Презимена поријеклом из Шекулара

11. октобар 2014.

коментара: 85

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића и његових огранака, Београд 2013. године

Lomni Sekular

A

Азанац (или Азањац): Из Азана – Горњи Бихор, претходно из Шекулара. Лозна – Доњи Бихор, Јавор код Ивањице (Србија), Босанска Крајина, од потомака Вука Љевака , Даше и другах шекуларских братстава. Познат је Петар (Петровић) Азанац (по селу Азане – Бихор), хајдук, комита и харамбаша у турско и швапско вријеме, погинуо 1917. године у Азанама, издајом. Слава Свети Јован 20. јануар. У Азанама сва православна братства ( осим два рода: Ивезићи, доселили из Вршева 1910. г. и Станишићи доселили из Ивања,) славе Светог Јована у јануару.

АлексићЋетковић: потомци стотинаша Алексе Ћеткова, даљим поријеклом Дробњаци, Шекулар, Благај код Пећи. Славе Ђурђевдан.

Алексић потомци попа Максима Алексића који је живио крајем 18. и прве четири деценије 19. вијека. Због сукоба са беговима Реџепагића и агама Шеховићима из Плава, морао је да напусти Велику и манастир Свете Тројице у Брезојевице и оде на Пештер. Од 1832. године наслиједио га је као народни првак, вођ, велички парох поп Дмитар Поповић родом из Пећи, старином из Шекулара.

Андријевић: Хаџи-Кирило Андријевић (Андрејевић), архимандрит дечански. У Пећко Бело Поље доселили се из Шекулара, по чему се често називао Белопољац и Шекуларац. Није тачно утврђено од којег шекуларског братства потиче.

Антић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Аџилазовић: Бијело Поље и Црни врх код Пећи. Поријеклом из Шекулара, по једнима од исељених Мезгаљана – Микарића , по другима од Бракочевића. Познат (Х)Аџи Цвјетко Лазовић, „Од ове куће цијењен је и код Срба и код Турака Милић Аџилазовић, а од оних у Бијелом Пољу запажен је дугогодишњи комита Јаћо Пећанин. Он је обично живио код Стефана Лекића, који му је био брат од тетке, па је одатле, некад сам a некад са Стефаном, прелазио у Метохију и тамо убијао Турке и отимао им коње и волове”. (Исто: Радоје Кастратовић, стр. 112)

АрмушАрмушевић): Пећ, Подгорица (Ђорђе Армуш „народни учитељ”, који је по разним пословима шиљан у Скадар, а службовао највише у Подгорици 60-их година 19. вијека). У ранија времена и Рмуши у Шекулару су се називали Армуши. Тако су уписани у списковима црногорске народне војске. И данас се чује: Идемо у Армуше, удала се у Армуше, одива, одивичић Армуша. Исто као Рмуш. Славе Јовандан, 20. јануара. Армуша има и поарнаућених, данас Шиптара – Албанаца.

Арсић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Асовић: из Шекулара сишли у Доњу Ржаницу код Берана; Илија Асовић, четни командир у балканским и првом свјетском рату, школован официр. Славе Ђурђевдан.

Арсовић: од Маслара, Краљево, Сремска Митровица – Србија.

Арсенијевић: од Маслара, Краљево.

Б

Бабић: Ћетковићи Шекулар, Калудра, Ровца код Берана, Осоје, Пећ. Огранци: Ђоровић, Томовић и Млађеновић. Поријеклом шекуларски Дробњаци. По једнима, презиме по баба – Јани, другој жени Даше Шекуларца. По некима, друга жена Дашина звала се Анђелија. Заједничко и једнима и другима да је то била удовица из Дробњака, која је довела сина Млађена (Младена) званог Ђетко. Отуда назив за ову групу презимена Ђетковићи. Славе Ђурђевдан.

Балевић: Орах, Шекулар; Бузовик; Будисавци, Метохија; Затон код Бијелог Поља; Савино Село, Војводина. Из Братоножића, а према неким појединим мишљењима потомци старог племена Лужана из Бјелопавлића и Пјешиваца. Славе Светог Николу.

Барјактаровић: једна кућа досељена из Петњика.

Бекић: шире Рмуш, Пећ.

Божовић: Орах, Шекулар. Потомци Вука Љевака, односно Божа Дмитра Јаша… Стефанова, на шире Јашовић. Славе Светог Јована, 20. јануара.

Болевић: раније Бојичић. Шекулар; Смедерево… Потомци Јована Бојице. Једни сматрају да су из Братоножића, а други да су из Зете од Ђуришића или из Љешкопоља. Славе Светог Јована, 20. јануара.

Бошковић: огранак Маслара, Шекулар; Београд. Славе Јовандан, 20.јануара.

Бошковић: огранак Бракочевића. Беране; Нови Сад. Славе Јовандан, 20. јануара.

Бракочевић: Орах, Шекулар; Љешница код Берана; Савино Село, Војводина. Огранци: Ивановић – Шекулар, Лазовић – Грачаница, Протић, Савовић (или Савић) Хаџи Поповић – Пећ, Бошковић – Беране. Потомци Бракоча Вука Љевака Маринкова. Славе Светог Јована, 20. јануара. Преслава Св. Илија, 2. августа.

