Порекло презимена, село Кончарево (Јагодина)

2. новембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Кончарево (по књизи Праћина и заселак Предор), град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Паљење бадњака испред цркве Св. Јована у Кончареву
Паљење бадњака испред цркве Св. Јована у Кончареву

Напомена: У тексту се користе стари називи.

Положај села и засеока.

Праћина је у моравској равници, до саме леве обале Велике Мораве; већи део села Праћине је поред моравске отоке (млаке) Црне Баре а заселак Предор је на Моравиној обали. Морава чини велику штету Предору, јер га стално ороњава а више пута плави и саме куће. Село је удаљено од пута Јагодина – Ћуприја 3 километра.

Воде.

Пије се бунарска вода а зими и речна вода у Предору.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Старо Село, Гај, Селиште, Пржак, Мали Реп, Велики Реп, Дугачко Поље, Врбак и Крушевица. Њиве су на местима: Приновци и Стара Морава. Њиве, ливаде и пашњаци су на месту Брестово. Сеоске заједничке њиве, које се дају у закуп у корист села, су у месту Ибриновцу. Сеоске заједничке утрине су Мергино Поље и Утрина. Земља је плодна али је мало има па су сељаци приморани да је узимају у обраду „на пола“ или „под кирију“ (закуп) од богатих Јагодинаца, чија су имаања одмах до атара овог села. На исти начин узимају од Јагодинаца имања за обраду и сељаци села Рибара.

Тип села.

Село је веће збијености. Праћина се дели на Ћукавац или Ћуковац и Лесковачки Крај. Трећи део села ја заселак Предор, који је одвојен од села овећом баром због које је веза између једног и другог краја отежана, особито зими и за време поплава, када је бара пуна воде.

Име селу.

По једном предању село је добило име што је некдада ту, код Предора, била скела на којој су мајке и жене своје драге у бој испраћале.

По другом предању овде је по „затокама“ (млакама и барама) било мног риба, које су се у води „праћкале“.

По трећем предању било је ту неко велико поље на коме су се чобани највише „из праћака бацали“.

По четвртом предању некада су Турци седели у Предору а Срби у Праћини; спахија из Предора тражио је од Срба масло за јело, а Срби му то редовно „праћали“ па отуда име Праћина. Највероватније народно казивање, да име долази од Предола, како се овај назив још и данас чује у народу.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је село постало, али се зна да је Предор старије насеље од данашње Праћине. По предању Праћина је некада била на десној страни Велике Мораве, у месту које се данас зове шанац, па се отуда преселила због Турака на леву обалу Велике Мораве, у место Селиште. Када је Морава и ту почела да га плави и ороњава, насеље се помакло више Предора. Када су стару Праћинци дошли на данашње место затекли су лугове са трњацима, глождацима и павитњацима.

Праћина са Предором има 167 кућа, 16 родова и 1300 становника.

Родови у Предору:

Јевремовићи и Трупалићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре 180 година и сматрају се као први досељенци.

Марковићи, Миловановићи и Босићи – славе Јовањдан. Доселили су се из тимочке Црне Реке одмах за Трупалићима.

Маринковићи и Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота преко ресаве пре 160 година.

Раденковићи, славе Петровдан. Доселили се из околине Лесковца или из Јужне Србије пре 160 година.

Родови у Праћини:

Рајићи, Балаши и Маџарци – славе Мратиндан-Мина. Доселили се „однекле из Маџарске“ (или из Срема) пре 160 година. Били су у Селишту.

Милутиновићи, Ницковићи и Дориџани – славе Ђурђиц и Ђурђевдан.. Доселили се „од Охридског Језера“ пре 160 година. И они су били у Селишту.

Матићи и Степановићи, славе Никољдан. Дошли су из Страјинца код Сврљига пре 160 година.

Томићи, славе Аранђеловдан и Мратиндан. Доселили се „однекуд од Ресаве“ пре 150 година.

Јаношевићи и Јаношковићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из „Каравлашке“ (Румунија) пре 150 година.

Лукићи, саве Св. Атанасија. Доселили се из околине Гњилана пре 150 година.

Филиповићи, Вилићи и Инојкићи – славе Св. Петку. Доселили су се из Кривог Вира у Тимоку пре 140 година.

Добричићи, славе Лучиндан. Доселили се из Кућана у Јужној Србији пре 130 година.

Јовановићи, славе Св. Петку. Дошли су из Црне Горе пре 130 година.

Вељковићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Степоша у околини Крушевца пре 120 година.

Добросављевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Брестовца у Ресави пре сто година.

Новаковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лозовика код Смедерева пре 40 година, предак се призетио у род Матића, Степановића. Од истог рода има их у смедеревском Лозовику, Лапову и Брзану.

Сеоска слава је Први дан Тројица а заветине су: Св. Јован „Богопримац“, 20. јануара по н.к. за здравље стоке и живине и Младенци за здравље чељади.

Предорско гробље је на источној страни засеока а праћинско у Мергином Пољу, према Гиљу.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Leave a Reply to Daniel

Један коментар

  1. Daniel

    Mene interesuje porodica petrović is sela koncareva pracina poreklo i ako su imali neki grb porodični i po čemu se poznaju