Порекло презимена, село Шарани (Горњи Милановац)

23. децембар 2014.

коментара: 5

Порекло становништва села Шарани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Šarani, pogled sa Krvavca

 

Положај села.

Село је разбацано по многим странама и косама испод брда Рожња и Крвавца, претежно на левој страни Дичине, на дугачкој Озрића Коси. Око 1875. године почело је насељавање на „планини“, по Рожњу где су до тада била само трла.

Воде.

У селу су главни извори: Стублина, Станкића Извори, Код Липе, Бакрач, Јелића Чесма, Смрдан, Ристовића Извор, Мимонића Извор, Прстеновац, Светиња под Крвавцем, Светиња (два врела на Савинцу у кориту саме Дичине). За те изворе народ верује да су лековити, а „светиња“ на Савинцу се доводи у везу са Св. Савом. У селу су и два мало јача извора под именом „Слатина“; стока радо пије ту воду. Осим Дичине кроз селу теку и ово потоци: Ђаковића Поток, Дубоки Поток, Врани Поток и Јеленачки Поток, који се уливају у Дичину, а ка селу Семедраж теку потоци Пауновац и Смрдан. На Дичини има четири воденице.

Земље и шуме.

Главни потеси у селу су: Савинац, Јочића Дичина, Долови, Озрићи, Брдо, Русковац, Гаришта, Костића Ливаде, Торине, Становиште, Шеринац, Пауновац, Под Крвавац, Росуље, Лука, Горња и Доња Дреновица, Ридови, Рожањ и Кључ. Много је забрана у селу. У њему има око 100 хектара „селине“, на Трштенику и Вису који је једним делом под шумом.

Тип села.

Село се дели на крајеве: Долови, Шеринац, Озрића Брдо, Башчина, Сађевине, Под, Јечмина, Лука и Савинац. Са изузетком Савинца, који је „варошица“ нижег типа, остали крајеви су међусобно раздвојени па и куће у њима. Једино су по Озрића Брду куће већих родова прилично близу једна друге. У селу је 165 домаћинстава од којих је 14 на Планини.
„Варошица“ се развила око цркве, коју је подигао кнез Милош 1819. године у непосредној близини извора Светиње или Савинца. Уз цркву су били подигнути многи чардаци, од којих постоје још два, и кућа кнеза Милоша. Доцније је уз цркву подигнута општина и кућа за свештеника а 1889. године подигнута је у близини школа а доцније и друге зграде и куће између цркве и школе. Осим четири куће за становање ту су две црквене куће, општина, школа, кафана, два задружна дома, занатска радионица (колар-ковач). Иначе, око 1870. године почело је спуштање са кућама из брда у поље. Гробље је на брегу Становишту. Црква слави Савиндан али је црквени сабор у прву Младу Недељу по Петровдану и тај сабор се одржава од 1860. године.

Старине у селу.