Брунчевић: „Брунчевићи- Вајмеши (1 к. су из Шекулара. Славе Св. Јована зими. Исто: Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, стр.713) „су досељени из Шекулара, звани Вајмеши. Најстарији Брунчевић звао се Милован. Они су се у Будимљи задржали до Другог свјетског рата, послије којег су се одселили у Краљево, а овдје их је имало пет појасева.” (Јован Делевић, Будимља и Будимљани кроз историју, Иванград, 1986, стр. 15).

Булић: Лазе, Стране, Улица, Шекулар. Потомци Даше Шекуларца. Славе Јовандан, 20. јануара.

Бућковић: Дапсиће код Берана, Дробњаци – Церовићи, поријеклом из Шекулара.

В

Вајмеши: Пантовићи (саогранком Алексићи), Марковићи, Ивовићи, Милуновићи, Девићи, Милошевићи и Недовићи, Радошевићи и Ђорђијевићи. “Неки од њих кажу да су они од војводе Вајмеша који је помагао ђерђа Кастриоту у одбрани Кроје од Турака”(П.А. Ровински). Сва братства Вајмеша славе Ђурђевдан.

ВајмешВајмешовић) у Пећи, Метохија. Једно вријеме тако се презивали у Топлици, код Прокупља. Шекулар. У списку војника чете мезгалске Шекуларско -трепачког батаљона за 1911/1912. годину, од укупно 65 војника, између осталих, налазимо: Митар В. Вајмеш (р.б.5.има 26.година, примједба: у артиљерију), Јован Л. Вајмеш ( р. б. 40. има 21. годину), Богдан В. Вајмеш (р. б. 47. има 20.година), Вучић А. Вајмеш (р. б. 55. има 19. година), Маријан В. Вајмеш (р. б. 65. има 18. година).

Вулевић: Ровца, Васојевићи од Вулевића из Трешњева. Славе Аранђеловдан.

Вујичић: двије куће иселили се из Роваца у Метохију између два свјетска рата. У своје вријеме познат Јанко Ивов Вујичић. Ивовићи и Радошевићи су им најближи. Славе Ђурђевдан.

Вукашиновић: одсељени Рмуши. Мијењали презиме, а раније се звали Одовићи-Радичевићи, који су се презивали Лекић и Јовић, као и Вајмеш

Вукајловић: Азане. Славе Светог Јована, 20.јануара.

Вукићевић: једна кућа Вукићевића – Васојевића досељена из Забрђа

Вукосављевић: у Пећи, од Рмуша.

Вучетић: Шекуларски Дробњаци у Пећи. Слава Ђурђевдан.

Вучинић: у Благајима – Метохија, шекуларски Дробњаци. Слава Ђурђевдан. ‘ Вуковић: по Вуку Љеваку, група истородних братстава: Бракочевићи, Живковићи, Поповићи, Јашовићи… Разгранати, са бројним братствима и огранцима. Слава Свети Јован, 20. Јануара. Преслава Свети Илија.

Г

Галевић: Доња Ржаница код Берана, шекуларски Дробњаци, некада била једна кућа.

Галић: Накло, Метохија. шекуларски Дробњаци.

Гојковић: раније Матовић, шире Јашовић.

Грујић: Гораждевац код Пећи, поријеклом из Мезгала, расељени шекуларски старосједиоци (пали на крв са Васојевићима, претходило убиство њиховог братственика на планини Баљу). На њихова имања населили се Васојевићи из Лијеве Ријеке као чивчије гусињских бегова средином 19. вијека. Илија Грујић, шекуларски првак који је са својим Шекуларцима добио од Карађорђа барјак у селу Буковику, сјеверно од Сјенице (Прота Милош Велимировић, Племе Васојевићко, Андријевица, 2003. стр. 33-35).

Д

Девић: Ровца (шекуларска), Доња Ржаница, Метохија, Козара и Поткозарје-Босанска крајина

Дакић: Гораждевац код Пећи. Од братства Микарића, слава је Свети Јован зимски (20. јануар), а мала слава Свети Сава.

Давидовић: Мезгале, досељеници из Љеваје (Лијева Ријека), даљим поријеклом Пипери, населили се заједно са Васојевићима средином 19. вијека. Слава Аранђеловдан.

Дамњановић: Милинчићи у Крњанима (Србија) давно досељени из Шекулара

Даниловић: „су се доселили (једна кућа) из Доње Мораче, из села Ђурђевине. Први досељеник био је Јован Даниловић, који је био зет Мусе Чуброва Радевића… дошао да обиђе своје шуреве, Мусине синове који су се били населили у селу Мезгалима, ови га позову и наговоре да дође и насели се код њих, а Јован тако и учини и насели се као беговски чивчија”.(Исто: Р. Кастратовић,стр.15) некад Шекулар, одсељени у Војводину-Савино село.

Даничић: шире Лекић, од Лекиног брата, по мајци Даници. Шекулар.

Дичић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Делетић: Мезгале, новодосељени Васојевићи, средином 19. вијека. Шире Рајевићи Лопаћани, огранак гране Дабетића. Слава Аранђеловдан.

Дашићи: потомци војводе Даше Шекуларца, разгранати, Шекулар, Плав (Брезојевица, Грачаница, Војно Село), Доња Ржаница, Ровца, Загорје, Горажде-Полица, Улцињ, широм Метохије, Брестовик, Будисавци,Ругова (поарнаућени), Босанска крајина итд. Слава Свети Јован, 20. јануара.

Дулутовић: Миличинци у Крањанима (Србија), доселили из Шекулара.

