Порекло презимена, село Грабовица (Горњи Милановац)

12. јануар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Грабовица, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Grabovica
Положај села.

Насеље је делом у сливу потока Глоговца а делом у сливу речице Јабланице, чије развође представљају Клик (721 м), Велики Врх (691 м), Мали Врх (623 м) и Парац (602 м). Рапај-Брдо је брдо и превој у правцу север-југ према грабовичком Великом Врху те чини део развођа Глоговца и Груже. Засеоци или „крајеви“ су по косама и странама. У сливу Глоговца су Рапај-Брдо, Арнаути и Чокања; на превоју између Великог и Малог Врха су Вотњаци а ниже њих, у сливу Јабланице, налази се Парац.

Воде.

-По селу има много чесама и извора; Лазовача, Радовића Извор, Павићевића Извор, Ђоковића Чесмица, Петковача, Заков Извор, Исаиловића Чесма и Извор, Задужбина, Ждребан, Туловића Чесма, Илића Чесма, Ристановића Чесма, Жоштрића Чесма и др. Испод гробља налази се „светиња“ Јојовац. Има много бунара. Ипак, лети село оскудева водом и мештани са Рапај-Брда носе воду са Груже, а куће ближе Горњем Милановцу иду по воду тамо. Од поточића Косног Потока, Лазовског Потока, Трличког Потока, Думачког Потока и Ливатка постаје Речица, односно Јабланица а у северној половини насеља је Куси Поток, приточица Глоговца. На Косном Потоку има три мале воденице.

Земље и шуме.

-Главни потеси у селу се зову: Нешково Брдо, Цмиљево Поље, Клик, Думача, Крш или Збеговски Крш, Јасике, Лазови, Мали Вр, Велики Вр, Тријеска, Ливадак, Камењаци, Парац, Чокање, Јојовац, Ланишта, Острика, Метаљка, Пискавац, Пројишта, Башчине, Врлетна Страна, Забран, Амбарине, Кршеви, Велика Врата, Метаљка, Дуга Њива, Репушине, Гај, Ждребан и Кобилан (ливаде, некада коњски сампас), Подрумина и Бубан. По селу има много ливада и шуме, данас већином букове. Сеоска „планина“ су Долови, Тријеска и Камењаци и Црни Врх (у атару Врбаве).

Тип села.

-Насеље је разбијеног типа, у порединим крајевима су куће раштркане или разређене; особито су раштркане у Арнаутима. Средиште насеља представља крај Чокања под Ђоковића Брдом. У селу има 161 домаћинство. Само је једно гробље, у средини насеља. Под Малим Врхом је „порта“, неограђена. Сеоска заветина је на Велики Спасовдан. Село има сељачку радну задругу а на Ждребану се гради државно дечије опоравилиште.

Старине у селу.

-Има доста успомена и трагова од ранијих насеља. На превоју Рапај-Брдо било је „маџарско гробље“. И под Парцем, такође. Прича се да је било густо насеље од Рапај-Брда до у врх Арнаута. По повратку из Косовске битке ратници нису смели да сачекају Турке, покупили су породице и иселили се а овде је завладала пустиња. Исто тако је било и на Селишту изнад гробља. У Арнаутима, на месту Кршићу, била је по предању велика црква где су се налазили крстови, кандила и друге ствари а пре 70 година нађена је остава сребрног новца, који је однет у Ниш. На ранија времена подсећају имена потеса; Збегова и чесме Ајдучице за Врхом. „Арнаутима“ се зову сви становници тог краја, који су досељени од Новог Пазара и уопште из Санџака.

Порекло становништва.

