Порекло презимена, село Трстена (Косовска Митровица)

22. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Трстена, општина Косовска Митровица (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на падини Копаоника, јужно од Црног врха (1364 м), а западно и јужно од врха Духовца (1134 м). Кроз село протичу Велики поток и река Врело.

Разбијеног је типа. Дели се на три махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Куће су на окупу само у махали Зумберовића, а исто тако и десетак кућа у махали Грбовића. Сви остали делови села су разбијени на групице од по две до три куће. Удаљења између тих групица износе 200-500 м.

На атару овог села према Гумништу једно се место зове Вори Шкаут (Словенинов гроб). Ту је, кажу, било велико гробље, чији се трагови више не познају. Преци садашњих Арбанаса. У селу су почетком 19. века затекли село као чифлик „бега из Пећи”, на коме су чифчије били преци садашњих Арбанаса из Пасоме и један род мештана Срба који је већ био у исламу. И преци садашњих Арбанаса су све до око 1860. били чифчије, када су, кажу, купили село.

Арбанашки родови:

Азлановић (10 к.) и – Бећировић (11 к.), од фиса Шаље. Доселили се из Шаље у Малесији почетком 19. века. Појасеви за Бећировиће у 1933. од досељења: Бека (Бећир), Зећир, Јашар, Дема.

Поарбанашени српски род је – Грбовић (24 к.). Затечен у селу још средином 18. века при досељењу оних Арбанаса који сада живе у Пасоми. На ислам прешли у другој половини 18. века за време живљења тих Арбанаса у овом селу. Ушли су у фис Шаљу, фис свога села и села у суседству.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.