Порекло становништва села Озрем, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село се налази на многобројним косама око речице Озренац и њене десне притоке Бруснице.
Воде.
-Важнији извори у селу су: Тијановац (у Мандрама), Матовац, Раконића Извор, Маџарска Чесма, Бунарић, Јојића Бунар, Студенац и Радучића Чесме. Осим поменитих кроз село теку још Дубоки Поток, Црна Ријека, Поток са Руде Главице и др.
Земље и шуме.
Места на којима су њиве, ливаде и забрани зову се: Јаговина, Костића Брдо, Чолска Главица, Доње Поље, Међуречица, Станкова Бара, Подрумина, Шоњчевина, Јовање, Куманица, Урвине, Поље, Боровина, Такиша, Клемповина, Сјечина, Јагњило, Клик, Причек, Ражоиште, Јасик, Пшеничиште, Перовина, Главица, Ширевац, Таловина, Клисура, Врановина, Торине, Дољача, Орлова Главица, Апетића Брдо, Трњаци, Корист, Горијевац, Растов Бријег, Сушевине, Дубница, Смрдљик, Липовите, Љестице, Камариште, Воћњачине, Алуге, Танасковића Луке, Лазине, Ражишта, Довиште (тј. Хелдовиште), Ба, Трешњевина, Прљуша, Дрљај и Ђорђуша. На Костића Брду је била „селина“, која је прешла у приватну својина заузимањем. На Озреници су две воденице.
Тип села.
Село је разбијеног типа па су му куће раштркане и у породичним групама. У селу је 182 домаћинства. Разликује се Горњи и Доњи Крај а у њима су родовске групе. У Озрему зову Озремицом „варошицом“ која се развила око Озремице и раскршћа, мало испред њеног ушћа у Диичину, али је та „варошица“ у атару Бершића а по новој катастарској подели две куће у њој су припале Озрему.
Заметак друге „варошице“ је у самом Озрему, на некадашњем „Састанку“ уз главно гробље. Ту су школа, општина, земљорадничка задруга и неколико кућа. Гробље је на Састанку, на Камаришту, у Куманици и на Јовању – код цркве која је на граници према Доњим Бранетићима. Сеоска слава је Мали Спасовдан.
Старине у селу.
Недалеко од Састанка је брег Дубница и на њему је веће „маџарско“ гробље, обрасло у шуму. Још постоји неколико споменика. На њиви Кудељишту, на потесу Љесетинама, изоравају се комади цигле. За старо гробље код Јовања се казује да је „маџарско“ и да су ту сахрањени сватови, побијени од јелена („љељена“), који је наишао из шуме. Прича се да је на Јовању била црква брвнара. На потесу Језерини наилазе на „тоцила“ а ту има и шљакње. Ово се објашњава тиме што је ту био збег и што су ту живели ковачи Новак и Ковач, са којима је био и Шоњо. Ђедов Гроб у Смрдљику је гроб претка Пешовића, кога је на том месту затекла мећава. Ранђин Гроб: Штулина ћерка, чувајући овце, заспала ја крај ватре и на њу је пала граница која је прегорела и убила је. На Састанку, поред пута, има више споменика ратницима, изгинулим у Јаворском рату. Село је тешко страдало у току Другог светског рата, када су побијени многи људи у селу. У народу нема никаквог објашњења иману кланца „Мандре“.
Порекло становништва.
Родови у селу су:
-Вујичићи и Радукићи, славе Ђурђевдан. Они тврде да су најстарији род у селу а пореклом су „из Босне“, „од Сјенице“. Воде порекло од Голуба, који је дошао први и од Вујице, који је дошао за њим, по његовом позиву. Доцније је дошао и трећи брат (или рођак) Радука од кога су Радукићи. Вујичићи су дозвали и Маринка.
-Пешовићи (раније Живанићи) и Раковићи (раније Апетићи) су један род, славе Никољдан. Пореклом су од два брата из Црне Горе или Сјенице. Можда су се раније презивали Вилиповићи. Дошли су у 18. веку. Један од предака, Јован, био је кабадахија код Господара Јована у Брусници. Раковића има исељених у Белановици.
-Марковићи и Миловановићи су један род, славе Никољдан. Воде порекло од два брата, Марка и Милована. Заједничког су порекла са Марковићима у Семедражи.
-Јоксићи, Лазаревићи, Стевановићи и Петровићи су један род, славе Лучиндан. Воде порекло од двојице браће за које се не зна одакле су дошли.
-Новаковићи, Ковачевићи и Стевановићи су један род, славе Никољдан. Пореклом су из Црне Горе. Неки кажу да су пореклом из места Ковача. Били су се иселили и живели око 30 година у околини Шапца. Одатле су се неки вратили у Озрем а један је отишао у Бачку. Од истог су рода:
-Ђуровићи у Полому и Озрему. Новаковићи се деле на:
-Иговиће, Гајовиће и Тековиће, чији је предак Теодор-Теко учествовао у боју на Равњу. Стевановићи су од Ковачевића; њихов предак је отишао „на имање“ међу Стевановиће, који су били заједничког порекла са Маринковићима и потомци им сада славе Јовањдан.