Дујовић: Мезгале – Шекулар, новодосељеници, Васојевићи, доселили се из Лијеве Ријеке као беговске чивчије на имања Мезгаљана, „палих на крв” са Васојевићима, исељених у Пећ, средином 19. вијека. Населио их са другим васојевићким братствима Никола Бошков Томовић, пређашњи перјаник, потоњи сердар Књаза Данила, капетан Лијеве Ријеке у вријеме војводе Миљана Вукова. Славе Арханђела Михаила, 21. новембра.

Ђ

Ђопапај: Мали Штупељ, Ругова, поарнаућени Шекуларци

Ђорђијевић шекуларски Дробњаци, Ровца, Мурино, Андријевица, Подгорица, Метохија (село Дреновац) Топлица.

Ђорђијевић: (сада Ђорђевић) Вајмеши, Мурина, Андријевица. Једна породица се са Мурине или Андријевице преселила у Чачак, од њих је популарни рок пјевач Бора Ђорђевић звани Бора Чорба.

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа “ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши” или „Рмуши”. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Ђорђевић: села Бушинце, Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ђоровић: село Ћетковић, Шекулар, шекуларски Дробњаци, Добруша, Захаћ, Рзнић, Љумбарда – Метохија. Слава Ђурђевдан.

Ђошовић: Гораждевац код Пећи. Потомци расељених Шекулараца из Мезгала и Сеоштице (од средине 19.вијека, Ријека Марсенића, када су бегови Шабанагићи населили Марсениће као своје чипчије). На њих подсјећа локалитет Ђошов конак код Навотине ( раније Папратнице).

Ђуровић: (раније Микарић и Микерић). Гораждевац код Пећи, Метохија, потомци расељених Мезгаљана. На њих подсјећа локалитет Микарића лаз у Баљу.

Ж

Живковић: потомци Вука Љевака Маринкова, од Вукова унука Живка односно Живка Стефана Вука Љевака Маринкова. Дијеле се на „трбухе”: Радмани и Бурдићи. „У свако шумарче по једно Радманче”, ријечи су Радоја Кастратовића.Село Орах, Шекулар; Пећ, Метохија. Огранци: Поповићи и Лабудовићи. Слава Свети Јован, 20. јануара. Преслава Свети Илија.

3

Зарић: Гораждевац код Пећи, Метохија. Потомци одсељених шекуларских Дробњака.

Здравковић: Вучитрн. „Из Шекулара су Здравковићи – Бишевци, такође припадају тој струји (динарској, п. а.) јер су досељени из Бишева у Рожају, само су они можда у сеобу покренути продирањем Арбанаса у Рожај.” (Атанасије Урошевић, Градови, насеља и други антропогеографски списи, Народна и универзитетска библиотека “Иво Андрић”, Приштина, Београд, 2009, 209)

И

Ивановић: огранак братства Бракочевић, село Орах, Шекулар, локалитет Сјечена Раван; Косовско поморавље – Бузовик; Смедерево; Врњачка Бања; Београд, Војводина, Врбас, Ратково, Македонија- Ржанично, Скопље. Слава Свети Јован зимски. Преслава Свети Илија.

Ивовић: шире Вајмеш, Ровца шекуларска. До 1999.године у селу Љешане, Метохија. Родоначелник Иво Вујичић.

Илић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ј

Јанковић: код Прокупља, Топлица. Одсељени Рмуши, потомци Јанка који je у Србију дошао са три сина; Јованом, Тодором и Иваном.

Јанковић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Јашовић: потомци Вука Љевака, односно Јаша Стефана Вука Љевака Маринкова. Пепићи, Брезојевице код Плава, Сига, Каличани код Пећи, Бијело Поље код Пећи, Пашино село, Ћушка, Гораждевац, Београд. Огранци ове гране чији је родоначелник Вук Љевак, војвода и непокорни кнез Шекулара, су: Божовићи, Матовићи и Шарићи у Шекулару. Од Матовића су Гојковићи. Слава Свети Јован, 20. јануара.

Јевтић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Јовановић: село Бушинце , Новобрдска Крива Река.

Јовић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Јововић: Пећ, Метохија, сродници Недовића и Никића, Јово је био брат Јеврема Никића. Слава Ђурђевдан.

К

Кастратовић: Мезгале, Шекулар. Васојевићи, грана Рајевића, средином 19. вијека досељени из Трешњева у Шекулар. Славе Аранђелов дан.

Кањић огранак Поповића из Шекулара, Пештер, Суви до код Тутина.

Кекић старином Радмужевић, одсељени. Радмужевићи се везују за Комнена барјактара (мада се не зна да ли је био ожењен, вјероватно од његове браће).

Кењић Радмужевић, Шекулар, огранак Маслара.уписани и као Кенић.

Киковић Ровца (шекуларска). Од Лабана – Мијовића, Васојевићи.

Кнежевић одсељени из Шекулара у Дапсиће. Иселили се из Дапсића, изгубио им се траг или можда изумрли у Дапсићу.

Кукаљ потомци од Радмужева сина који је умро рано, а остао му син Андрија  и жена Јана. Некада потомке Андрије Јанина звали Андријанић. Шекулар, Пећ. По једнима потомци старог племена Лужана из Пјешиваца.

Кукаљевић Презивају се Кукај. Пећ. Има их поисламљених и Арнауташа (сада правих Албанаца у Метохији). Кукаљај Дечани, Метохија (поарнаућени Кукаљи, Албанци).

