Порекло презимена, село Дренова (Горњи Милановац)

20. децембар 2014.

коментара: 7

Порекло становништва села Дренова, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Drenova

Положај села.

Насеље је веома пространо и распоређено по многим косама и странама око Дреновице и њених приточица (Бубан До, Добра Вода, Језеро и Рожиште).

Воде.

Главни извори су: Пантелића Извор или Млачац, Живаљ, Језеро, Урошевића Чесма, Добра Вода (која се сматра „светињом“, лековитом) и Зуквеник.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и забрани су на местима: Совљак, Бобељка, Ратковац, Радељевица, Равне Њиве, Осаћани, Кик, Велике и Мале Рудине, Росуље, Столице, Шеварице и Јевђевина. „Селина“ је на брду Совљаку. На Дреновици има пет воденица.

Тип села.

Село је веома раштркано; најнасељенији крај су Ливадице, у средини села. Делови-крајеви села су: Дуге Њиве, Поља, Осаћани, Столице, Рупе и Шеварице. Око 1880. године почели су се насељавати на планини, око Совљака, где су била трла. У селу је 161 домаћинстава од којих је 16 на Планини.
Два су гробља; једно је у Дреновици а друго у месту Бели Камен или Бело Гробље. Литија се носи на Мали Спасовдан.

Старине у селу.

Росуље су ниска а широка тераса између Дреновице и Дичине. На њој се ископавају копља и стреле. Једно место се зове Самоков, покрај Дреновице и са обе стране ње леже велике количине шлакње. На некадашњи рударски рад подсећа и топоним Рупе за земљиште на граници према Лочевици. На тромеђи Дренове, Срезојеваца и Бершића налази се Бело Гробље; када је преко њега копан пут, 1951. године ту су налажени новчићи, судови итд. У селу је и „маџарско“ гробље, врло близу Росуља и Самокова, обрасло је шумарком. На њему је сачувано неколико знакова; усађени комади камена или по гробу положени велики дугачки блокови. Много надгробног камења са тог гробља однето је и употребљено за градњу мостова, зграда и др. Један комад од надгробног споменика са „маџарских“ гробља пренет је и стоји поред вајата Д. Матишића на Савинцу. На том камену има трагова од натписа, али се слова више не разазнају. Гробови су положени више према југу. У селу појединци показују докле је била „маџарска“ граница.

Постанак села и порекло становништва.

Село је било пусто и обрасло шумом. Први су се у њега населили и обновили га:
– Ђоковићи, сау дошли средином 18. века, који славе Никољдан. Предак им је дошао из Босанске Посавине, одакле су побегли јер су убили спахију, што се, како се прича, догодило 1753. године. Били су се населили изнад Самокова.
-Милисављевићи, славе Јовањдан. Од њих су настали:
-Пантелићи, Урошевићи и Обрадовићи. Доселили су се од Пријепоља, наводно 1762. године. Урошевићи су се раније презивали Веселиновићи.
-Осаћани су из Осата у Босни и исто време када и Милосављевићи. Од њих су настали:
-Тодоровићи, Петрићевићи, Божовићи, Микановићи, Дражевићи и Ковачевићи, затим:
-Осаћани, Николићи и Марковићи. Сви славе Никољдан осим једног Ковачевића, који је отишао „на имање“ Марковића и слави Ђурђевдан.
-Драгићевићи, славе Никољдан. Дошли су из Херцеговине, из неког села близу брда Хума, пре Првог устнка. Од тога рода су још и:
-Тодоровићи, Ђукановићи, (Д)митровићи и Марићи и сви су у Ливадицама.
-Вилићи су дошли из Кључа у Херцеговини и то четири брата: Дмитар, Петар, Лазо и Никола. Пошто је Дмитар убио Турчина Карафејзу (Кара-фезију) његово потомство је названо:
-Карафезићи а од остале браће су;
-Петровићи, Николићи и Лазићи. Сви славе Митровдан.
-Милосављевићи, Ристановићи, Николићи или Чапрљи-Чапуровићи су у Столицама, затим;
-Вујадиновићи, Минићи и Маринковићи су сви један род, пореклом од браће Маринка, Милосава и Гаје, – који су дошли из Жабице у Херцеговини пре Првог устанка, наводно 1778. године. Сви славе Никољдан.
-Дамњановићи, славе Ђурђиц. Они су старином од Нове Вароши или Пријепоља и дошли су у исто време када и Дамњановићи у Шаранима.
-Васиљевићи, славе Никољдан. Њихов прадед, који је био поп, дошао је од Пријепоља.
-Дикановићи (нечитко), славе Ђурђевдан. Дед им је дошао однекле из Босне као домазет.
-Чурлићи, славе Ђурђевдан и Јовањдан. Отац им је дошао из Брезне, око 1894. године „на мираз“ у Урошевиће.
-Михаиловићи, славе Никољдан. Предак је дошао „на мираз“ 1901. године из Бершића.
-Радулић, слави Никољдан. Дошао је из Равни код Ужица око 1926 године као домазет, на имање Добричића.
-Савић М., слави Лучиндан. Дошао је као домазет из Бершића, око 1936 године.
-Смиљанић, слави Никољдан и Ђурђевдан. Дошао је из Такова „на женино имање“ 1936. године.
-Оташевић, слави Никољдан по имању. Ванбрачни је син једне удовице из Љутовнице, дошао „на имање“ 1939. године.