-Ковачевићи други и Петровићи први-Шоњовци су пореклом од прадеда Максима, који је дошао од Сјенице и који се приванчао и Ковачевиће, славе Стевањдан.
-Ранковићи, славе Никољдан. Они су одавно у селу. Била некада три брата попа, кућа им је била у Ливадицама а црква у Западама у атару Бершића. Један од њих се звао Ранко. Наишли Турци и тражили од укућана да им „водају опанке“, а они, Турци, да ноће са њиховим женама. Браћа убију сва три Турчина и закопају их под прочевље. Док су то радили, помињали су међусобно попа Ранка и попа Милована. Нису обратили пажњу на турско момче које је било код коња и чуло разговор. Момче изјутра оде и јави Турцима, те они сутрадан дођу и набију на колац сву тројицу браће.
-Чолићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом из Босне, преко Дрине. Када су одатле долазили, раздвојили су се, па су једни отишли у Враниће. Има их у Бершићима и Доњим Бранетићима.
-Танасковићи. Има их 11 домова и нису сви заједничког порекла и поред тога што сви славе Ђурђевдан. Од Танаска, који је живео у време Првог или Другог устанка води порекло 5 домаћинстава. Танаско је био други муж Василије, за коју се прича да се волела са неким који је дизао устанак (кнез Милош) па је за њену љубав одредио границе Озрема, које су Танаскови синови обележили шанцем према Лозњу. Осталих 6 домаћинстава воде порекло од Николе, који је био неки сродник Танаску и његове жене Анке.
-Маринковићи, славе Јовањдан. Пореклом су „из Босне“, од Јавора, а из места одакле су прави Костићи. Доселио им се дед и најпре служио овде а после је позивао друе.
-Костићи, славе Аранђеловдан. Воде порекло од Косте Васиљевића из Прислонице, кога је нека баба од Максића видела у Пријељини, те га добавила себи и посинила. Костића има у Полому и Лозњу а недавно се једна породица одселила у Банат.
-Николешићи, славе Никољдан. Пореклом су од Сјенице.
-Максићи, звани и Ђоловићи, славе Ђурђевдан. Не зна се њихово порекло.
-Петровићи други, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
-Филиповићи, славе Ђурђевдан по имању. Прадед, односно дед, Милован Филиповић био је из Богданице. Био је сиромах, ишао је по селима као слуга. Стоја, удовица од Вујичића „привенча га“ и од њега су сви Филиповићи.
-Јаковљевићи и Бабићи, славе Ђурђевдан. Они воде порекло од деда Милина од Ђорђевића у Горњим Бранетићима, који је дошао „баби“ у кућу и због тога се они сада зову и Бабићи.
-Миленковићи, славе Јовањдан по имању. Дед им је од Миленковића у Пострузи, па се „привенчао“ у Озрему.
-Димитријевићи (два дома) су дошли из Доњих Бранетића, „привенчали се“ пре 30 и 28 година.
-Гачићи су дошли из Лозња, после Првог светског рата. Један је од правих Гачића а други од Гачића-Пауновића.
-Стевановић Ми, слави Аранђеловдан по имању. Он ј дошао из Горњих Бранетића 1919. године на имање у Крстиће.
-Ђуровић, слави Стевањдан. Дед или прадед је дошао из Полома, а иначе су ти Ђуровићи од озремских Новаковића.
-Ивановићи. Отац је дошао из Полома „на имање“ у Вујичиће а син из Славковице на имање у Ранковиће, пре Великог рата.
-Трнавац Д (нечитко) је дошао из Горњих Бранетића као кафеџија 1916. године.
-Милошевић, слави Никољдан. Дошао је из Доњих Бранетића „на имање“ у Пешовиће одмах после Великог рата.
-Дробњак је дошао из Доњих Бранетића „на имање“ у Николешиће 1924. године.
-Нешковић, слави Никољдан. Он је дошао „на имање“ из Лозња 1925. године.
-Весовић, слави Ђурђевдан. Он је дошао из Лозња 1925. године на купљено имање.
-Беснић (или Боснић, нечитко), слави Никољдан. Он је родом из Лике, радио као зидар на цркви, оженио се и настанио 1926. године.
-Јововић је дошао из Доњих Бранетића на купљено имање, око 1938. године.
-Обућина је прешао недавно из Лозња на своје имање.
-Максимовић Сл. је дошао као уљез у Максимовиће, 1945. године из Мутња.
-Пауновићи, славе Никољдан по имању. Донела га мајка из Такова као ванбрачног сина, када се као удовице преудала у Новаковиће.
-Глишић М, слави Никољдан. Он је ванбрачни син, дошао из Ручића уз мајку која је била од Миловановића, пре 58 година, када се она удала. Презиме је по очуху.
Без мушких чланова су ова домаћинства:
-Штулићи су некада били некада чувен и богат род, пореклом од Ужица. На састанку у такову 1815. године били су из Озрема Павле и Петар Штуле.
-Илићи. Оснивач овог рода био је из Бољковца.
ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)