Л

Лабудовић потомци Вука Љевака Маринкова односно Лабуда Милована Радошева Живковића. Шекулар, некада и у Метохији. Лакушић Васојевићи; у Шекулару је живјела једна породица. Лалић Васојевићи, Ровца (шекуларска).

Лазовић потомци Вука Љевака Маринкова, односно Лаза Бракочевића, огранак братства Бракочевића, Грачаница-Полимље, Плав, Подгорица, Будва, Нови Сад. Слава Свети Јован 20. јануара.

Лазовић Бело Поље и Црни врх код Пећи, познат комита Јаћо Пећанин. Слава Свети Јован 20. јануара.

Лекић потомци Радмужа, село Лекићи Шекулар, Бузовик код Витине, Метохија, гњилански крај, Јабланица.

Лелчанин (Лелчај) потомци Вука Љевака Маринкова, односно његова унука, сина Јосифова. Према једнима, од Јосифа Вука Љевака, а према другима од Јосифова сина тј. унука Вука Љевака. Послије смрти мужа снаха Латинка (Албанка) одвела дијете у род у Клименте – Барјак Селце, Врмоша, сјеверна Албанија. Према некима Лелчај у Штоју код Улциња поријеклом су Лелчани-Клименти из сјеверне Албаније, даљим поријеклом из Шекулара. Албанци.

Луковић Азане. Слава Свети Јован 20.јануар. Има пар кућа које су примиле ислам.

Љ

Љевак мисли се на Вука Љевака који је заједнички предак, родоначелник више шекуларских братстава са бројним огранцима: Бракочевић, Живковић, Поповић, Јашовић…

Љубић Мезгале. Новошекуларци, досељени Васојевићи средином 19. вијека, огранак Новаковића, блиски Радевићима и Давидовићима. Неки Љубићи се зову и Николићи, имали командирство Милија и Илија Николић. Пирот. Чачак. Пећ- сви се зову се Николићи. Љубићи у Пећи.

М

Манојловић Гораждевац код Пећи, шекуларски Дробњаци, по једнима из Ћетковића, по другима из Роваца.

Марковић Пећ, шекуларски Дробњаци, од њих су Галевићи.

Матовић Шекулар, потомци Вука Љевака Маринкова, односно Мата Радована Дмитра Јашова, огранак гране Јашовића.

Маринковић – Вук Љевак Маринковић.

Маринковић Косовско Поморавље и Ново Брдо.

Мартић Доња Ржаница, шекуларски Дробњаци.

Маслар село Масларе, Шекулар, потомци Радмужеви. Шарењак код Чачка, Метохија, Требовић, Гора и Опоље, Албанија (муслимани). Запажен Негоје Маслар, паметар и одважан, човјек за примјер. Говорило се: вјешт ка’ Негоје Маслар са Турцима, паметан ка Негоје Маслар.

Маџгаљ поријеклом из Мезгаља по којем су се прозвали Маџгаљи, славе Ђурђевдан, бјелопољски крај (Писана Јела, Никољац, Чокрлија, Слијепач Мост, Ракоње, Малопоље, Селаковић, Сокоц, Муслићи, Недакуси, Бијели поток, Љешница, Прушка, Оклади и др.) (Јово Медојевић, Становништво и насеља бјелопољског краја, Бијело Поље, 2005, стр. 532)

Мацура најстарији становници Шекулара. Старинци, „Латини”, односно „Мацуре”. Једно од старих ратоборних племена са подручја данашње Црне Горе. Коријеном близу ријеке Мораче. По предањима представљају остатке прастановника Шпања. По предању некада били становници Шекулара, касније дијелом потиснути или дијелом асимилирани од Васојевића и других црногорских племена. Мацуре заједно са Лужанима, Букумирима, Кричима, Матагужима, Малоншићима, Латинима и другима, прозваше Србљацима. Неки чланови овог племена отишли у Далмацију, а њихово племенско име очувало се и данас у презимену Мацура. У имену села у Книнској крајини (Шибенско-книнској жупанији) у Хрватској-Мацуре, Босанској Дубици, Братоножићи, Пипери, Црмница, Црногорско приморје, јужна Италија. Знају за своје поријекло из Шекулара. Православни славе Аранђелов дан. Има Мацура и католика у Хрватској.

Милосављевић код Прокупља-Топлица, од одсељених Рмуша.

Милићевић од Рмуша, Метохија, Пећ

Милићарци по Милићу, више презимена у Новобрдској Кривој Реци у селима Ваганешу и Јасеновику: Ристић, Јевтић, Ђорђевић, Трајковић, Дичић, Филић, Илић, Филиповић (истраживач: Милорад Миња Филић). Најбољи познаваоци од њих знају да је њихова даља старина Шекулар.

Милетић шире Маслари, односно од Радмужа.

Милошевић Ровца (шекуларска). Према једнима од Девића, а према другима од Пантовића из Шекулара, Вајмеши, село Ромуне-Метохија. Народни епски пјесник Миливоје Перишин Милошевић

Милуновић Ровца (шекуларска), село Љешане-Метохија

Миљковић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Младеновић село Бушинце, НовобрдскаКриварека

Млађеновић Ровца шекуларска, огранак Бабића, село Ромуне-Метохија. Презиме по Младену званом Ђетко, баба Јанином (или Анђелијином) сину довотку, Дашином пасторку или можда унуку.

О

НегојевићЊегојевић) огранак Маслара. Негдје и Негосавић.

Недовић Ровца шекуларска од шекуларских Дробњака; две куће Недовића у Пуз код Клине, Метохија.

Николић огранак Љубића у Шекулару.

