове територије је пре Другог светског рата прокопан Бановски пут. Струју су добили 1975. године, а станицу милиције 1990. године. У селу се налази амбуланта, отворена 1972. године, која опслужује и становнике из села која припадају овој месној заједници. Шездесетих и седамдесетих година XX века изграђени су посебни водоводи за школе у Барама, Врбници и Крајиновићима. Осамдесетих година XX века изграђен је водовод Мачковице – Баре, са прикључцима за Вишњеву, Гошево, Црвско и Крајиновиће. Водовод је дуг око 16 км и није у потпуности завршен. Известан број домаћинстава има сопствене водоводе. Део домаћинстава у селу је добио телефон 2007. године.

У селу постоји спомен обележје изгинулим борцима у Другом светском рату, подигнуто 1985. године.

Дневне мигранте у селу чине 1 радник и 4 ученика основне школе.

Становништво се бави сточарством.

Број становника у Барама се од 1948. до 1971. године повећао 27%, а до 2002. године смањио 59%. Број домаћинстава је растао или опадао до 1981. године, да би се у наредном периоду смањио за 36%. Просечан број чланова у домаћинству био је у функцији бројног кретања становништва и домаћинстава – са 5 и више чланова 1991. године је било 15 (75,00%), а 2002. године 8 (50,00%) домаћинстава.

Табела 1: Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Год.     Број становника       Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                135                                     23                                                  5,86

1953.                 161                                     24                                                  6,70

1961.                 161                                     24                                                  6,70

1971.                 172                                     25                                                  6,88

1981.                 170                                     25                                                 6,80

1991.                 110                                     20                                                  5,50

2002.                   71                                    16                                                   4,43

 

Домаћинства у селу Баре:

1. Бучан Рамиз

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице удаљено је 30 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду ни санитарне уређаје; струју су добили 1978. године. Једно лице је запослено у родном селу. У домаћинству су 2 основца, 1 средњошколац и 2 студента. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, из околине Бијелог Поља, из места Губовоч. Род: Кучи.

2. Црновршанин Ислам

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице удаљено је 31 км, а од основне школе 6 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду ни санитарне уређаје: струју су добили 1978. године. Три члана домаћинства траже посао, а 2 су ученици основне школе. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, са Црног Врха. Род: Дестановићи.

3. Црновршанин Омер

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице удаљено је 31 км, а од основне школе 6 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду ни санитарне уређаје; струју су добили 1978. године. У домаћинству нема запослених лица, 2 члана траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, са Црног Врха. Род: Бучани.

4. Црновршанин Бајрам

Домаћинство има 2 члана. Од аутобуске станице је удаљено 32 км, а од основне школе 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема воду ни санитарне уређаје. Домаћинство се бави узгојем говеда.

5. Пребирачевић Радун

Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 32 км, а од основне школе 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

 

Исељеници из села Баре:

 

1. Црновршанин Шућро

Домаћинство има 6 чланова. Иселили се у Нови Пазар 1958. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2. Црновршанин Рамиз

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Бијело Поље 1967. године, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3. Црновршанин Мехмед

Домаћинство има 7 чланова. Иселили се у Бијело Поље 1976. године, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

4. Црновршанин Мустафа

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Нови Пазар 1965. године, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5. Црновршанин Ћазим

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Бијело Поље 1978. године, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

6. Бучан Јуле

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Нови Пазар 1970. године, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

7. Бучан Ризо

Домаћинство има 4 члана. Иселили се у Љубљану 1980. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу железничку школу.

8. Тимотијевић Момир

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Крагујевац 1985. године, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

9. Пребирачевић Крсто

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Крагујевац 1985. године, ради запослења. Носилац домаћинства има осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

10. Пребирачевић Радоман

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац 1986. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу медицинску школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

11. Црновршанин Хамза

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Сарајево 1998. године. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

12. Пребирачевић Драгомир
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Бијело Поље 2002. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу. Породична слава: Лазарева субота.

 

Према резултатима теренских истраживања, житељи села Баре исељавали су се претежно у Крагујевац, Нови Пазар и Бијело Поље, али и у иностранство (Словенија).

Број становника до 19 година старости се смањио од 1991. до 2002. године за 59%, а са 60 и више година живота повећао 220%. Индекс старења је 1991. износио 0,09, а 2002. године 0,72 индексна поена. Овакво драстично смањење становништва до 19 година живота говори о интензивним процесима миграција. Ови процеси су условљени исељавањем, пре свега због школовања. Смањење броја становника у овој старосној групи је најбољи показатељ демографске будућности села.

 Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  18        16,37

муслимани     92        83,63

Остали           –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   15        21,13

Бошњаци        2          2,82

Муслимани    54        76,05

Остали            –           –

По попису из 1991. године у Барама православно становништво чинило је 16,37%, муслиманско 83,63%. У селу је, по попису из 2002. године, по националној структури било 76,05% Муслимана, 21,13% Срба и 2,82% Бошњака. Становништво је досељено током XVII и XVIII века из Црне Горе. Српско становништво слави Лазареву суботу, Св. Николу и Св. Ђорђа.

У Барама је 1961. године било 135 лица преко 15 година старости, 1991. године 79, а 2002. године 55. Број становника без школске спреме се од 1991. до 2002. године смањио за 42%, са 4 разреда основне школе 64% и са основном школом 42%, а повећао са средњом школом 143%. Са вишом школом и факултетом је и 1991. и 2002. године било по једно лице. Неписмених становника је 1961. године било 41 (30,37%), 1991. године 15 (18,99%), а 2002. године 6 (10,90%).

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.