-Кошани славе Св. Петку. Они су можда најстарији мештани у овом селу. Знају само да су им преци дошли од Сјенице или Новог Пазара а да су даљим пореклом из Црне Горе, Мораче, где има велико братство Кошани. Од Кошана су сада у селу:
-Илићи први и Туловићи. Око 30 породица овог рода има у Београду и Горњем Милановцу
-Ђоковићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом из Сјенице одакле је дошао Ђоко, шести предак Милорада Ђоковића, старог 63 године. Потомство Ђокова брата Вуја су Максимовићи у Невадама. Ђоковића има у Београду, Врбави и Горњем Милановцу.
-Капетановићи, Марићи и Николићи први су један род, славе Ђурђиц. Старином су Ратковићи из околине Мостара у Херцеговини, одакле је дошао у 18. веку предак Игњат са синовима Радованом и Ратком. Од Радована су Марићи и Николићи а од Ратка Капетановићи, који се тако презивају по претку, који је био срески капетан за време напредњака, као и Шалавардићи. Постоји у кући Марића читуља „Стевана Радковића от села Грабовице, 1830“. Отац Стеванов је био поменути Радован а дед Игњат. Шалавардића више нема у селу, последњи је остао 1918. године у Мостару. На састанку у Такову 1815. године био је Иван Шалавардић.
-Мијатовићи, славе Петровдан. Пореклом су од Пљеваља, одакле је дошао прадед Милосав Мијатовић. Довео је три сина а овде му се родио четвти, кад је њему самом било 66 година. Тај сине је умро пре неких 50 година када јеимао 60.
-Миловановићи први и њихови огранци:
-Мијушковићи, који су се тако назвали у новије веме;
-Гавриловићи први и Мијаиловићи. Сви су на Парцу и славе Ђуђиц. Стара презимена су им Ђокановићи и Жоштре-Жуштрићи. Не знају одакле су досељени а у селу су били пре Првог устанка, 1804. године.
-Обрадовићи и Мајсторовићи, славе Илиндан. Они су старином из Босне, одакле је дошао предак Радоје у време кад су овде били ретки мајстори, а он је градио куће, правио посуђе и др. Стога их сада зову Мајсторовићи, а по његовом сину Обраду назвали су се Обрадовићи. Неки веле да су из Котора у Босни, док други причају да су из Загорја у Херцеговини. Са Радојем су дошла и браћа или братунчад Тома, од кога су:
-Томићи у Грабовици и Мато, од кога су Матовићи на Ивовику у Велеречи. Од вог рода су још у Грабовици:
-Илићи други и Клеовићи-Калојевићи, названи тако по некој баби. Обрадовића има у Јабланици. Треба да су и Стоковићи у Јабланици заједничког порекла са њима.
-Ивановићи на Рапај-Брду;
-Пајовићи у Чокањама и;
-Ристовићи у Чокањама и Вотњацима су један род, славе Илиндан. Њихов предак Величко дошао је из Колашина у Црној Гори.
-Лазовићи, славе Никољдан Они су старином, вероватно од Рисна. Предак Лазо населио се најпре у Невадама. Није му било згодно место за вејање пшенице, па је отишао у брда, у Чокању, где има више ветра, да би могао лопатом вејати пшеницу. Има их у Горњем Милановцу и Београду.
-Дмитрићи, Јаковљевићи, Павловићи и Павићевићи су у разним засеоцима и један су род, славе Аранђеловдан. Пореклом су од Сјенице, где и сада имају рођаке, који имају воденицу са четири витла. Има их у Крагујевцу и Петријеву код Смедерева.
-Ристановићи, раније звани Словићи, славе Ђурђиц. Пореклом су од Сјенице, одакле је са децом побегла од Турака баба Слова.
-Радовићи и Ненадовићи, славе Никољдан. Са Јавора је дошао Сава, чукундед Микаила Радовића, старог 65 година.
-Симићи први или Видићи, славе Никољдан. Они су „Арнаути“, али не знају из ког места су пореклом.
-Гавриловићи други, славе Илиндан по имању. Прадед је дошао из Рудника и овде се „привенчао“.
Дмитровићи или Црногорци, славе Срђевдан. Дошли су из Мораче пе 90 година. Дошло их је шесторо са само једним белим коњем, овде су служили, крчили и тако се временом скућили.
-Исаиловићи први и Миловановићи други, славе Никољдан. Њихов прадед Исаило дошао је од Сјенице.
-Мијаиловићи други, славе Илиндан. Дед им је дошао из Рудника пре 100 година.
-Бркићи, славе Аранђеловдан. Пок. Радован је дошао жени у кућу пре неких 70 година, на Рапај-Брду. Био је родом од Бркића (Макљенаца) у Велеречи.
-Радовановићи-Исаиловићи други, славе Ђурђиц. Њихов дед Дамњан дошао је као посинак ујаку и примио његову славу, иначе је био из Кнежевца до Бара у Гружи, где су Радовановићи велики род. Дамњан је погинуо у рату 1876. године.
-Јевремовићи, славе Петровдан по имању, Никољдан по роду. Отац им је дошао из Врбаве и „привенчао“ се у Мијатовиће.
-Јовановићи или Ристићи, славе Ђурђиц. Отац дошао „на имање“ из Прислонице, где их још има, 1938. године.
-Грковић, слави Илиндан. Дошао из Невада жени у кућу, после Великог рата.
-Матићи, славе Св. Петку по имању. Отац им дошао из Црнуће, где их још има, после Великог рата.
-Кричковићи, славе Св. Петку по имању, Никољдан по роду. Отац Никола био родом из Лике и населио се 1922. године. Дошао као службеник, па се населио као домазет у Туловиће.
-Симић други Недељко је од Јевремовића у Врбави а у Грабовицу је дошао као посинак свом ујаку, пре 30 година.
-Живковић М, слави Аранђеловдан по роду. Дошао је из Доње Црнуће 1921. године, привенчао се.
-Стефановић А. је дошао из Велеречи 1923. године, овде се привенчао. Даљим пореклом је из Грабовице од Толоваца.
-Трифуновић Ј. се „привенчао“ 1926. године, дошавши из Луњевица.
-Цветковић, слави Ђурђиц по имању. Дошао је 1927. године из Блазнаве, овде се привенчао.
-Глишовић, слави Ђурђевдан по роду, Илиндан по имању. Привенчао се дошаши из Доњих Бранетића, 1934. године.
-Тодоровићи и Јовановићи, славе Никљодан. Они су заједничког порекла и пореклом су од Сјенице.
-Јојићи-Јовановићи су изумрли.
Били су у селу неки Вукосав и Петар, који су подигли чесму Задужбину. Нису имали порода. Вукосав је довео као посинка сестрића из Кнежевца и од њега су Радовановићи-Исаиловићи други.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.