Николић огранак Дашића у Пећи.

Николић огранак Дакића у Метохији од исељених Шекулараца.

Никић родом из Роваца, село Љумбарда код Пећи, од њих је Миомир Никић, доктор антрополошких наука, Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима (Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша)

Новковић Сјеница, Пештер, од Дашића. Новчић Корита, од Дашића.

П

Пантовић шекуларски Дробњаци, шире Вајмеши

Паушили тако неки називају Балевиће

Пејковић шекуларски старинци, исељени у Пећ као чивчије на имање Махмудбеговића послије крвавог сукоба са Васојевићима средином 19. вијека.

Петковић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Петровић од шекуларских Дробњака. Гораждевац код Пећи, запажен Илија Петровић.

Петровић Азане. Слава Свети Јован 20 јануар. Од њих је чувени Петар Азанац

Петровић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Поповић потомци Вука Љевака Маринкова. Огранак гране Живковић, Шекулар, Велика, Азане, Ријека Марсенића, Исток, Суви До – Пештер, Гораждевац, Гњилане, Смедерево, Београд. Слава Свети Јован 20 јануар.

Поповић огранак шекуларских Дробњака. Пећ, Беране, од њих је Симо Поповић, трговац и првак Берана, крајем 19. и почетком 20. вијека.

Поповић, потомци попа хаџи Николе Петровића Бракочевића, син поп хаџи Гаврило Поповић у Пећи -19. вијек.Слава Свети Јован 20 јануар.

Поповић од Дашића, Штавица-Пештер.

Портић старином из Херцеговине из Вражегрмља. „Доселили су се давно, негдје послије друге сеобе Срба 1737. године у село Брезојевице код Плава. Кад су се доселили, звали су се Рајковићи”. (Исто: Р. Кастратовић, стр. 15). Рођаци су им Рајковићи (православни и муслимани) у Брезојевицама код Плава. Доселили послије смрти Вука Љевака у вријеме када је у Шекулару био кнез Арсо Вуков Дашић. Старосједиоци, Мезгале. Послије „падања на крв” са Васојевићима, „од старих Мезгаљана остале су само двије куће Портића, које у том убиству нијесу учествовале, те им је Никола Бошков оставио њихова имања и они су ту остали. Том приликом у селу Мезгалима су насељени: Љубићи, Радевићи и Давидовићи. Остали Мезгаљани досељавали су се доцније, као беговски чивчије, пошто су бегови узели Мезгале. Чедово код Сјенице. Вапа, зову се Шекуларци. Јајце код Сјенице, зову се Портићи, у Гораждевцу код Пећи, у Љутоглаву. (Исто: Радоје Кастратовић, стр.112,113)

Протић огранак братства Бракочевића, потомци проте Стефана Никина Бракочевића (1820-1895), пресељени у Пећ, познати: прота Стефан Бракочевић; свештеник хаџи Никола Петровић- Бракочевић и син поп Гаврило, прота Јаков Протић; Ристо Протић – учитељ, високи дипломатско-конзуларни чиновник Краљевине Србије. Милорад Миро

Протић – народни посланик, начелник Пећког округа; Десанка Протић – доктор медицинских наука, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду; Слободан Марковић – Либеро Маркони, по женској линији праунук проте Стефана Бракочевића. Од Сава, брата проте Стефана, Савовићи или Савићи. Од попа хаџи Николе, брата протина Поповићи. Сви у Пећи. Слава Свети Јован 20. јануара.

Р

Радевић досељени Васојевићи на имања расељених Мезгаљана, огранак Новаковића. Пећ, Метохија; Савино село, Војводина. Слава Аранђелов дан.

Радић огранак братства Спалевића, по мајци Ради. Јосо Радић погинуо у четовању са Турцима.

Радмужевићи, мисли се на братство које се грана на: Масларе, са огранцима: Негојевићи, Милетићи, Кењићи и Томовићи. Радмужевићи су и Лекићи, неки названи Даничићи по мајци Даници и Спалевићи од Спала ( Спасоја), брата Лекиног.

Радојковић Никшић, Подгорица, од Кукаља.

Радошевић Ровца, шекуларски Дробњаци.

Радошевић Азане. Слава Свети Јован 20.јануар. Отселили, нема их више у Азанама.

Радовановић Витомирица код Пећи, село Маћедонце Медвеђа код Лесковца, зову их Шекуларци, слава Свети Јован 20. јануара.

Рачић досељени Васојевићи на мјесто расељених Мезгаљана.

Рајковић Гусиње, Пећ (Гораждевац, Црни Врх), од њих су Портићи.

Ристић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Рмуш Шекулар, у Прокупљу, Јабучеву-Србија, у Македонији, некада на Косову и Метохији, Подгорици, Беранама, Савином селу у Војводини, у Ругови. Пјесма каже: И Рмуше село попалише и Шекулар огњу предадоше. Презиме по Мушу. „Мушо је био рањен у грло па ни пошто је оздравио није могао да нормално дише, него је при том хрчао, па су му због тога потомке прозвали Рмуши”.(Исто: Радоје Кастратовић.стр.91) Исто као и Армуш.Слава Свети Јован 20јануар.

С

Савовић (уписани и као Савић), огранак пресељених Бракочевића, потомци Сава Никина Бракочевића, Пећ. Познат је књижевник и новинар Никодим Савовић (Савић), архитекта Глигорије Савовић. Слава Свети Јован 20. јануар.

