Порекло становништва села Oстојићево, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
ОСТОЈИЋЕВО има 197 кућа. Делови села су: Карановача, Милкуша, Пањик и Свињаревац. По народном предању у селу је некада било једанаест кућа и сви су досељени у Остојићево да се склоне зато што су »убили Турчина«.
Први су дошли:
–Живковићи (Стјепањдан) из Скочића;
после њих насељени су –Петковићи (Ђурђевдан) из Батковића, од три брата Гаје, Млађена и Петка су –Гајићи, –Млађеновићи и –Петковићи,
–Николићи (Томиндан), –Матковићи (Аранђеловдан) из Којчиновца су.
–Перићи (Мратиндан) из Србије и –Илићи су од полубраће по мајци,
–Рачановићи (Никољдан) из Раче су,
–Божићи (Ђурђевдан) из Хаса су,
–Видаковићи (Ђурђевдан) од Зворника су,
–Павловићи (Јовањдан) из Батковића су,
–Вуловићи (Никољдан) из Попова су,
–Јовановићи (Аранђеловдан) из Скочића су,
–Матићи (Јовањдан) из Марића – Батковић су, мајка се преудала у Остојићево и довела сина из првог брака,
–Илићи (Стјепандан) из Батковића су,
–Лајаковићи из Хаса су, »они су свуда около правили бекство док нису дошли овде«,
–Јовановићи су из Кисељака (мајевичког),
–Петровићи (Ђурђевдан) дошли из Посавине иза Брчког,
–Кандићи (Стјепањдан) из Батковића, мајка се преудала у Остојићево и довела дечака.
Непознатог порекла су:
–Маринковићи (Аранђеловдан),
–Крстићи (Никољдан) и
–Милановићи (Ђурђевдан).
Сеоска слава је прва недеља по Ђурђевдану. Село има једно активно гробље.
ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)