 

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Milan

    Želim da ispravim navode u tekstu o izvorima u Drenovi i to:
    Izvori u Drenovi su: Pantelića izvor (nije Mlačac, jer je to izvor u koritu reke Dičine na Savincu), Zukvenik, Dobra voda, Mlakovac (verovatno je ovaj izvor napisan kao Jezero), Urošević česma i Živalj.
    Autor je trebao da navede iz kojeg izvora je uzeo priloženu sliku.

  2. Dragan

    Autor teksta ocigledno nikad nije bio u Drenovi. Damnjanovica u selu Drenova nema, ima samo Damljanovica. Da je otisao samo na groblje uverio bi se u to. Damljanovici poticu od Damnjana Jankovica rodom iz Slavkovice kod Ljiga koji se oko 1800 ozenio iz Obradilovica i ostao da zivi na mirazu. Tako da nemamo veze sa Prijepoljem. Odakle su Jankovici iz Slavkovice ne znam. Da ispravim prethodnog komentatora vezano za izvor Mlacac. Taj izvor se nalazi ispod Damljanovica kuca pored potoka. Sa tog izvora se vodom snabdeva pola Sarana. Ako mislite da lupetam, raspitajte se po Saranima odakle im voda za pice.

    • Милодан

      Драган!

      Да ли је писац ове књиге био у Дренови – није ми познато. Ја сам безброј наврата пролазио кроз Горњи Милановац из разних смерова. Могуће је да сам прошао кроз Дренову – што на карају крајева није ни битно.
      Елем, након неколико дана доспедох да отворим књигу “Таково” и погледам преглед родова у том крају. Дамњановића има доста – Дамљановића уопште НЕМА:
      Толико од мене.

      Поздрав!
      Милодан

      • Natalija

        Postovani Milodane,
        celo svoje detinjstvo sam provela u Drenovi i sa sigurnošću mogu da kazem da Damnjanovica u tom selu nema. Verovatno je pisac te knjige pogresio. Inace, sve sto je Dragan rekao je tačno jer je i on tamo proveo veci deo svog života.

      • Branislav Djordjevic

        Postovani Milodane,
        Obracam Vam se sa molbom ako mozete da mi date podatke ili gde da se obavestim kako bih nasao korene svoje familije po ocu. Moj otac Petar pred kraj zivota opisao je svoj zivotni put I na prvoj stranici stoji da je moj cukundeda Djordje sa zenom Jovanom I sinovima Andjelom I Petrom iz Drenove, zapadna Srbija -Cacak, sa stokom krenuo put istocne Srbije I nastanio se u selu Slatina kod Negotina. To se po mojoj proceni dogodilo oko 1835god. Kao sto vidite nase prezime je Djordjevic I slavimo Nikoljdan ali nisam siguran da je moj cukundeda Djordje imao to prezime vec da je moja porodica dobila prezime po njemu. Da li postoje neke crkvene knjige ili drugi zapisi gde bih eventualno mogao da utvrdim nase korene I iz koje porodice poticemo?
        Unapred zahvalan.
        Branislav Djordjevic