Симоновић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Спалевић потомци Спалеви, село Спалевићи, Шекулар; Војно село, Плав; Мартиновићи, Гусиње; Гњилане; Витина; Пећ, Пашино село.

Спасојевић огранак Маслара.

Стефановић село Бушинце, Ново Брдо, Косовско поморавље, од њих је учитељ, писац, ратник Лазар Стефановић. Симић Метохија, од Дашића. Симић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Т

Томовић шекуларски Дробњаци, огранак Бабића, а ови по предању потомци Ћетка Церовића из Дробњака. Село Ћетковићи, Шекулар, Пећ; Ровца шекуларска, потомци паше муслимани (Радисав Дашић, Рмуш и Томовић, били у најму у Ругову-Алугина Ријека) По предању, Хусеин паша је родом Томовић. Двије гране Томовића: Андријићи и Илијићи. Од ровачких Томовића је Владислав А. Томовић, доктор социологије, универзитетски професор. Слава Ђурђевдан.

Томовић у Спалевићима у Шекулару, огранак Маслара, блиски Кењићима (Томо и Станоје су били браћа).

Трајковић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ф

Филиповић Косовско Поморавље

Филић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ц

Церовић од шекуларских Дробњака, потомци Ћетка Церовића. Бијело Поље код Пећи. У Чедову код Сјенице. Зову се Шекуларци.

Ш

Шарић потомци Вука Љевака Маринкова, матронимик по баби Шари. Млађе братство, огранак Јашовића, Шекулар, Беране, Љешани, Метохија, Пљевља, Ниш, Београд. Слава Свети Јован 20. јануар.

Шекуларац исељени становници из Шекулара, неријетко узимају за презиме име краја и племена Шекулар (предионо презиме). Горња Села, по предању потомци шекуларских Дробњака. Метохија (Пећ, Гораждевац, Црни Врх, Бијело Поље), Александровац, Прокупље, Крушевац, Чедово код Сјени-це, Гњилане и околина. Нису сви који носе презиме Шекуларац поријеклом из једног братства, већ из разних родова. Потомци Радисава Дашића који је остао у Ругову.муслимани- Пећ, Беране .Београд, Турска. “Дашић постаје врло популаран човјек и добија положај наредника-сејмена(жандарма) у Пећи. Он је погубио одметника Јасу Малог “Вогел”. Радисав се опјевава у шиптарским пјесмама: “Што се тресе мост на Пијесак, све од силе Уин низ Дашић” (Исто: Голуб Бракочевић, стр. 13)

*  *  *

Утврдили смо преко 150 презимена како у Шекулару, тако и присутност Шекулара у презименима (поријеклом и др.). Увјерени смо да има и више презимена, што треба добро проучити и испитати (примјер: Косовско поморавље) посебно код потомака исељених, пресељених и расељених становника Шекулара (укључујући и Ровца). У подручју Новобрдске Криве реке има доста родова-старинаца који славе Светог Јована.

“Много има исељених Шекулараца; они су се исељавали у сва времена, зато се мисли да су се исељавали због разних узрока: неродице, глади, тјескобе, зулума и др. Прича се, да је негдје врло давно падао велики снијег и дувао студени вјетар, да је о Ђурђеву дне била “површица” (смрзнут снијег), те људи нијесу могли на вријеме узорати и посијати. Таквих је година било много и зато је народ био присиљен, да се одавде исељава и тражи удобнија мјеста. Тада су једни Шекуларци пошли у Гиљанску нахију, гдје и данас насељавају села: Хајну, Реку, Мешине, Тиринце, Бушинце, Гоголовце, Ојановце и Рајановце. Сви се ови и данас, по казивању Шекулараца, зову заједничким именом Шекуларци и славе зимски Јовандан као и њихова матица.

(Прије 60 година био је тамо у “писанију” поп Саво Поповић (Живковић, Шекуларац) као калуђер пећког манастира, и у свим именованим селима нашао је своје рођаке, чији су се преци преселили из Шекулара.)

У исто доба су се неки Шекуларци преселили у Стари Влах, гдје и данас живи њихово потомство.

Исељавање Шекулараца у Гиљанску нахију и Стари Влах могло је бити послије 1651. године тј. послије откривеног збора српских црквених поглавара у Будимљу, на коме се углавило било, да се ступи у везу с папом у циљу подизања хришћана противу Турака. Откривење тог састанка донијело је за православне Србе тешке муке; нарочито су они из будимљанске епархије, којој је и Шекулар припадао, страдали. Због насиља, које Турци починише Србима, и Шекуларци су били принуђени, да се исељавају. Да ово пресељење није било за вријеме Велике Сеобе Срба под Чарнојевићем, најјасније се доказује тим, што се Шекуларци не преселише у Аустрију, куда је општа сеоба одвукла Србе, него се населише сасвим на другу страну. Изгледа да у доба тог пресељења утицај аустријски није био толико силан, да је могао упливисати на исељавање и одређивање правца исељавања.