Село Шарани обилује предањима и старинама, као мало које друго село у овом подручју. Те старине показују да је овде постојало насеље у даљој прошлости. На Росуљама је једном приликом пронађено 18 бакарних копаља нанизаних на бакарну жицу. Накнадно је пронађено још 16 копаља. Пронађена је и једна гвоздена стрела, која је послата у музеј крагујевачки. У једном гробу је пронађен костур и копље. Налазли су квадратне цигле и старо посуђе. Око 1901. године један сељак је ископао пет и по килограма топљеног сребра. У Дичини је био „троглави камен“ – римски надгробни споменик, али је уништен. На многим местима у селу има трагова од рударских рупа а има и шлакње а под Крвавцем је пронађен један старински бунар.
Врло жива су предања да је некада у селу постојао манастир. По казивању, камен од манастира први је разносио Турчин Диздаревић, а после и народ. Једна надгробна плоча са рељефом људске главе пренета је са Манастиришта и смештен према апсиди цркве на Савинцу. Манастир се, наводно, звао Савина а оснивач је био Св. Сава, који га је осветио на Богојављење и онда са литијом сишао на топле изворе крај Дичине и на њима освештао богојављенску водицу. На Становништу су били манастирски „станови“ са стоком. Када се народ из овог и околних села расељавао на север, онда су неки Марјановићи отишли у Баваниште у Банату. То је било 1842. године, када су протерани Обреновићи. Тада је затворен манастир Савинац, који је обновио кнез Милош 1819. године. Последњи калуђер у манастиру био је Гедеон (Трапо). Марјановићи су одржавали везе са рођацима осталим у Шаранима све до краја 19. века, тачније до 1895. године када су долазили да траже благо и занимали су се за неко место на Становишту и неку липу на Шкипини. Они су са собом однели црквене књиге, односно цркве Савинца. Када је обновљена црква на Савинцу, те књиге је донео Роман Живков Марјановић. Међу њима су биле белешке јеромонаха Гедеона Трапе о прошлости манастира. Нажалост, те књиге су изгореле у пожару 1917. године.
У турско време поред Дичине је водио пут ка Чачку, има остатака калдрме. Један извор у селу се зове Прстеновац, по томе што је Турчин са Рудника, купећи данак, на том извору пио воду и изгубио прстен. Терао је народ да му траже прстен тукући их да би га потом неки сачекали и убили. По предању на Јелен-Камену, намеђи Шарана и Брђана српску устаници под воћством Лазара Мутапа и Милутина Савића потукли су једну групу Турака, међу којима је био и Пљака са Рудника. Онај што је убио Пљаку је назван Пљакићем. Вис Крвавац је назван по томе што је ту био, у Другом устанку, збег који су Турци, услед издаје Царевића из Велереча, нашли и све побили. Године 1814. пре преласка у Црнућу, кнез Милош са породицом је становао у једној кући у Шаранима. У ноћи пред бој на Љубићу 1815. године устаничке вође су одржале договор у кући Лазара Станкића, која је била поред реке. У Другом устанку су учествовало ови људи из Шарана, по белешкама Петра Маркељића: Матковић, Стеван Маркеља, Лазар Станкић и Јован Белаковић.
По предању некада су Шарани били велико насеље и звали се Шарена Варош, због разноликости ношње и говора њених становника, рудара. Кажу да се место Гариште некада звало Игриште; до грађења цркве на Савинцу ту се недељом и празницима мештани састајали ради игре и забаве. Место Шеринац је названо по Циганину Шеру, који је овде долазио као ковач и разапињао шатор. Назив брда Богосоја чува успомену на ковача Циганина Богосава.
Бабин Поток је назван по томе што је ту убијен вампир у облику птице, који је изашао из тела једне бабе, кад су јој раскопали гроб. На граници Шарана и Дренове налази се место Милованов Гроб; ту је намерно сахрањен Милован Маркељић, кога су 1873. године убили разбојници; кад су се два села доцније спорила око међе, тај гроб је био доказ да је то међа атара. На коси Плетаји или Просијанама у планини Рожњу има место Чичин Гроб; ту су Немци 1915. године убили непознатог трећепозивца. Око савиначке цркве су гробови свештеника и угледних људи из 19. века. Ту је гроб Обрена Мартиновића из Бруснице, оца војводе Милана Обреновића. У цркви је породична гробница Вукомановића, уређена 1904. године. Близу цркве налазе се два споменика, ратницима погинулих на Јавору 1876. године.
Осим поменутих предања о Св. Сави има и других. У непосредној близина врела у кориту Дичине, која се сматрају изворима Св. Саве, постоје два мала удубљења у камену, за које се верује да су отисци од копита коња Св. Саве а поред пута изнад кућа Баралића био је камен за који се веровало да је курјак, кога је Св. Сава окаменио. Овај камен је уништен.

Порекло становништва.

