Порекло презимена, село Неваде (Горњи Милановац)

11. јануар 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Неваде, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Nevade

Положај села.

Село лежи већином по косама међу речицама Деспотовицом и Глоговцем или Речицом, али су поједини засеоци и преко тих речица. Ови засеоци су новијег времена, као што су из новијег времена (од пре 70 година) и куће у пољу, око Дивљаке, где је раскршће друмова за Горњи Милановац, Крагујевац и Рудник. Не само новији делови села, особито заселак Парац, него и они старији показују да су настали у крчевинама у новије време. Свуда по селу има помало шуме, али више на висовима око села, особито по Парцу и огранцима Рудника; Великом и Малом Врху, Отрешњаку и Главици.

Воде.

Село има више извора и чесама, али многи од њих лети пресуше и село тада оскудева водом. Главни су: Милића Чесма, Радова Чесма, Славље Поњавића, Водица, Глоговац и Каменац. Радова Чесма је сматрана „светињом“ а тако исто и Маторакова Чесма у сеоској „планини“, која је пресушила приликом земљотреса 1927. године. Поњавића Славље је сразмерно дугачак и веома узак до, у чијем врху су чесма и извор; у чијој близини се налази старинско гробље. На Деспотовици има три воденице а за „поњавску воденицу“ тврде да је још из турског доба.

Земље и шуме.

Главни потеси у селу се зову: Парац, Бећовац, Водица, Ђеркуша (по изумрлим Ђековићима), Лука, Увале, Главица, Крчевина, Рајовица (купљена од неког Раја), Шиљовача (купљена од Шиља), Мрамор, Славље, Кеља, Лаз, Отрешњак, Равна Коса, Боцана Коса, Калеми, Широко Поље, Доње Поље, Раван, Луке, Милића Рид и Камаљ. „Селска утрина“ је по Бабином Носу и другим висовима на истоку и североистоку изнад села.

Тип села.

Насеље је разбијеног типа и дели се на „засеоке“ или „крајеве“: Мрамор (средина села), Горњи и Доњи Милочај, Ратковића Крај, Луке, Поље и Парац. Ни у тим засеоцима нису куће у гупама, осим неких породица. У селу има 122 домаћинства. Данас је средиште села на Дивљаци, око раскршћа, где су Месни народни одбор и земљорадничко-потрошачка и сељачка радна задруга. Под засеоком Мрамором је „порта. Сеоска заветина је на Бели Петак, први по Тројицама. Три су гробља; окрајско гробље за Парац, Милочај и Мрамор; гробље у Вујовића Забрану за Ратковиће, Грковиће, Вујовиће и Јовановиће а однедавно гробље Кривачића на Малом Врху.

Старине у селу.

У селу има много трагова од старина, али се о томе мало зна. Мрамор се зове по томе што је у њему побијен велики камени стуб. Прича да је ту сахрањен неки Србин, кога су Турци посекли код Лука. Неки кажу да је тај камен бацио Краљевић Марко са Јешенца. Стара гробља се приписују већином „Маџарима“, на местима Главица, Забран итд. У врху потока Лука налази се место Црквина, где се налазила некада црква, неки веле да је била српска а неки да је била римска. Постојало је и „турско гробље“. Један мештанин је изорао у Лукама, пре 20 година, разне предмете, међу којима је било наводно и копље, али је то све разнето. На њиви Амбарини били су турски амбари. На месту Меанчина је била механа, док је туда пролазио пут за Крагујевац.

Постанак села и порекло становништва.