Исељавање Шекулараца продужило се и доцније. Данас у Метохији има Шекулараца у Гораждевцу, Црном Врху, Сиги, Пећи и Бијелом Пољу (код Пећи). Протићи у Пећи су од Бракочевића; од њих су и Савовићи у Пећи. Сви исељени Шекуларци задржали су старо име. To је уједно доказ, да је Ше-кулар био чувено племе, чијим су се именом с поносом називали, а и данас се називају, сви старији и новији исељеници.”(Исто: Андрија Јовићевић, стр. 572-573)

Миомир Дашић пише: “Шекуларско племе је релативно малобројно јер је било стијешњено на свој ужој племенској територији, па је било принуђено на стално исељавање у Србију, Метохију, Косовско Поморавље, па чак и Бугарску. 0 шекуларским насељима у Бугарској, којихје наводно било 16, причао је Саво Поповић, дечански монах, родом из Шекулара, када је онамо боравио купећи милостињу за Дечане у 19. вијеку. Тада су “шекуларски Бугари” знали да потичу из Шекулара, па су чак и славили славу Св. Јована Крститеља (Бугари, иначе, не славе, за разлику од Срба). И аутор ових редова 1967. године, боравећи у Бугарској, нашао је блиједе трагове одсељених Шекулараца, сјевероистично од Великог Трнова, гдје се налази православни манастир Арбанаси. Њихова свијест о поријеклу, додуше, била је сасвим блиједа, али неки обичаји су свједочили да су донесени из шекуларског краја. Неки од тих одсељених Шекулараца су из Бугарске прешли у источну Србију, као, на примјер, један род Дашића који се населио у селу Извору близу Зајечара, и гдје и данас живе њихови потомци. Један од тих Дашића – Јован био је високи чиновник у Савезној влади до краја прошлог вијека. Држао је до тога да су његови “стари” дошли некада давно из Црне Горе, и то преко Бугарске. Ријечју, стални одлив вишка становништва у 18. и 19. вијеку из Шекулара имао је за посљедицу да је племе остало релативно малобројно на аутохтоној територији гдје се зачело.” (Исто: Миомир Дашић, Шекуларци…, стр. 212)

Доиста, у Косовском поморављу и новобрдском крају на Косову постоји бројно становништво које је даљим поријеклом из Шекулара. Потомци су пресељених становника Шекулара из 17. и прве половине 18. вијека. Презимена су разграната и предмет су теренских испитивања.

Мојој маленкости причао је почетком 2008. године професор Милорад Миња Филић, истраживач прошлости Косовског Поморавља, о бројним породицама (близу педесет презимена) које знају за своје поријекло из Шекулара – Горњег Полимља. (Милорад Миња Филић, Косовско Поморавље, књига 1, рукопис)

„Године 1850. одједанпут се из села Мезгала иселило 33 куће Шекулараца у Метохију – због неке свађе с Љеворечанима… Бегови су их све населили на своја имања, па су им и куће подигли, гдје их није већ било. Тако се прираштај Шекулараца опет селио у Метохију све до ослобођења, то јест до Балканског рата, а касније је било и масовног пресељавања од по 40 кућа одједном.

У ранија времена поједине породице Шекулараца су се селиле и преко Косова у Македонију, па и у Бугарску.

О пресељењу Шекулараца у Бугарску причао је Саво Поповић, који је једно вријеме био ђакон у Дечанима и којега је старешина манастира слао да прикупља милостињу за манастир. Милостиња се давала у натури, јер се сматрало да је срећније ако се да вуна од оваца (јер ће овце боље да напредују), а тако и од пољских култура (конопља и др.), више него, рецимо, новац, ако га је гдје било. Ђакон би ову милостињу још одмах, у истом мјесту, прода-вао, а новац би чувао за манастир. Тако је дошао и у Бугарску. Тамо је при-спио дан пред Св. Јована зимског и заноћио је код једног домаћина. Домаћин се ужурбано нечему спремао, те га Сава упита зашто то чини, а овај му од-говори да му је сјутра слава, Св. Јован, па се нада гостима. To Саву још ви-ше заинтересује, те упита домаћина како то да Бугари славе Св. Јована, a овај му тада рече да он није Бугарин, него Србин, и да су се његови стари давно ту доселили из неког села близу Пећи. Саво га упита зна ли име тог села, а он му рече да се оно зове Шекулар. Када то чује, Сава се зачуди, па му каже да је он баш из Шекулара и да слави Св. Јована. Онда је настало читаво весеље, а домаћин му рече да у Бугарској има 16 села Шекулараца. Мјесец дана морао је Саво да остане у овој кући, а домаћин га је водио по свим тим селима. Милостиње је било у изобиљу. Доцније је Саво дошао кући у Шекулар и био свештеник, те је ово и причао. Умро је 1903. године. Зачуђује толики број села Шекулараца у Бугарској, али се ипак може мислити да је Савова прича истинита, с обзиром на то што се Шекуларци заиста нијесу имали гдје ширити, те су се ускоро по досељењу у Шекулар почели и сами селити, па је могуће да се по пресељењу неколико породица прије неколико стољећа (док их је Саво пронашао) намножи толико њих.” (Исто: Радоје Кастратовић, стр. 35, 36)

О Шекуларцима одсељеним у друге крајеве Радоје Кастратовић забиљежио је:

„0 Шекуларцима исељеним. прије 1737. године не може се ништа поуздано рећи, јер се ништа не памти. Има их, кажу, у Бугарској, у Албанији, највише у Метохији, а доста их се одселило приликом сеобе Срба. Тек послије сеобе Срба, 1737. године понешто се памти, али не потпуно, већ дјелимично, код некога братствавише, а код некога мање… Напоменућемо да иху Цариграду има око 50 кућа, али се не зна од кога потичу.” (Исто: Р. Кастра-товић, стр. 107,108)

Исељавање из Шекулара, као уосталом и цијеле Црне Горе је било непрекидно. Исељавањем се тражио излаз из тешких економских прилика, сиро-маштва, глади, неродних година, диоба породичних задруга, кућних заједница, имовинско правних несугласица, сукоба око међа, „ падања на крв, дуговања крви”, страха од крвне освете, зулума, насиља… Исељавали су се појединци и породице.