-Марјановићи, славе Никољдан. Они су најстарији род у селу, „предкосовска фамилија“. Осим у Војводину селили су се и у околна села.
-Матковићи, славе Ђурђевдан. Они су старином од Васојеића, неки веле да су од Гацка.
-Јочићи или Лазовићи, славе Аранђеловдан. Два брата Никеша и Лазо убили су Турчина и побегли из Босне. Наводно су из околине Фоче.
-Баралићи, славе Никољдан. Чувају јединство и огранци не узимају друга презимена, осим што се деле Пољане у Паунове. Воде порекло од тројице или четворице браће, који су дошли из Бара у Моравичком срезу. Има их још у Мајдану, Краварици, Мрчајевцима и др. На састанку у Такову 1815. године био је Сима Баралија.
-Маркеље – Маркељини, славе Аранђеловдан. Они су пореклом од Бања Луке, где их има и данас. Одатле су дошла браћа од стричева Петар и Марко, наводно 1789. године, бежећи због тога што су убили Турчина, који им је напао жене. Даљом старином су из села Лоћања између Пећи и Ђаковице, како је 1919. године казивао у Бања Луци Петру Маркељићу старац Филип Маркељић у Бања Луци. Филип је чак знао да се отац овог Петра звао Алексије и да су се обе стране дописивале до око 1865. године.
-Минићи или Белаковићи и Јокићи су један род. Преци су им дошли око 1780. године од Бијељине у Босни. Има их у Прањанима и Заграђу.
-Јовановићи, славе Ђурђевдан. Они су дошли из Борча у Херцеговини у 18. Веку.
-Живановићи, славе Мратиндан. Они су пореклом из Херцеговине.
-Станкићи, Росићи и Томићи су један род, славе Никољдан. Старином су из Скакаваца у Херцеговини. Предак Станко је убио Турчина и побегао. Дошао је пре Баралића а после Озрића.
-Јелићи или Озрићи, славе Ђурђевдан. Имају огранке:
-Јелићи, Милетићи, Ковачевићи и Миловановићи. Њихов предак је избегао из Босне, из села Озрићи или Санџака пошто је убио Турчина. Од овог рода су били и:
-Костићи-Матићи, који су изумрли.
-Осаћани или Дамњановићи, Милошевићи, Мимовићи и Ристовићи су један род, славе Јовањдан. Пореклом су из Осата у Босни.
-Шљивићи, славе Ђурђевдан. Предак име је дошао из Кусића у Ужичком округу брату, који је био свештеник на Савинцу 1873. године.
-Ђоковићи, славе Аранђеловдан. Отац им дошао из Милићеваца „на мираз“ 1900. године.
-Стевановићи. Доселио се Тихомир из Придворице у Чачанском округу 1902. године „на имање“ у Марјановиће.
-Марковић М., слави Никољдан. Дошао „на мираз“ за време Великог рата из Дренове.
-Дамњановићи други, славе Ђурђиц. Отац је дошао „на мираз“ из села Равни у Ужичком округу 1927. године.
-Дрињаковић, славе Ђурђиц. Дошао из Такова „на мираз“ 1931. године.
-Васиљевић је свештеник, родом је са Рудника.
-Николићи су од Николића…?
-Вилићи су у Дренови. Приликом скорашњих промена катастарских граница припали су Шаранима.

 

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Михаило Јовановић

    Могло би још мало да се дода о пореклу становништва села Шарани код Горњег Милановца. Има на српској википедији где сам о њему уредио цео чланак, а на основу књиге Савинац аутора Михаила – Кала Миловановића. Поздрав.

  2. Вељко

    Миловановићи нису из Босне, већ из Херцеговине, дошли су у исто време са фамилијом Јелић 1682. године.

    • Милодан

      Вељко!

      Писац није био експлицитан, написао је “из Босне – село Озрићи или Санџака”, тако да ваша примедба може да се “усвоји”.

      Поздрав!

      • Вељко

        Много има неправилности, баш баш доста грешака..требало би узети књигу “Савинац у таковском крају”, мог рођака мр Михаила Миловановића и ту је стварно све детаљно одрађено,топоними су погрешно написани, село се не дели као што овде пише, породице су штуро описане, нпр није Озрићи него Озринића, из старе Херцеговине, околина данашњег Никшића, а народ је скратио Озрићи и дао име Озрића брдо..итд итд..

        • Милодан

          Вељко!

          Могуће су неправилности, али пре бих рекао да је такво стање било у време када су скупљани подаци.
          Колико је мени познато библиотека Порекло не поседује књигз “Савинац у таковском крају”.

          Поздрав!