Преци данашњих становника Невада првобитно је било насељени у „планини“, па су се, после ослобођења од Турака, спушатли наниже, ближе путу. До краја 19. века биле су на Парцу само шума и ливаде. Први се населио Милисав Глигоријевић, око 1895. године. Старији људи у селу памте време када у пољу није било ниједне куће а 1950. године било их је 21-на. Године 19412. вођене су тешке борбе између југословенске и немачке војске на крагујевачком друму, код споменика браће Ковачевића.
Поједини родови с отимају о превенство у досељавању у ово село и не може се поуздано знати који је род најстарији у селу; Грковићи или Ратковићи, или неки други. По некима, најстарији досељеници су били Вулетићи, који су изумрли. Изумрли су и Ђерковићи, који се помињу 1825. године и Цвејићи-Петровићи.
Родови су:
-Грковићи, славе Никољдан. Има их на разним местима у селу а има их у Београду и Војводини. Њихов предак Петар Грк учествовао је на састанку у Такову, када је подизан Други устанак. Неки већ говоре да је Петар био из Грчке, док други тврде да име је предак дошао од Сјенице. Петар је био добошар кнеза Милоша. Грковића има у околини Ужица и они тврде да су старином из Херцеговине и знају да имају рода код Горњег Милановца.
-Ратковићи, славе Јевстратијевдан. Они су били у селу још од турског времена. Старином су из Црне Горе. Њихови огранци су:
-Кривачићи, Ђурићи или Ђуровићи, Ристићи и Пантовићи. И Ратковићи тврде да је њихов предак био добошар код кнеза Милоша. Од овог рода су били и:
-Ђерковићи, који су изумрли. Ратковића има расељених у Љуљацима у Гружи.
-Ковачевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не знају тачно за своје порекло. Била су три брата; ковач Стеванчић, Рако и трећи, који је био незгодан човек (намћор) и није хтео да ради. Населили су се у Негришорима у Драгачеву. Стеванчић и Рако се договоре те убију свог рођеног брата. После тога њих двојица пређу у овај крај, али се код Дивљаке некако разиђу и игубе. Стеванчић се населио у Невадама а Рако на Руднику и од њега су тамошњи Ракићи. После тога су се Рако и Стеван(чић) срели у околини Чачка и од тада су посећивали један другога.
-Глигоријевићи и њихов огранак Јовановићи, славе Никољдан. Пореклом су Коларевићи од Сјенице; неки предак ишао у Мораву, тамо видео кола, па онда напраио прва кола у овом крају. Има их у Крагујевцу и Београду.
-Каралазићи, Пантелићи и Вујовићи су старином Дугоњићи из Црне Горе и спадају у старије досељенике; некада су били у „планини“. Славе Никољдан.
-Поњавићи први су зајеничког порекла са Поњавићима у Брусници.
-Поњавићи други, славе Св. Враче. Они су старином из околине Билеће у Херцеговини.
-Максимовићи, славе Ђурђиц. Прадед Веселин Максимовић је дошао од Сјенице. Заједничког порекла са њима су Ђоковићи у Грабовици.
-Весовићи, славе Митровдан. Они су пореклом од Сјенице одакле су дошли пред устанак.
-Милићи и Милошевићи, славе Лучиндан. Преци Теодор и Милија дошли су од Сјенице.
-Милинковићи и Цветковићи, славе Никољдан. Дошли су од Сјенице, бежећи од Турака Ћаја са синовима Милинком и Цветком. Ћаја је чукундед Војислава Милинковића, старца, који има 81 годину. Има их одсељених у Горњем Милановцу и Београду.
-Шутићи и Благојевићи или Блажевићи, славе Никољдан. Њихов чукундед је дошао у Неваде из села Чедова код Сјенице 1809. године у вези са Карађорђевом акцијом на Сјеницу. Прво су се населили у Мајдану па преместили у Неваде, јер је овде било заклоњеније. Долазили су им мештани из Чедова и косили. Када су се селили од Сјенице тројица су се задржала у Паковраћу. Има их у Трнави. Знају да их има у Херцеговини као католика. Старији досељеници су дирали Шутиће као нове и звали их Гоге. Неки од њих је био барјактар док су живели у Санџаку. Кад су Шутићи пошли од Сјенице, њихови кумови су отишли у Баничину код Младеновца и то кумство се и данас одржава. Први који је погинуо на Јавору, 1876. годие био је Живко Шутић из Невада. У новије веме неки од Шутића су се иселили у Горњи Милановац и Београд.
-Мирковићи, славе Никољдан. Они су прешли 1858. године из Белог Поља у Гружи, где их више нема. Иначе су пореклом из Котора у Далмацији.
-Малетовић, слави Никољдан. Зна само да тог рода има у Милићевцима (Љубићско село) а из Невада су се селили у Врбаву и Сењски Рудник.
-Павловић или Варагић Радивоје, слави Савиндан је старац од 85 година. Дед му је дошао из Врнчана.
-Стојановић Гвозден, слави Митровдан. Отац му је дошао као дечак-печалбар, пре 1876. године из Клисуре код Босилеграда. Очева браћа Лазар и Јован долазили су овамо из Клисуре у посету и на рад.
-Петровић. Отац је привенчао из Велеречи. Био је од Петровића на Ивовику.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Slavoljub Vesović

    Nedostaje poreklo imena sela Nevade. Još od prvih iskopavanja rude čijom preradom se dobijalo zlato, srebro, olovo… Rudnik nosi upravo to ime. Idući prema današnjem gradu Gornjem Milanovcu od Rudnika nailazimo na selo Majdan što je turski izraz za kamenolom. Sledeće selo je Velereč. Novim doseljenicima u Šumadiju je bilo čudno što pričaju, govore ekavicu. Pa kažu (vele – turcizam) reč a ne riječ, jer su mnogi doseljenici upravo bili ili sa prostora Crne Gore pa preko Sjenice stizali u taj kraj ili iz stare Hercegovine. Vremenom se to stopilo i postalo Velereč. A selo Nevade je dobilo ime po tome što se njegovi žitelji nisu bavili vadjenjem niti rude, niti kamena. Još bih dodao Da su nekada drumovi išli preko prevoja jer je lakše bilo braniti karavane i putnike odozgo, iz visa, pa onda ne čudi što su ljudi i živeli u “planini”. Drum je od Rudnika nekada išao preko sela Svračkovci, gde se svraćalo na odmor jer je selo imalo još od rimskih vremena termalnu vodu, koja je sada zapuštena, te je tako i dobilo ime. A iz njega se išlo na Crnuću prvo Gornju pa onda Donju i na Vraćevšnicu pa prema Boraču i prema Kragujevcu i dalje prema Via militaris.

    • Милодан

      Текстови о насељима у књизи “Таково” су неуобичајено дуги, тако да је, приликом обраде текстова било одређених скраћивања, па и села Неваде. У принципу “нисам прескакао” порекло настанка имена-назива села. Прегледао сам поново цео текст сумњајући да сам можда пропустио да тај део текста прескочим. Испоставило се да нисам.
      Дакле, у опису села Неваде НЕМА објашњења настанка имена овог села у општини Горњи Милановац.
      Поздрав!
      Слободан Милић, Милодан