 

Коментари (85)

Одговорите

85 коментара

  1. Раде Бракочевић

    Немам других сазнања, осим наведеног, што је написао Радоје Кастратовић. Погледајте, можда Даниловићи из Доње Мораче, од којих потичу Даниловићи у Мезгалама – Шекулару (по Р. Кастратовићу) знају више. Треба виђети и шта Даниловићи из Шекулара преносе о свом поријеклу. Ваљало би урадити тест днк поријекла Даниловића из Шекулара.

  2. Miladin

    Postovani g, Brakocevicu zanima me moje poreklo .Prezivam se DJorovic i zivim u Kragujevcu, Jedan moj daljni rodjak je napravio porodicno stablo i napisao da nase preklo potice Peci ili Kolasina , u kome je naveo da je u Sumadiju dosao neki Stojsa koji je imao pet sinova a jedan od njih se zvao DJoro i po kojim smo dobili prezime DJorovici, Poz iz Kagujevca

  3. Раде Бракочевић

    Поштовани Миладине,
    Предлажем да урадите ДНК тест (пра)поријекла по мушкој линији.
    Сад је прилика. У току је Велики Новогодишњи попуст на ДНК тестирање.
    Пожурите, одмах се пријавите на мејл адресу: [email protected]
    Поздрав

  4. Molim, ako neko zna o poreklu Novcic, Crna Gora

  5. Раде Бракочевић

    Новчићи су поријеклом из Шекулара. Славе Св. Јована 20. јануара. Живјели у Коритима. Из Корита се селили у Доњи Бихор – Јагоче и према Пештери. А са тих простора широм свјета. Раније се презивали Дашићи. То знају и Новчићи, које сам упознао и који су ми то и потврдили. Новчиће помињем у одељку: Презимена у Шекулару и Шекулара у презименима у књизи Ломни Шекулар…

    • лазар

      Најпре честитке за књигу, није лако написати нешто, нарочито тако осетљиво и на основу легенди и прича. Таква је и прича о Даши Шекуларцу; његов камени ,,престо” код Цркве у Улици у Шекулару је толики да јаче дете не може у њега сести. Међутим, таква нам је и историја. Шекулар је старо насеље, насељено стариначким становништвом, које је због нечега протерано из градских утврђења. Средњевјековна насеља и ранија била су опасана бедемима и на узвишењима, са тргом и кућама у равници испод. У случају напада сви су улазили у град и бранили се. Из таквих градова у време моћног цара Душана су протеривани губавци, лопови и сецикесе, лажови, као и због инцеста и осталог и они су се настањивали у тешко приступачним крајевима. Касније су да би се оправдали измишљали приче о свом пореклу и вези са јаким племенима и братствима да би се заштитили. Несхватљиво је да постоје браства и племена који себе доводе у везу са Немањићима, Мрњавчевићима и осталом властелом, а најсмешније је казивање како су после Косовског боја, српски племићи стигли до Лијеве Ријеке и тамо се настанили. Замислите да такви јунаци који су се супроставили далеко моћнијој и бројнијој турској војсци, која је се после боја вратила у Турску да среди редове, јер ни у сну није очекивала да ће тако лоше проћи са разједињеном срспком војском, ( Турци, познати фалсификатори историје, су измислили да су се вратили због битке око престола). И одговор Кристијану Шарићу – Шарићи су пореклом Срби из Шекулара.

  6. Кристијан Шарић

    Поштовани,

    Да ли имате информацију о Шарићима који су населили област близу Скрадина у Хрватској?

    Поздрав.

    • Раде Бракочевић

      Поштовани,
      Немам информације о Шарићима који су населили област близу Скрадина у Хрватској.

  7. Miodrag

    Poštovani gospodine Brakočeviću

    Da li imate informacije o prezimenu Maslar, koji su se doselili u selo Šarenik kod Ivanjice, pošto sam pročitao ovde da piše Maslari Šarenjak kod Čačka, mislim da su to ti Maslari, a i ovde piše da su se neki Šekularci doselili u Stari Vlah, a područje Ivanjice pripada Starom Vlahu

    • Раде Бракочевић

      Поштовани,
      У праву сте. Ријеч је о Шаренику код Ивањице. Радоје Кастратовић у књизи Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Обод, Цетиње, 1966. записао је Шарењак код Чачка. Аутор је вјероватно мислио на шири крај.
      Погледајте; на порталу Порекло РС више Масларима на темама Шекулар ( има још једна), Радмужевићи – Небојша Бабић, на форуму Порекло.

      • Miodrag

        Поштовани господине Бракочевићу, како могу да дођем до ваше књиге

      • Милица

        Da li mozete nesto vise napisati o prezimenu Вукићевић из Трешњева код Андријевице

        • Раде Бракочевић

          Вукићевићи су братство племена Васојевића. Припадају групи Рајовића. Потичу из мјеста Лопате у Лијевој Ријеци. Прво су се населили у Трешњеву ( у народу се раније називало Црешњево), а затим лимској долини: Виницка, Полица- Бабино. Неки Вукићевићи преко Старог Влаха селили су се у Србију. Мирко Вукићевић је написао књигу о Вукићевићима из Трешњева. Потражите ту књигу.